Корице уџбеника

III.4. Множење Степена Једнаких Изложилаца

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

а)

\[ \frac{2^6 \cdot 5^6}{10^3} = \frac{(2 \cdot 5)^6}{10^3} = \frac{10^6}{10^3} = 10^{6-3} = 10^3 = 1000 \]

б)

\[ \frac{(-15)^{10}}{(-3)^{10} \cdot 5^{10}} = \frac{(-15)^{10}}{(-3 \cdot 5)^{10}} = \frac{(-15)^{10}}{(-15)^{10}} = 1 \]

в)

\[ \frac{(-1,5)^{10} \cdot (-4)^{10}}{2^9 \cdot 3^9} = \frac{(-1,5 \cdot (-4))^{10}}{(2 \cdot 3)^9} = \frac{6^{10}}{6^9} = 6^{10-9} = 6 \]

г)

\[ \frac{2^{15} \cdot 3^{15} \cdot 8^{10}}{4^{14} \cdot 12^{14}} = \frac{(2 \cdot 3)^{15} \cdot 8^{10}}{(4 \cdot 12)^{14}} = \frac{6^{15} \cdot 8^{10}}{48^{14}} = \frac{6^{15} \cdot 8^{10}}{(6 \cdot 8)^{14}} \] \[ \frac{6^{15} \cdot 8^{10}}{6^{14} \cdot 8^{14}} = 6^{15-14} \cdot 8^{10-14} = 6^1 \cdot 8^{-4} = \frac{6}{8^4} = \frac{2 \cdot 3}{(2^3)^4} = \frac{2 \cdot 3}{2^{12}} = \frac{3}{2^{11}} = \frac{3}{2048} \]

Детаљно решење

Упрошћавање израза са степенима

При решавању ових задатака користићемо основна правила за операције са степенима: 1. Множење степена једнаких изложилаца: \( a^n \cdot b^n = (a \cdot b)^n \). 2. Дељење степена једнаких основа: \( a^m : a^n = a^{m-n} \). 3. Степеновање степена: \( (a^m)^n = a^{m \cdot n} \).

а) \( \frac{2^6 \cdot 5^6}{10^3} \)

У бројиоцу имамо степене са истим изложиоцем (6), па их можемо груписати под заједнички степен: \[ \frac{2^6 \cdot 5^6}{10^3} = \frac{(2 \cdot 5)^6}{10^3} = \frac{10^6}{10^3} \] Сада примењујемо правило за дељење степена истих основа (одузимамо изложиоце): \[ 10^{6-3} = 10^3 = 1000 \]

б) \( \frac{(-15)^{10}}{(-3)^{10} \cdot 5^{10}} \)

Прво ћемо средити именилац користећи правило \( a^n \cdot b^n = (a \cdot b)^n \): \[ \frac{(-15)^{10}}{(-3 \cdot 5)^{10}} = \frac{(-15)^{10}}{(-15)^{10}} \] Пошто су бројилац и именилац идентични, можемо их скратити: \[ \frac{\cancel{(-15)^{10}}^1}{\cancel{(-15)^{10}}_1} = 1 \]

в) \( \frac{(-1,5)^{10} \cdot (-4)^{10}}{2^9 \cdot 3^9} \)

Груписаћемо чиниоце у бројиоцу и имениоцу који имају исте изложиоце: \[ \frac{(-1,5 \cdot (-4))^{10}}{(2 \cdot 3)^9} \] Израчунавамо производе унутар заграда (\( -1,5 \cdot (-4) = 6 \) и \( 2 \cdot 3 = 6 \)): \[ \frac{6^{10}}{6^9} = 6^{10-9} = 6^1 = 6 \]

г) \( \frac{2^{15} \cdot 3^{15} \cdot 8^{10}}{4^{14} \cdot 12^{14}} \)

Прво групишемо степене са истим изложиоцима у бројиоцу и имениоцу: \[ \frac{(2 \cdot 3)^{15} \cdot 8^{10}}{(4 \cdot 12)^{14}} = \frac{6^{15} \cdot 8^{10}}{48^{14}} \] Број 48 у имениоцу можемо записати као производ \( 6 \cdot 8 \): \[ \frac{6^{15} \cdot 8^{10}}{(6 \cdot 8)^{14}} = \frac{6^{15} \cdot 8^{10}}{6^{14} \cdot 8^{14}} \] Сада делимо одговарајуће степене са основама 6 и 8: \[ 6^{15-14} \cdot \frac{1}{8^{14-10}} = 6^1 \cdot \frac{1}{8^4} = \frac{6}{8^4} \] Да бисмо ово до краја упростили, представимо све преко основа 2 и 3: \[ \frac{2 \cdot 3}{(2^3)^4} = \frac{2^1 \cdot 3}{2^{12}} = \frac{3}{2^{11}} \] Вредност \( 2^{11} = 2048 \), па је коначни резултат: \[ \frac{3}{2048} \]

Кратак запис решења:

а) \( \frac{(2 \cdot 5)^6}{10^3} = \frac{10^6}{10^3} = 10^3 = 1000 \) б) \( \frac{(-15)^{10}}{(-3 \cdot 5)^{10}} = \frac{(-15)^{10}}{(-15)^{10}} = 1 \) в) \( \frac{(-1,5 \cdot (-4))^{10}}{(2 \cdot 3)^9} = \frac{6^{10}}{6^9} = 6^1 = 6 \) г) \( \frac{6^{15} \cdot 8^{10}}{48^{14}} = \frac{6^{15} \cdot 8^{10}}{6^{14} \cdot 8^{14}} = \frac{6^1}{8^4} = \frac{2 \cdot 3}{(2^3)^4} = \frac{2 \cdot 3}{2^{12}} = \frac{3}{2048} \)

Најважније из лекције

Основно правило: Када се множе степени са истим изложиоцима, основе се поможе, а изложилац остаје исти: \[ a^n \cdot b^n = (a \cdot b)^n \] Практична примена: Ово правило олакшава рачунање. На пример, уместо да рачунамо огромне бројеве одвојено, можемо их прво помножити: \( 0,2^3 \cdot 5^3 = (0,2 \cdot 5)^3 = 1^3 = 1 \).
Степен производа: Правило ради и уназад, где се сваки чинилац у загради степенује: \( (xy)^4 = x^4 \cdot y^4 \).
Производ степена једнаких изложилаца јесте степен чија је основа једнака производу основа чинилаца, а изложилац једнак изложиоцима чинилаца.
За \( a, b \in \mathbb{R} \) и \( n \in \mathbb{N} \) важи: \[ a^n \cdot b^n = (a \cdot b)^n \]
Израчунавање производа:
\( 2^3 \cdot 7^3 = (2 \cdot 7)^3 = 14^3 \)
\( 0,001^3 \cdot (-1000)^3 = (0,001 \cdot (-1000))^3 = (-1)^3 = -1 \)
Израчунај вредност израза: \( (-4)^3 \cdot (-0,5)^3 \).
Примењујемо правило множења степена једнаких изложилаца:
\( (-4)^3 \cdot (-0,5)^3 = ((-4) \cdot (-0,5))^3 = 2^3 = 8 \)
Правило за множење степена једнаких изложилаца важи и у обрнутом смеру. Степен производа једнак је производу степена чинилаца.
\[ (a \cdot b)^n = a^n \cdot b^n \]
Примена на изразе са коренима и разломцима:
\( (2 \cdot \sqrt{5})^4 = 2^4 \cdot (\sqrt{5})^4 = 16 \cdot (\sqrt{5}^2)^2 = 16 \cdot 5^2 = 16 \cdot 25 = 400 \)
\( (\frac{1}{3} \cdot (-\sqrt{3}))^3 = (\frac{1}{3})^3 \cdot (-\sqrt{3})^3 = \frac{1}{27} \cdot (-3\sqrt{3}) = -\frac{\sqrt{3}}{9} \)
Упрости израз: \( (-2x)^4 \).
Степен производа записујемо као производ степена:
\( (-2x)^4 = (-2)^4 \cdot x^4 = 16x^4 \)
За множење више од два степена једнаких изложилаца користе се својство комутативности (\(a \cdot b = b \cdot a\)) и својство асоцијативности (\((a \cdot b) \cdot c = a \cdot (b \cdot c)\)) множења реалних бројева.
Ово значи да важи: \( a^n \cdot b^n \cdot c^n = (a \cdot b \cdot c)^n \).
Пажња: Не постоји опште правило за сабирање степена са једнаким изложиоцима! Дакле, \( a^n + b^n \neq (a + b)^n \).
Да ли је тачна једнакост \( 3^2 + 4^2 = (3 + 4)^2 \)?
Не, једнакост није тачна. Проверимо рачунањем:
Лева страна: \( 3^2 + 4^2 = 9 + 16 = 25 \)
Десна страна: \( (3 + 4)^2 = 7^2 = 49 \)
Како је \( 25 \neq 49 \), правило не важи за сабирање.

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај вредност израза користећи правило за множење степена једнаких изложилаца: \( 5^4 \cdot 2^4 \)
\( 5^4 \cdot 2^4 = (5 \cdot 2)^4 = 10^4 = 10000 \)
Средњи: Израчунај вредност израза: \( \left(- \frac{3}{7}\right)^{10} \cdot \left(\frac{7}{6}\right)^{10} \)
Примењујемо правило множења основа:
\( \left(- \frac{3}{7} \cdot \frac{7}{6}\right)^{10} \)
Скраћујемо разломке (7 и 7, као и 3 и 6):
\( = \left(-\frac{1}{2}\right)^{10} = \frac{1}{1024} \)
Тежак: Нека је дати израз \( A = (3\sqrt{2} - \sqrt{7})^2 \cdot (3\sqrt{2} + \sqrt{7})^2 \). Докажи да је вредност израза \( A \) цео број.
Прво применимо правило \( a^n \cdot b^n = (a \cdot b)^n \):
\( A = \left( (3\sqrt{2} - \sqrt{7}) \cdot (3\sqrt{2} + \sqrt{7}) \right)^2 \)
Унутар велике заграде препознајемо разлику квадрата \( (x-y)(x+y) = x^2 - y^2 \):
\( A = \left( (3\sqrt{2})^2 - (\sqrt{7})^2 \right)^2 \)
\( A = (9 \cdot 2 - 7)^2 \)
\( A = (18 - 7)^2 = 11^2 = 121 \)
Како је 121 цео број, тврђење је доказано.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: