Корице уџбеника

II.1. Појам Троугла

Изабери решење задатка:

Задатак 5

Кратко решење

Посматрајмо слику 1.6 као велики троугао подељен на мање области. Пребројавамо троуглове према њиховој величини (броју малих троуглова од којих се састоје): Троуглови величине 1 (најмањи): \( n_1 = 1 + 3 + 5 = 9 \) Троуглови величине 2 (састављени од 4 мала троугла): Постоје 3 таква троугла (један са врхом у главном темену и два са базама на доњој ивици). \( n_2 = 3 \) Троуглови величине 3 (највећи - цела фигура): \( n_3 = 1 \) Укупан број троуглова: \( N = n_1 + n_2 + n_3 = 9 + 3 + 1 = 13 \)

Детаљно решење

Анализа слике 1.6

На слици 1.6 видимо велики троугао који је подељен на мање делове помоћу мреже линија. Да бисмо тачно пребројали све троуглове, потребно је да посматрамо троуглове различитих величина. Нацртати велики једнакостранични троугао окренут врхом нагоре. Поделити га на мање једнакостраничне троуглове тако што ћемо повући две хоризонталне линије паралелне основици које деле странице на три једнака дела, и косе линије паралелне осталим страницама. Резултат је мрежа од 9 малих троуглова који заједно чине један велики.

Бројање малих троуглова (димензије 1)

Прво ћемо пребројати најмање троуглове од којих је састављена фигура. - У првом реду (на врху) имамо 1 мали троугао. - У другом реду имамо 3 мала троугла (два окренута нагоре и један наопако). - У трећем реду (на дну) имамо 5 малих троуглова (три окренута нагоре и два наопако). Укупно малих троуглова: \( 1 + 3 + 5 = 9 \).

Бројање средњих троуглова (димензије 2)

Сада тражимо веће троуглове који се састоје од по 4 мала троугла. - Посматрајући врх фигуре и средњи део, видимо један такав троугао. - У доњем левом углу можемо уочити други такав троугао. - У доњем десном углу можемо уочити трећи такав троугао. Напомена: Наопако окренути троуглови ове величине не постоје на слици јер би излазили из оквира фигуре. Укупно средњих троуглова: 3.

Бројање највећег троугла (димензије 3)

На крају, цела фигура представља један велики троугао који се састоји од свих 9 малих троуглова. Укупно највећих троуглова: 1.

Коначан збир

Сабирањем свих уочених троуглова добијамо: \( 9 \text{ (малих)} + 3 \text{ (средња)} + 1 \text{ (велики)} = 13 \).

Кратак запис решења:

Мали троуглови: \( 1 + 3 + 5 = 9 \) Средњи троуглови (2x2): \( 3 \) Велики троугао (3x3): \( 1 \) Укупно: \( 9 + 3 + 1 = 13 \)

Најважније из лекције

  • Троугаона линија је затворена изломљена линија коју чине три дужи. Она дели раван на унутрашњу и спољашњу област.
  • Троугао \( \triangle ABC \) чине троугаона линија и њена унутрашња област.
  • Основни елементи: темена \( A, B, C \); странице \( a, b, c \) (свака означена по темену насупрот њој); унутрашњи углови \( \alpha, \beta, \gamma \).
  • Обим троугла је збир дужина његових страница: \( O = a + b + c \).
Изломљена линија јесте линија која се добија надовезивањем дужи, при чему две узастопне дужи не припадају истој правој.
Изломљене линије делимо према томе да ли су отворене или затворене и да ли имају тачку самопресека (тачку у којој линија сама себе пресеца).
Врста изломљене линије Особина
Отворена изломљена линија без тачке самопресека Крајеви се не спајају; линија сама себе не пресеца.
Отворена изломљена линија с тачком самопресека Крајеви се не спајају, али линија сама себе пресеца.
Затворена изломљена линија Почетна и крајња тачка се поклапају (линија је затворена).
Троугаона линија јесте затворена изломљена линија коју чине три дужи.
Свака троугаона линија дели раван на две области:
  • ограничену — унутрашња област троугаоне линије;
  • неограничену — спољашња област троугаоне линије.
Троугаона линија (затворена изломљена линија од три дужи). Унутар линије означена је унутрашња област троугаоне линије, а изван ње спољашња област троугаоне линије.
Троугао је геометријска фигура коју чине троугаона линија и одговарајућа унутрашња област.
Ако дужи \( AB \), \( BC \) и \( CA \) чине троугаону линију, добијени троугао означавамо са \( \triangle ABC \).
Темена троугла \( ABC \) јесу тачке \( A \), \( B \) и \( C \).
Странице троугла \( ABC \) јесу дужи \( AB \), \( BC \) и \( CA \). Свака страница се означава малим словом које одговара темену насупрот њега:
  • страница \( BC \) (насупрот темену \( A \)) означава се са \( a \);
  • страница \( CA \) (насупрот темену \( B \)) означава се са \( b \);
  • страница \( AB \) (насупрот темену \( C \)) означава се са \( c \).
Унутрашњи углови троугла \( ABC \) јесу конвексни углови \( \angle CAB \), \( \angle ABC \) и \( \angle BCA \):
  • \( \angle CAB \) означава се са \( \alpha \);
  • \( \angle ABC \) означава се са \( \beta \);
  • \( \angle BCA \) означава се са \( \gamma \).
Углови \( \alpha \) и \( \beta \) належу на страницу \( c \), углови \( \beta \) и \( \gamma \) належу на страницу \( a \), а углови \( \alpha \) и \( \gamma \) належу на страницу \( b \).
Троугао ABC. Темена A (доле лево), B (доле десно) и C (горе). Странице су означене: a насупрот темену A, b насупрот темену B, c насупрот темену C. Унутрашњи углови су означени: α код темена A, β код темена B, γ код темена C.
Обим троугла јесте збир дужина страница троугла.
\[ O = a + b + c \]
Израчунавање обима троугла ако су познате дужине страница \( a \), \( b \) и \( c \): \[ a = 5\ \text{cm}, \quad b = 6\ \text{cm}, \quad c = 2\ \text{cm} \] \[ O = a + b + c = 5\ \text{cm} + 6\ \text{cm} + 2\ \text{cm} = 13\ \text{cm} \]

Задаци за вежбање

Лак задатак: Дужине страница троугла су \( 6\ \text{dm} \), \( 8\ \text{dm} \) и \( 10\ \text{dm} \). Колики је обим тог троугла?
Обим је збир дужина свих страница троугла.
\[ O = a + b + c = 6\ \text{dm} + 8\ \text{dm} + 10\ \text{dm} = 24\ \text{dm} \] Одговор: Обим троугла је \( 24\ \text{dm} \).
Средњи задатак: У троуглу \( ABC \) страница \( AB \) означава се са \( c \), страница \( BC \) са \( a \), а страница \( CA \) са \( b \). Насупрот ком темену се налази страница \( b \) и који угао належе истовремено на страницу \( a \) и на страницу \( b \)?
Страница се означава малим словом које одговара темену насупрот њега. Страница \( b \) је страница \( CA \), а њено супротно теме је \( B \).
Углови који належу на страницу \( a \) су \( \beta \) и \( \gamma \); углови који належу на страницу \( b \) су \( \alpha \) и \( \gamma \).
Заједнички угао обе странице је \( \gamma \) (то јест \( \angle BCA \), код темена \( C \)).
Одговор: Страница \( b \) је насупрот темену \( B \); на обе странице \( a \) и \( b \) належе угао \( \gamma \).
Тежак задатак: Обим троугла је \( 12\ \text{cm} \), а дужине страница \( a \), \( b \) и \( c \) су три узастопна природна броја. Одреди дужине страница тог троугла.
Три узастопна природна броја можемо записати као \( n \), \( n+1 \) и \( n+2 \).
Њихов збир је обим: \[ n + (n+1) + (n+2) = 12 \] \[ 3n + 3 = 12 \] \[ 3n = 9 \implies n = 3 \] Дакле странице су: \( a = 3\ \text{cm} \), \( b = 4\ \text{cm} \), \( c = 5\ \text{cm} \).
Провера: \( 3 + 4 + 5 = 12\ \text{cm} \). \checkmark
Одговор: Странице троугла су \( 3\ \text{cm} \), \( 4\ \text{cm} \) и \( 5\ \text{cm} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: