Корице уџбеника

III.2. Рационални Бројеви На Бројевној Правој

Изабери решење задатка:

Задатак 4

Кратко решење

\( \text{Малине: } -0,9^\circ C \) \( \text{Јагоде: } -0,8^\circ C \) \( \text{Трешње: } -2,1^\circ C \) \( \text{Вишње: } -1,7^\circ C \) \( \text{Кајсије: } -1,3^\circ C \) Поредак бројева од најмањег ка највећем: \( -2,1 < -1,7 < -1,3 < -0,9 < -0,8 \) Поредак тачака на слици 2.7 слева надесно: \( B < \Gamma < \text{Д} < A < \text{Б} \) Повезивање: \( B = -2,1^\circ C \rightarrow \text{Трешње} \) \( \Gamma = -1,7^\circ C \rightarrow \text{Вишње} \) \( \text{Д} = -1,3^\circ C \rightarrow \text{Кајсије} \) \( A = -0,9^\circ C \rightarrow \text{Малине} \) \( \text{Б} = -0,8^\circ C \rightarrow \text{Јагоде} \)

Детаљно решење

1. Анализа података из табеле

Дате су температуре смрзавања за пет врста воћа: - Малине: \( -0,9^\circ C \) - Јагоде: \( -0,8^\circ C \) - Трешње: \( -2,1^\circ C \) - Вишње: \( -1,7^\circ C \) - Кајсије: \( -1,3^\circ C \)

2. Упоређивање рационалних бројева

Да бисмо лакше одредили положај тачака на бројевној правој, поређаћемо ове температуре од најмање ка највећој. Код негативних бројева, мањи је онај који има већу апсолутну вредност (који је удаљенији од нуле улево). Поредак је следећи: \( -2,1 < -1,7 < -1,3 < -0,9 < -0,8 \)

3. Повезивање са тачкама на слици 2.7

Посматрамо слику 2.7 и редослед тачака слева надесно (од најмање ка највећој вредности): - Најдаље лево је тачка В. - Затим следи тачка Г. - Следећа је тачка Д. - Затим тачка А. - Најближа нули (највећа вредност) је тачка Б.

4. Додељивање назива воћа словима

Упоређивањем поретка бројева и редоследа тачака, добијамо: - Тачка В одговара најнижој температури \( -2,1^\circ C \), што су Трешње. - Тачка Г одговара температури \( -1,7^\circ C \), што су Вишње. - Тачка Д одговара температури \( -1,3^\circ C \), што су Кајсије. - Тачка А одговара температури \( -0,9^\circ C \), што су Малине. - Тачка Б одговара највишој температури \( -0,8^\circ C \), што су Јагоде.

Кратак запис решења:

\( -2,1 < -1,7 < -1,3 < -0,9 < -0,8 \) \( B = \text{Трешње } (-2,1) \) \( \Gamma = \text{Вишње } (-1,7) \) \( \text{Д} = \text{Кајсије } (-1,3) \) \( A = \text{Малине } (-0,9) \) \( \text{Б} = \text{Јагоде } (-0,8) \)

Најважније из лекције

  • Бројевна права: тачка \( O \) одговара нули (координатни почетак), тачка \( I \) јединици; надесно је позитиван, а налево негативан смер.
  • Основно правило: сваком рационалном броју одговара тачно једна тачка, а различитим бројевима различите тачке.
  • Разломак \( \dfrac{p}{q} \): јединичну дуж поделимо на \( q \) делова и направимо \( p \) корака у смеру знака броја.
  • Различити имениоци: прво све сведемо на заједнички именилац (НЗС), па онда представимо.
  • Децимални број: прво га претворимо у разломак (нпр. \( 0{,}25=\dfrac{1}{4} \)), па га представимо.
Бројевна права је права на коју можемо „сместити“ сваки број. На њој бирамо тачку којој придружујемо број \( 0 \) и тачку којој придружујемо број \( 1 \).
Координатни почетак је тачка на бројевној правој која одговара броју \( 0 \) (означавамо је са \( O \)). Тачку која одговара броју \( 1 \) означавамо са \( I \).
Бројевна права има два смера:
  • позитиван смер — надесно, ка већим бројевима (стрелица \( + \));
  • негативан смер — налево, ка мањим бројевима (стрелица \( - \)).
Јединична дуж је дуж \( OI \) — растојање између тачке која одговара нули и тачке која одговара јединици.
Бројевна права од -2 до 2 са означеним целим бројевима. Означене су тачке: O код нуле (координатни почетак), I код јединице, B код броја 1/2, C код броја -1/2 и A код броја -1. Изнад леве стране пише „негативан смер', изнад десне „позитиван смер'.
Пола корака је корак чија је дужина једнака половини дужине јединичне дужи.
Ако од тачке \( O \) (број \( 0 \)) направимо пола корака у позитивном смеру, стижемо до тачке \( B \), којој одговара број \( \dfrac{1}{2} \). Записујемо: \( B\!\left(\dfrac{1}{2}\right) \).
Ако од тачке \( O \) направимо пола корака у негативном смеру, стижемо до тачке \( C \), којој одговара број \( -\dfrac{1}{2} \). Записујемо: \( C\!\left(-\dfrac{1}{2}\right) \).
Сваком рационалном броју одговара тачно једна тачка бројевне праве. Различитим рационалним бројевима одговарају различите тачке бројевне праве.
Разломак облика \( \dfrac{p}{q} \) представљамо тако што јединичну дуж поделимо на \( q \) једнаких делова, а затим од координатног почетка направимо \( p \) таквих корака.
Смер бирамо према знаку броја:
  • ако је број позитиван, кораке правимо у позитивном смеру (надесно);
  • ако је број негативан, кораке правимо у негативном смеру (налево).
Да бисмо представили бројеве \( \dfrac{1}{5},\ \dfrac{3}{5},\ \dfrac{5}{5},\ \dfrac{8}{5} \) и \( -\dfrac{2}{5},\ -\dfrac{4}{5},\ -\dfrac{6}{5} \), делимо јединичну дуж на \( 5 \) једнаких делова (петине).
  • За \( \dfrac{1}{5},\ \dfrac{3}{5},\ \dfrac{5}{5},\ \dfrac{8}{5} \) правимо једну, три, пет и осам петина корака у позитивном смеру.
  • За \( -\dfrac{2}{5},\ -\dfrac{4}{5},\ -\dfrac{6}{5} \) правимо две, четири и шест петина корака у негативном смеру.
Бројевна права од -2 до 2 подељена на петине. Изнад осе означене су тачке за бројеве -6/5, -4/5, -2/5 у негативном смеру и 1/5, 3/5, 5/5, 8/5 у позитивном смеру.
Ако разломке треба представити на истој бројевној правој, а имају различите имениоце, прво их сведемо на заједнички именилац (најмањи заједнички садржалац имениоца — НЗС), па онда бирамо колико ће делова имати јединична дуж.
Представимо \( -\dfrac{1}{2},\ -\dfrac{1}{3},\ -\dfrac{4}{3} \) и \( 1\dfrac{1}{2} \). НЗС бројева \( 2,\ 3,\ 6 \) је \( 6 \), па све разломке проширимо на именилац \( 6 \): \[ -\frac{1}{2}=-\frac{1\cdot 3}{2\cdot 3}=-\frac{3}{6},\qquad -\frac{1}{3}=-\frac{1\cdot 2}{3\cdot 2}=-\frac{2}{6} \] \[ -\frac{4}{3}=-\frac{4\cdot 2}{3\cdot 2}=-\frac{8}{6},\qquad 1\frac{1}{2}=\frac{3}{2}=\frac{3\cdot 3}{2\cdot 3}=\frac{9}{6} \] Сада јединичну дуж делимо на \( 6 \) делова (шестине) и лако их постављамо на бројевну праву.
Ако је број дат у децималном запису, прво га запишемо у облику разломка (количника), а затим га представимо као сваки други разломак.
Децимални бројРазломак
\( 0{,}25 \)\( \dfrac{1}{4} \)
\( -0{,}25 \)\( -\dfrac{1}{4} \)
\( -0{,}5 \)\( -\dfrac{1}{2} \)
\( -0{,}75 \)\( -\dfrac{3}{4} \)
На пример, \( 0{,}25=\dfrac{1}{4} \) значи да јединичну дуж делимо на \( 4 \) дела и направимо један корак у позитивном смеру.
Ако је тачка већ означена на бројевној правој, њен број одређујемо тако што видимо на колико делова је подељена јединична дуж и колико корака је тачка удаљена од координатног почетка (и у ком смеру).
Са слике очитавамо: тачка \( A \) одговара броју \( 0{,}5=\dfrac{1}{2} \); \( B \) броју \( -0{,}75=-\dfrac{3}{4} \); \( C \) броју \( 1{,}25=1\dfrac{1}{4}=\dfrac{5}{4} \); \( D \) броју \( -1{,}25=-1\dfrac{1}{4}=-\dfrac{5}{4} \); \( E \) броју \( -1{,}75=-1\dfrac{3}{4}=-\dfrac{7}{4} \).

Задаци за вежбање

Лак задатак: Којим бројевима одговарају тачке \( O \), \( I \), \( B \) и \( C \) на бројевној правој из уводног дела (Слика 1)?
Тачка \( O \) је координатни почетак, па јој одговара број \( 0 \). Тачки \( I \) одговара број \( 1 \).
Тачка \( B \) је пола корака десно од нуле, па јој одговара \( \dfrac{1}{2} \).
Тачка \( C \) је пола корака лево од нуле, па јој одговара \( -\dfrac{1}{2} \).
Одговор: \( O(0) \), \( I(1) \), \( B\!\left(\dfrac{1}{2}\right) \), \( C\!\left(-\dfrac{1}{2}\right) \).
Средњи задатак: Представи на истој бројевној правој бројеве \( \dfrac{1}{5},\ -\dfrac{2}{5},\ \dfrac{3}{5},\ -\dfrac{4}{5} \) и \( \dfrac{6}{5} \). Опиши поступак.
Сви бројеви имају именилац \( 5 \), па јединичну дуж делимо на пет једнаких делова (петине).
  • \( \dfrac{1}{5} \): један корак у позитивном смеру;
  • \( \dfrac{3}{5} \): три корака у позитивном смеру;
  • \( \dfrac{6}{5} \): шест корака у позитивном смеру (то је мало десно од \( 1 \));
  • \( -\dfrac{2}{5} \): два корака у негативном смеру;
  • \( -\dfrac{4}{5} \): четири корака у негативном смеру.
Одговор: Редом с лева удесно тачке иду: \( -\dfrac{4}{5},\ -\dfrac{2}{5},\ \dfrac{1}{5},\ \dfrac{3}{5},\ \dfrac{6}{5} \).
Тежак задатак: Представи на истој бројевној правој бројеве \( -\dfrac{1}{2},\ \dfrac{5}{4} \) и \( -\dfrac{7}{8} \) тако што ћеш их прво свести на исти именилац.
Имениоци су \( 2,\ 4 \) и \( 8 \). Њихов НЗС је \( 8 \), па све разломке проширимо на именилац \( 8 \): \[ -\frac{1}{2}=-\frac{1\cdot 4}{2\cdot 4}=-\frac{4}{8},\qquad \frac{5}{4}=\frac{5\cdot 2}{4\cdot 2}=\frac{10}{8},\qquad -\frac{7}{8}=-\frac{7}{8} \] Јединичну дуж делимо на осам делова (осмине).
  • \( -\dfrac{4}{8} \): четири корака у негативном смеру (то је \( -\dfrac{1}{2} \));
  • \( -\dfrac{7}{8} \): седам корака у негативном смеру;
  • \( \dfrac{10}{8} \): десет корака у позитивном смеру (то је \( 1\dfrac{2}{8}=1\dfrac{1}{4} \), мало десно од \( 1 \)).
Одговор: Редом с лева удесно: \( -\dfrac{7}{8},\ -\dfrac{1}{2},\ \dfrac{5}{4} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: