Корице уџбеника

III.3. Супротни Бројеви. Апсолутна Вредност Броја

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

\( |x| \) - апсолутна вредност броја \( x \) \( \left| \frac{8}{9} \right| = \frac{8}{9} \) \( |-3,85| = 3,85 \) \( \left| -5\frac{23}{27} \right| = 5\frac{23}{27} \) \( |17,638| = 17,638 \) \( \left| -\frac{37}{57} \right| = \frac{37}{57} \) \( |0| = 0 \) \( \left| 2\frac{24}{71} \right| = 2\frac{24}{71} \) Табела 3.2: \[ \begin{array}{|c|c|c|c|c|c|c|c|} \hline x & \frac{8}{9} & -3,85 & -5\frac{23}{27} & 17,638 & -\frac{37}{57} & 0 & 2\frac{24}{71} \\ \hline |x| & \frac{8}{9} & 3,85 & 5\frac{23}{27} & 17,638 & \frac{37}{57} & 0 & 2\frac{24}{71} \\ \hline \end{array} \]

Детаљно решење

Да бисмо попунили табелу, потребно је да одредимо апсолутну вредност сваког датог рационалног броја \( x \). Апсолутна вредност представља растојање броја од координатног почетка на бројевној правој и она је увек ненегативан број. Подсетимо се правила: 1. Апсолутна вредност позитивног броја је једнака том истом броју. 2. Апсолутна вредност негативног броја је једнака њему супротном (позитивном) броју. 3. Апсолутна вредност нуле је нула.

Израчунавање по колонама

1. колона: За \( x = \frac{8}{9} \), пошто је број позитиван: \[ |x| = \left| \frac{8}{9} \right| = \frac{8}{9} \] 2. колона: За \( x = -3,85 \), пошто је број негативан, уклањамо знак минус: \[ |x| = |-3,85| = 3,85 \] 3. колона: За \( x = -5\frac{23}{27} \), узимамо вредност без знака минус: \[ |x| = \left| -5\frac{23}{27} \right| = 5\frac{23}{27} \] 4. колона: За \( x = 17,638 \), пошто је број позитиван: \[ |x| = |17,638| = 17,638 \] 5. колона: За \( x = -\frac{37}{57} \), узимамо вредност без знака минус: \[ |x| = \left| -\frac{37}{57} \right| = \frac{37}{57} \] 6. колона: За \( x = 0 \): \[ |x| = |0| = 0 \] 7. колона: За \( x = 2\frac{24}{71} \), пошто је број позитиван: \[ |x| = \left| 2\frac{24}{71} \right| = 2\frac{24}{71} \] На основу ових правила, попуњавамо табелу.

Кратак запис решења:

\[ \left| \frac{8}{9} \right| = \frac{8}{9} \] \[ |-3,85| = 3,85 \] \[ \left| -5\frac{23}{27} \right| = 5\frac{23}{27} \] \[ |17,638| = 17,638 \] \[ \left| -\frac{37}{57} \right| = \frac{37}{57} \] \[ |0| = 0 \] \[ \left| 2\frac{24}{71} \right| = 2\frac{24}{71} \] \[ \begin{array}{|c|c|c|c|c|c|c|c|} \hline x & \frac{8}{9} & -3,85 & -5\frac{23}{27} & 17,638 & -\frac{37}{57} & 0 & 2\frac{24}{71} \\ \hline |x| & \frac{8}{9} & 3,85 & 5\frac{23}{27} & 17,638 & \frac{37}{57} & 0 & 2\frac{24}{71} \\ \hline \end{array} \]

