Корице уџбеника

1.3. Појам Скупа. Елементи. Подскуп.

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

\( E = \{q \mid q \in \mathbb{N} \text{ и } q < 6\} \) Природни бројеви (\( \mathbb{N} \)) мањи од 6 су: 1, 2, 3, 4, 5 Набрајањем елемената скупа добијамо: \[ E = \{1, 2, 3, 4, 5\} \]

Детаљно решење

Да бисмо решили овај задатак, потребно је да анализирамо математички запис скупа \( E \) и идентификујемо све природне бројеве који испуњавају наведене услове.

1. Анализа ознака у скупу

Запис \( E = \{q \mid q \in \mathbb{N} \text{ и } q < 6\} \) читамо на следећи начин: - \( q \) представља елементе скупа. - Симбол \( \mid \) читамо као „тако да важи” или „са особином”. - \( q \in \mathbb{N} \) значи да је \( q \) елемент скупа природних бројева \( \mathbb{N} \). Подсетимо се да су природни бројеви \( \{1, 2, 3, 4, 5, 6, ...\} \) и да нула не припада овом скупу. - \( q < 6 \) је услов који каже да елементи морају бити строго мањи од 6.

2. Одређивање елемената скупа

Тражимо бројеве који су истовремено природни бројеви и мањи од 6. Крећемо од најмањег природног броја (броја 1) и набрајамо их све док не дођемо до броја који више не испуњава услов да је мањи од 6: - 1 је природан број и \( 1 < 6 \) (тачно). - 2 је природан број и \( 2 < 6 \) (тачно). - 3 је природан број и \( 3 < 6 \) (тачно). - 4 је природан број и \( 4 < 6 \) (тачно). - 5 је природан број и \( 5 < 6 \) (тачно). - 6 је природан број, али није мањи од 6 (6 је једнако 6, па услов није испуњен).

3. Записивање решења набрајањем

Елементе које смо пронашли записујемо унутар витичастих заграда, раздвајајући их запетама. Редослед елемената унутар заграда није битан, али је уобичајено писати их од најмањег ка највећем. \[ E = \{1, 2, 3, 4, 5\} \]

Кратак запис решења:

\( E = \{q \mid q \in \mathbb{N}, q < 6\} = \{1, 2, 3, 4, 5\} \)

Најважније из лекције

Скуп је мноштво објеката (елемената) који имају заједничко својство. Скупови се означавају великим словима \( (A, B, C) \), а елементи малим \( (a, b, c) \). Ако елемент \( a \) припада скупу \( M \), пише се \( a\in M \); ако не припада, \( a\notin M \). Скуп се може задати набрајањем елемената, истицањем заједничког својства или Веновим дијаграмом. Скуп \( B \) је подскуп скупа \( A\ (B\subseteq A) \) ако сваки елемент скупа \( B \) припада и скупу \( A \); ако је при томе \( B\neq A \), \( B \) је прави подскуп. Број елемената скупа је број различитих елемената, а скуп без елемената је празан скуп \( \varnothing \).
Скуп можеш схватити као мноштво објеката који имају заједничко својство. Објекти који чине скуп зову се елементи (чланови) скупа.
Симбол \( \in \) значи „припада": запис \( a\in M \) читамо „\( a \) припада скупу \( M \)". Симбол \( \notin \) значи „не припада": \( b\notin M \).
На пример, \( 1\in N \) (један је природан број), а \( 0\notin N \) (нула није природан број).
Скуп се може задати на три начина:
  • набрајањем елемената, нпр. \( D=\{2,3,5,11,17,18\} \),
  • истицањем заједничког својства елемената, нпр. \( E=\{q \mid q\in N,\ q\lt 6\} \),
  • Веновим дијаграмом (елементи као тачке унутар затворене линије).
Скупови се обележавају великим штампаним словима \( (A, B, C, S \dots) \), а елементи често малим словима \( (a, b, x, y \dots) \).
Подскуп: ако сваки елемент скупа \( B \) припада скупу \( A \), каже се да је \( B \) подскуп скупа \( A \), и пише се \( B\subseteq A \).
За скупове \( A \) и \( B \) каже се да су једнаки \( (A=B) \) ако сваки елемент скупа \( A \) припада и скупу \( B \) и обрнуто.
Прави подскуп: \( B \) је прави подскуп скупа \( A \) ако је \( B\subseteq A \), али \( B \) и \( A \) нису једнаки. Сваки скуп је сам себи подскуп.
Број елемената скупа односи се на број различитих елемената које скуп садржи (елементи који се понављају броје се једном).
Скуп који нема елементе зове се празан скуп и обележава се са \( \varnothing \); број елемената празног скупа је нула.
Празан скуп је подскуп сваког скупа. На пример, скуп \( G=\{0,1\} \) има четири подскупа: \( G,\ \varnothing,\ \{0\},\ \{1\} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: