Најважније из лекције
Ако свакој вредности величине \( x \) одговара тачно једна вредност величине \( y \), кажемо да је \( y \) зависна величина, а \( x \) независна величина. Зависност двеју величина представљамо таблицом (парови одговарајућих вредности), тачкастим дијаграмом у координатној равни (свака тачка има координате \( (x, y) \)), линијским дијаграмом (тачке спојене линијом, погодан за праћење промене) и стубчастим дијаграмом (висина стубића одговара вредности зависне величине). У координатној равни \( x \) је прва (водоравна) координата, а \( y \) друга (усправна).
Ако свакој вредности величине \( x \) одговара тачно једна вредност величине \( y \), онда је \( y \) зависна величина, а \( x \) независна величина.
Пример: пређени пут зависи од брзине; време пуњења базена зависи од броја цеви; Машина висина зависи од броја њених година.
Зависност двеју величина најједноставније приказујемо таблицом, у којој су уписани парови одговарајућих вредности \( x \) и \( y \).
У таблици висине по годинама, за \( x = 5 \) година чита се \( y = 117 \) cm.
Сваки пар вредности приказујемо као тачку у координатној равни са координатама \( (x, y) \).
Правило постављања тачке:
- прва координата \( x \) је вредност независне величине (водоравна оса);
- друга координата \( y \) је вредност зависне величине (усправна оса).
Ако тачке тачкастог дијаграма спојимо линијом, добијамо линијски дијаграм.
Линијски дијаграм даје више информација: омогућава да процењујемо вредности и између измерених тачака и да пратимо ток промене (раст или опадање).
Код стубчастог дијаграма зависну величину приказујемо висином стубића изнад одговарајуће вредности независне величине.
Када поредимо две зависности, користимо вишеструки стубчасти дијаграм (два или више стубића различите боје за сваку вредност).