Најважније из лекције

Тачке симетричне у односу на координатни почетак \( 0 \) одговарају супротним бројевима. За сваки рационалан број \( r \) важи \( -(-r) = r \), а бројеви \( r \) и \( -r \) су међусобно супротни: леже са супротних страна нуле и једнако су од ње удаљени. Апсолутна вредност \( |\,r\,| \) је растојање броја \( r \) од координатног почетка, па је увек позитиван број или нула: \( |\,r\,| = r \) за позитивно \( r \), \( |\,0\,| = 0 \), \( |\,r\,| = -r \) за негативно \( r \). Супротни бројеви имају једнаке апсолутне вредности, а важи и \( \left|\frac{a}{b}\right| = \frac{|a|}{|b|} \) (\( b \neq 0 \)).
Ако пресавијемо папир дуж праве \( s \) која пролази кроз координатни почетак (тачку \( 0 \)), тачке које се тада поклопе називамо симетричним тачкама.
На пример, тачке које одговарају бројевима \( -1{,}25 \) и \( 1{,}25 \), односно \( -\dfrac{3}{4} \) и \( \dfrac{3}{4} \), или \( -\dfrac{1}{2} \) и \( \dfrac{1}{2} \), симетричне су у односу на тачку која одговара броју \( 0 \).
Тачка која одговара броју \( 0 \) симетрична је сама себи.
Тачки на бројевној правој која је симетрична у односу на координатни почетак одговара супротан рационалан број.
За сваки рационалан број \( r \) важи: \[ -(-r) = r \] Рационални бројеви \( r \) и \( -r \) су међусобно супротни бројеви.
  • За број \( r \) супротан број је \( -r \).
  • За број \( -r \) супротан број је \( -(-r) = r \).
Пример 3.1. Супротан број:
  • броју \( \dfrac{1}{2} \) је \( -\dfrac{1}{2} \);
  • броју \( -\dfrac{3}{4} \) је \( \dfrac{3}{4} \);
  • броју \( 0 \) је \( 0 \);
  • броју \( -1{,}25 \) је \( 1{,}25 \).
Приметимо да супротни бројеви на бројевној правој:
  • леже са супротних страна координатног почетка;
  • једнако су удаљени од координатног почетка.
Апсолутна вредност рационалног броја \( r \) јесте растојање тачке која је на бројевној правој придружена броју \( r \) од координатног почетка.
Апсолутну вредност броја \( r \) означавамо са \( |\,r\,| \) и читамо: „апсолутна вредност броја \( r \)”.
Пошто је растојање увек ненегативно, важи:
  • \( |\,r\,| = r \), ако је \( r \) позитиван број;
  • \( |\,r\,| = 0 \), ако је \( r \) нула;
  • \( |\,r\,| = -r \), ако је \( r \) негативан број.
Зато је апсолутна вредност рационалног броја увек позитиван рационалан број или нула.
Супротни бројеви имају једнаке апсолутне вредности (једнако су удаљени од координатног почетка).
Пример 3.2. \[ \left|\,\tfrac{7}{8}\,\right| = \tfrac{7}{8}, \qquad \left|\,-\tfrac{7}{8}\,\right| = \tfrac{7}{8}, \qquad |\,0\,| = 0 \] \[ |\,-6{,}25\,| = 6{,}25, \qquad \left|\,-10\tfrac{3}{17}\,\right| = 10\tfrac{3}{17}, \qquad |\,-1{,}5\,| = 1{,}5 \]
За рационалан број \( \dfrac{a}{b} \) (\( b \neq 0 \)) важи: \[ \left|\,\frac{a}{b}\,\right| = \frac{|\,a\,|}{|\,b\,|} \]
Пример 3.3. \[ \left|\,\frac{17}{25}\,\right| = \frac{|\,17\,|}{|\,25\,|} = \frac{17}{25}, \qquad \left|\,\frac{-2}{33}\,\right| = \frac{|\,-2\,|}{|\,33\,|} = \frac{2}{33} \]

Задаци за вежбање

Лак задатак: Одреди супротан број за: а) \( -\dfrac{2}{15} \);   б) \( -(-17{,}2) \).
а) Супротан број броја \( -\dfrac{2}{15} \) добијамо променом знака: \[ -\left(-\frac{2}{15}\right) = \frac{2}{15} \] б) Прво средимо дати број: \( -(-17{,}2) = 17{,}2 \). Његов супротан број је \( -17{,}2 \).
Одговор: а) \( \dfrac{2}{15} \);   б) \( -17{,}2 \).
Средњи задатак: Израчунај апсолутне вредности: а) \( \left|\,-\dfrac{1}{8}\,\right| \);   б) \( |\,-16{,}77\,| \);   в) \( \left|\,\dfrac{-5}{13}\,\right| \).
Апсолутна вредност је растојање од координатног почетка, па је она увек позитиван број или нула.
а) Број \( -\dfrac{1}{8} \) је негативан, па је \( \left|\,-\dfrac{1}{8}\,\right| = \dfrac{1}{8} \).
б) Број \( -16{,}77 \) је негативан, па је \( |\,-16{,}77\,| = 16{,}77 \).
в) Користимо правило \( \left|\dfrac{a}{b}\right| = \dfrac{|a|}{|b|} \): \[ \left|\,\frac{-5}{13}\,\right| = \frac{|\,-5\,|}{|\,13\,|} = \frac{5}{13} \] Одговор: а) \( \dfrac{1}{8} \);   б) \( 16{,}77 \);   в) \( \dfrac{5}{13} \).
Тежак задатак: Да ли је тачна једнакост? а) \( -\left(-\left(-2\tfrac{3}{5}\right)\right) = -2\tfrac{3}{5} \);   б) \( -(-(-0{,}8)) = 0{,}8 \).
Свако писање знака „минус” испред броја мења тај број у његов супротан.
а) Полазимо од унутрашњег броја \( -2\tfrac{3}{5} \): \[ -\left(-2\tfrac{3}{5}\right) = 2\tfrac{3}{5}, \qquad -\left(2\tfrac{3}{5}\right) = -2\tfrac{3}{5} \] Дакле лева страна је \( -2\tfrac{3}{5} \), што је једнако десној страни. Једнакост је тачна.
б) Полазимо од унутрашњег броја \( -0{,}8 \): \[ -(-0{,}8) = 0{,}8, \qquad -(0{,}8) = -0{,}8 \] Дакле лева страна је \( -0{,}8 \), а десна страна је \( 0{,}8 \). Пошто је \( -0{,}8 \neq 0{,}8 \), једнакост није тачна.
Одговор: а) тачна;   б) није тачна.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: