Корице уџбеника

4.4. Превођење Децималног Записа Разломка у Запис a/b и Обрнуто

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

\[ \frac{8}{11} = 8 : 11 \] \[ \begin{array}{} & 8 & : & 11 & = 0,7272... \\ & 80 \\ & -77 \\ & 30 \\ & -22 \\ & 80 \\ & -77 \\ & 30 \\ & -22 \\ & 8 \\ \end{array} \] \[ \frac{8}{11} = 0,7272... = 0,\overline{72} \]

Детаљно решење

Разумевање дељења као разломачке црте

Разломак \( \frac{8}{11} \) представља количник бројева \( 8 \) и \( 11 \). Да бисмо овај разломак превели у децимални запис, потребно је да поделимо бројилац са имениоцем. Како именилац \( 11 \) не може да се прошири до декадне јединице (\( 10, 100, 1000... \)), користићемо поступак дељења са дописивањем нула.

Поступак дељења

Делимо \( 8 \) са \( 11 \). Пошто је \( 8 < 11 \), количник почиње са \( 0, \). Затим дописујемо нулу и настављамо дељење док не уочимо понављање остатка. \[ \begin{array}{} & 8 & : & 11 & = 0,7272... \\ %{Тражимо колико се 11 садржи у 8. Садржи се 0 пута, пишемо 0 и стављамо запету. Дописујемо 0 броју 8.} & 80 \\ %{Сада делимо 80 са 11. Садржи се 7 пута. 7 * 11 = 77.} & -77 \\ %{Одузимамо 77 од 80 и добијамо остатак 3.} & 30 \\ %{Дописујемо 0 остатку 3. Делимо 30 са 11. Садржи се 2 пута. 2 * 11 = 22.} & -22 \\ %{Одузимамо 22 од 30 и добијамо остатак 8.} & 80 \\ %{Примећујемо да се поново појавио остатак 8, што значи да ће се цифре 7 и 2 стално понављати.} & -77 \\ %{Поново одузимамо 7 * 11 = 77.} & 30 \\ %{Остатак је опет 3, дописујемо 0.} & -22 \\ %{Поново одузимамо 2 * 11 = 22.} & 8 \\ %{Процес се наставља бесконачно.} \end{array} \]

Закључак о периодичном децималном запису

Приметили смо да се при дељењу остаци \( 8 \) и \( 3 \) наизменично понављају. То доводи до тога да се у децималном запису цифре \( 7 \) и \( 2 \) стално понављају. Такав број називамо бесконачно периодичан децимални број. Група цифара која се понавља назива се период и обележава се цртом изнад тих цифара. \[ \frac{8}{11} = 0,7272... = 0,\overline{72} \]

Кратак запис решења:

\[ \frac{8}{11} = 8 : 11 = 0,7272... = 0,\overline{72} \]

Најважније из лекције

Кључни закључци:
• Децимални број преводимо у разломак тако што га запишемо са имениоцем 10, 100, 1000... и затим скратимо (нпр. \( 0,2 = \frac{2}{10} = \frac{1}{5} \)).
• Разломак преводимо у децимални запис проширивањем имениоца на декадну јединицу (ако је могуће) или дељењем бројиоца имениоцем (\( 3 : 4 = 0,75 \)).
• Децимални запис може бити коначан (има ограничен број децимала) или бесконачно периодичан (цифре се понављају у недоглед). Понављајуће цифре називамо периодом и обележавамо тачком или цртицом изнад њих (\( 0,333... = 0,\dot{3} \)).
Разломке дате у децималном запису преводимо у количнички запис \( \frac{a}{b} \) тако што децимални део запишемо у облику разломка чији је именилац декадна јединица (10, 100, 1000...), а затим тај разломак скратимо до несводљивог облика.
Примери:
\( 0,3 \) представља три десета дела, па се записује као \( \frac{3}{10} \).
\( 0,25 \) представља 25 стотих. Записујемо \( \frac{25}{100} \). Након скраћивања са 25, добијамо \( \frac{1}{4} \).
\( 8,7 \) има цео део 8 и 7 десетих. Може се записати као мешовити број \( 8\frac{7}{10} \) или као неправи разломак \( \frac{87}{10} \).
Преведите децимални број \( 0,45 \) у разломак облика \( \frac{a}{b} \) и скратите га.
Број \( 0,45 \) читамо као 45 стотих. \[ 0,45 = \frac{45}{100} \] Скраћивањем бројиоца и имениоца са 5 добијамо: \[ \frac{45 : 5}{100 : 5} = \frac{9}{20} \]
Постоје два основна начина за превођење разломка из количничког у децимални запис: проширивање и дељење.
Проширивање до децималног разломка
Овај начин је могућ само када се именилац може проширити до неке декадне јединице (10, 100, 1000...).
Пример: \( \frac{1}{2} = \frac{1 \cdot 5}{2 \cdot 5} = \frac{5}{10} = 0,5 \)
Дељење бројиоца имениоцем
Разломачка црта представља дељење. Делимо бројилац имениоцем. Када се исцрпе цифре целог дела, пишемо децимални зарез у количнику и настављамо дељење дописивањем нула. Овај начин важи за све разломке.
Пример: \( 1 : 2 = 0,5 \)
Преведите разломак \( \frac{3}{5} \) у децимални запис користећи методу проширивања.
Проширујемо разломак тако да именилац постане 10 (множимо са 2): \[ \frac{3}{5} = \frac{3 \cdot 2}{5 \cdot 2} = \frac{6}{10} = 0,6 \]
Коначан децимални запис је запис у коме постоји коначан (ограничен) број децимала након децималног зареза.
Превођење \( \frac{7}{4} \) дељењем: \( 7 : 4 = 1,75 \). Ово је коначан децимални запис.
Бесконачно периодичан децимални запис је запис у коме се једна цифра или више цифара периодично и бесконачно понављају.
Превођење \( \frac{2}{3} \) дељењем: \( 2 : 3 = 0,666... \) Дељење се никада не завршава, а цифра 6 се стално понавља.
Цифре које се понављају чине период. Означавају се писањем тачкице изнад цифре (ако је једна) или извлачењем цртице изнад групе цифара.
\( 0,1111... = 0,\dot{1} \)
\( 2,1454545... = 2,1\overline{45} \)
Запишите број \( 0,428428428... \) користећи ознаку за период.
У овом броју се понавља група цифара 428. Зато цртицу пишемо изнад те три цифре: \[ 0,\overline{428} \]
Учење ових вредности напамет може значајно убрзати рачунање.
Количник Запис \( \frac{a}{b} \) Децимални запис
1 : 2\( \frac{1}{2} \)0,5
1 : 4\( \frac{1}{4} \)0,25
3 : 4\( \frac{3}{4} \)0,75
1 : 5\( \frac{1}{5} \)0,2
2 : 5\( \frac{2}{5} \)0,4
1 : 8\( \frac{1}{8} \)0,125
1 : 10\( \frac{1}{10} \)0,1

Практични задаци

Лак: Преведите децимални број \( 0,8 \) у количнички запис \( \frac{a}{b} \) и скратите га до несводљивог разломка.
Број записујемо као 8 десетих: \[ 0,8 = \frac{8}{10} \] Скраћујемо са 2: \[ \frac{8 : 2}{10 : 2} = \frac{4}{5} \]
Средњи: Преведите разломак \( \frac{11}{8} \) у децимални запис.
Користимо методу дељења:
\( 11 : 8 = 1,375 \)
\( -8 \)
---
\( \ \ 30 \)
\( -24 \)
---
\( \ \ \ \ 60 \)
\( \ \ -56 \)
---
\( \ \ \ \ \ \ 40 \)
\( \ \ \ \ -40 \)
---
\( \ \ \ \ \ \ \ \ 0 \)
Одговор: \( 1,375 \)
Тежак: Преведите разломак \( \frac{8}{11} \) у децимални запис. Уколико је запис бесконачно периодичан, запишите га правилно помоћу ознаке за период.
Делимо бројилац имениоцем:
\( 8 : 11 = 0,7272... \)
\( -0 \)
---
\( 80 \)
\(-77 \)
---
\( \ \ 30 \)
\( -22 \)
---
\( \ \ \ \ 80 \)
\( \ \ -77 \)
---
\( \ \ \ \ \ \ 30 \)
Видимо да се остаци 8 и 3 стално смењују, што значи да се у количнику понавља група цифара 72.
Одговор: \( 0,\overline{72} \)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: