Корице уџбеника

4.1. Појам Разломка

Изабери решење задатка:

Задатак 4

Кратко решење

а)

\[ 1 : 8 = \frac{1}{8} \]

б)

\[ 5 : 100 = \frac{5}{100} \]

в)

\[ 13 : 26 = \frac{13}{26} \]

Детаљно решење

Разумевање везе између дељења и разломака

На основу лекције коју смо учили, научили смо да је сваки разломак заправо количник два природна броја. Разломачка црта има исту улогу као и знак за дељење (\( : \)). Према томе, општи запис за претварање количника у разломак је: \[ a : b = \frac{a}{b} \] У овом запису, број \( a \) (дељеник) постаје бројилац, а број \( b \) (делилац) постаје именилац разломка.

а) Записивање количника \( 1 : 8 \) у облику разломка

Код количника \( 1 : 8 \), број \( 1 \) је дељеник, а број \( 8 \) је делилац. Када ово претворимо у разломак, \( 1 \) пишемо изнад разломачке црте, а \( 8 \) испод ње: \[ 1 : 8 = \frac{1}{8} \]

б) Записивање количника \( 5 : 100 \) у облику разломка

Код количника \( 5 : 100 \), број \( 5 \) постаје бројилац, а број \( 100 \) постаје именилац. Пишемо: \[ 5 : 100 = \frac{5}{100} \] Напомена: Иако се овај разломак може скратити, задатак тражи само да запишемо количник у облику разломка.

в) Записивање количника \( 13 : 26 \) у облику разломка

Код количника \( 13 : 26 \), број \( 13 \) је дељеник (бројилац), а број \( 26 \) је делилац (именилац). Добијамо: \[ 13 : 26 = \frac{13}{26} \]

Кратак запис решења:

а) \( 1 : 8 = \frac{1}{8} \); б) \( 5 : 100 = \frac{5}{100} \); в) \( 13 : 26 = \frac{13}{26} \)

Најважније из лекције

Разломак је количник два природна броја и записује се у облику \( \dfrac{a}{b} \), где је \( a \) бројилац, \( b \) именилац, а линија између њих разломачка црта. Именилац показује на колико је једнаких делова подељена целина, а бројилац колико је таквих делова узето. Разломачка црта означава дељење, па је \( \dfrac{a}{b}=a:b \). Ако је бројилац дељив имениоцем, разломак је једнак природном броју (нпр. \( \dfrac{20}{4}=5 \)), а сваки природан број \( n \) може се записати као разломак \( \dfrac{n}{1} \).
Разломак је количник два природна броја; количник бројева \( a \) и \( b \) записујемо као \( \dfrac{a}{b} \).
Бројилац (\( a \)) стоји изнад црте, именилац (\( b \)) испод, а између је разломачка црта. Пример: \( \dfrac{4}{5} \) читамо „четири петине‟.
Именилац показује на колико једнаких делова је целина подељена, а бројилац колико је делова издвојено.
Примери: \( \dfrac{1}{8} \) — једна осмина, \( \dfrac{2}{5} \) — две петине, \( \dfrac{5}{3} \) — пет трећина.
Разломке с вишецифреним бројиоцем у имениоцу читамо помоћу „кроз‟, нпр. \( \dfrac{7}{22} \) — седам кроз двадесет два.
Разломачка црта означава дељење: \( \dfrac{a}{b}=a:b \) (бројилац је дељеник, именилац делилац).
Ако је \( a \) дељив бројем \( b \), разломак је једнак природном броју: \( \dfrac{4}{2}=2 \), \( \dfrac{20}{4}=5 \), \( \dfrac{9}{3}=3 \).
Сваки природан број \( n \) може се записати као разломак са имениоцем 1: \( \dfrac{n}{1} \). Пример: \( 2=\dfrac{2}{1} \), \( 18=\dfrac{18}{1} \).
Ако су бројилац и именилац једнаки, разломак је једнак 1: \( \dfrac{3}{3}=1 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: