Корице уџбеника

1.3. Појам Скупа. Елементи. Подскуп.

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

\( K = \{1, 2, 3\} \) Подскупови скупа \( K \) су: Празни скуп: \( \emptyset \) Једночлани подскупови: \( \{1\}, \{2\}, \{3\} \) Двочлани подскупови: \( \{1, 2\}, \{1, 3\}, \{2, 3\} \) Трочлани подскуп (сам скуп): \( \{1, 2, 3\} \)

Детаљно решење

Да бисмо навели све подскупове скупа \( K = \{1, 2, 3\} \), потребно је да пронађемо све могуће комбинације елемената овог скупа, поштујући правила о подскуповима.

1. Празни и универзални подскуп

Према математичким правилима, сваки скуп има два специфична подскупа: - **Празни скуп** (\( \emptyset \)), јер је празни скуп подскуп сваког скупа. - **Сам скуп** (\( K \)), јер је сваки скуп сам себи подскуп. Дакле, за сада имамо: \( \emptyset \) и \( \{1, 2, 3\} \).

2. Једночлани подскупови

То су подскупови који садрже тачно један елемент из скупа \( K \). Из скупа \( \{1, 2, 3\} \) можемо формирати следеће једночлане скупове: - \( \{1\} \) - \( \{2\} \) - \( \{3\} \)

3. Двочлани подскупови

То су подскупови који садрже тачно два различита елемента из скупа \( K \). Парови које можемо направити су: - \( \{1, 2\} \) - \( \{1, 3\} \) - \( \{2, 3\} \) Редослед елемената унутар подскупа није битан, па је \( \{1, 2\} \) исто што и \( \{2, 1\} \).

4. Закључак

Број елемената скупа \( K \) је 3 (\( n=3 \)), што значи да укупан број подскупова мора бити \( 2^3 = 8 \). Сакупљањем свих претходно наведених скупова добијамо коначну листу.

Кратак запис решења:

Подскупови скупа \( K = \{1, 2, 3\} \) су: \( \emptyset, \{1\}, \{2\}, \{3\}, \{1, 2\}, \{1, 3\}, \{2, 3\}, \{1, 2, 3\} \)

Најважније из лекције

Скуп је мноштво објеката (елемената) који имају заједничко својство. Скупови се означавају великим словима \( (A, B, C) \), а елементи малим \( (a, b, c) \). Ако елемент \( a \) припада скупу \( M \), пише се \( a\in M \); ако не припада, \( a\notin M \). Скуп се може задати набрајањем елемената, истицањем заједничког својства или Веновим дијаграмом. Скуп \( B \) је подскуп скупа \( A\ (B\subseteq A) \) ако сваки елемент скупа \( B \) припада и скупу \( A \); ако је при томе \( B\neq A \), \( B \) је прави подскуп. Број елемената скупа је број различитих елемената, а скуп без елемената је празан скуп \( \varnothing \).
Скуп можеш схватити као мноштво објеката који имају заједничко својство. Објекти који чине скуп зову се елементи (чланови) скупа.
Симбол \( \in \) значи „припада": запис \( a\in M \) читамо „\( a \) припада скупу \( M \)". Симбол \( \notin \) значи „не припада": \( b\notin M \).
На пример, \( 1\in N \) (један је природан број), а \( 0\notin N \) (нула није природан број).
Скуп се може задати на три начина:
  • набрајањем елемената, нпр. \( D=\{2,3,5,11,17,18\} \),
  • истицањем заједничког својства елемената, нпр. \( E=\{q \mid q\in N,\ q\lt 6\} \),
  • Веновим дијаграмом (елементи као тачке унутар затворене линије).
Скупови се обележавају великим штампаним словима \( (A, B, C, S \dots) \), а елементи често малим словима \( (a, b, x, y \dots) \).
Подскуп: ако сваки елемент скупа \( B \) припада скупу \( A \), каже се да је \( B \) подскуп скупа \( A \), и пише се \( B\subseteq A \).
За скупове \( A \) и \( B \) каже се да су једнаки \( (A=B) \) ако сваки елемент скупа \( A \) припада и скупу \( B \) и обрнуто.
Прави подскуп: \( B \) је прави подскуп скупа \( A \) ако је \( B\subseteq A \), али \( B \) и \( A \) нису једнаки. Сваки скуп је сам себи подскуп.
Број елемената скупа односи се на број различитих елемената које скуп садржи (елементи који се понављају броје се једном).
Скуп који нема елементе зове се празан скуп и обележава се са \( \varnothing \); број елемената празног скупа је нула.
Празан скуп је подскуп сваког скупа. На пример, скуп \( G=\{0,1\} \) има четири подскупа: \( G,\ \varnothing,\ \{0\},\ \{1\} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: