Корице уџбеника

5.1. Свет после Хладног рата

Изабери решење задатка:

Задатак 6

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Побуне у источном блоку
    • Чланице Варшавског пакта – вазалне државе под контролом Москве
    • Мађарска 1956 – побуну угушила совјетска војска
    • „Прашко пролеће“ 1968 – окупација Чехословачке, највећа акција Варшавског пакта
  2. Горбачов и перестројка
    • 1985 – Михаил Горбачов на челу СССР-а
    • „Перестројка“ – реформа привреде и више слобода, скромни резултати
    • 1987 – споразум са САД о смањењу нуклеарног оружја
  3. Крај Хладног рата
    • 1989 – мирне револуције у Источној Европи (осим Румуније)
      1. новембар 1989 – пад Берлинског зида, симбол краја Хладног рата
    • 1990 – уједињење Немачке; 1991 – распуштен Варшавски пакт
    • 1993 – подела на Чешку и Словачку
  4. Распад СССР-а
    • 1991 – оставка Горбачова, 15 независних држава, највећа Русија
    • Заједница независних држава (1991)
  5. Европска унија
    • Мастрихт 1992 – ЕЕЗ постаје ЕУ
    • 27 чланица од 2020 (излазак Велике Британије)
    • Јединствено тржиште, евро од 1999, Европски парламент
    • Савет Европе – демократија, људска права, владавина права
  6. САД и Русија
    • САД – суперсила; интервенције у Ираку, БиХ, на Косову и Метохији; борба против тероризма после 2001
    • Русија – тешке реформе деведесетих; од 2000 Владимир Путин и стабилност
  7. Локални сукоби
    • Заливски рат 1990–1991, „Пустињска олуја“
    • Инвазија на Ирак 2003, Садам Хусеин осуђен 2006
    • Чеченија – независност 1991, руска управа 2000
    • Авганистан 2001 – Ал Каида, талибани, бин Ладен убијен 2011

Лекција објашњава како је дошло до краја Хладног рата и како је свет изгледао после њега. Покрива побуне у Мађарској и Чехословачкој, реформе Михаила Горбачова, пад Берлинског зида и распад СССР-а, настанак Европске уније, положај САД и Русије и локалне сукобе крајем 20. и почетком 21. века.

Побуне у источном блоку

Совјетски Савез је од средине шездесетих економски слабио, а чланице Варшавског пакта биле су вазалне државе којима је управљала Москва. Јачао је отпор комунистичком режиму.

  • Мађарска 1956 – захтев за изласком из Варшавског пакта; побуну је угушила совјетска војска.
  • Чехословачка 1968 – „Прашко пролеће“ – реформски покрет за више слобода и тржишну привреду (слободна производња и трговина). Совјетска армија са савезницима окупирала је земљу – највећа акција Варшавског пакта. Запад је осудио инвазију само речима.

Горбачов и крај Хладног рата

  • 1985. на чело СССР-а долази Михаил Горбачов; програм реформи „перестројка“ (престројавање) – резултати скромни.
  • 1987. споразум са САД (Реган) о смањењу нуклеарног оружја у Европи.
  • 1989. низ револуција у Источној Европи – промене мирним путем, осим у Румунији.
  • 9. новембар 1989. – отворени пролази на Берлинском зиду; пад зида симболично означава крај Хладног рата.
  • 1990. уједињење Немачке; 1991. распуштен Варшавски пакт.
  • 1993. Чехословачка подељена на Чешку и Словачку.

Распад СССР-а

1991. Горбачов подноси оставку и Совјетски Савез се распада на 15 независних држава; највећа и најмоћнија је Русија. Већина бивших република основала је Заједницу независних држава (1991).

Европска унија и Савет Европе

  • Европску економску заједницу основале су Француска, СР Немачка, Италија, Холандија, Белгија и Луксембург.
  • Уговор у Мастрихту 1992. – настаје Европска унија (ЕУ), најмоћнија регионална организација.
  • Од 2020. (излазак Велике Британије – Брегзит) има 27 чланица.
  • Јединствено тржиште: слободан проток људи, робе, услуга и капитала; валута евро од 1999.; грађани бирају Европски парламент.
  • Савет Европе – парламентарна демократија, људска права, владавина права, мир и стабилност у Европи.

САД и Русија после Хладног рата

  • САД – суперсила: успон привреде и интернета; интервенције у Ираку, БиХ и на Косову и Метохији; после 2001. борба против тероризма.
  • Русија деведесетих: реформе, незапосленост, инфлација, сиромаштво; од 2000. председник Владимир Путин – стабилност и већи међународни утицај.

Локални сукоби

  • Заливски рат – Ирак напада Кувајт 1990.; 1991. операција „Пустињска олуја“ коалиције на челу са САД; запаљени нафтни извори.
  • Инвазија на Ирак 2003. – оптужба за оружје за масовно уништење; пад Багдада; Садам Хусеин осуђен на смрт 2006.
  • Чеченија – проглашава независност 1991.; две руске интервенције; 2000. директна руска управа.
  • Авганистан 2001. – после напада на Њујорк и Вашингтон; циљ: уништење Ал Каиде и Осаме бин Ладена и рушење талибана; бин Ладен убијен 2011.; већина трупа повучена 2014.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: