Најважније из лекције
Симетрала дужи је права која садржи средиште дужи и нормална је на ту дуж (уједно је и оса симетрије дужи). Њено основно својство је да је свака тачка симетрале на једнаком растојању од крајева дужи: ако тачке \( A, B, C, D \) припадају симетрали дужи \( MN \), тада је \( AM=AN,\ BM=BN,\ CM=CN,\ DM=DN \). Симетрала се конструише лењиром и шестаром: из оба краја дужи нацртамо лукове једнаких полупречника (већих од половине дужи), а права кроз њихове пресеке \( M \) и \( N \) јесте симетрала. Симетралом делимо дуж на два једнака дела.
Симетрала дужи је права која садржи средиште дужи и нормална је на ту дуж.
Симетрала дужи је уједно оса симетрије те дужи и сече је у средишту.
Свака тачка симетрале дужи налази се на једнаком растојању од крајева те дужи. Важи и обрнуто: свака тачка која је једнако удаљена од крајева дужи припада симетрали те дужи.
Ако тачке \( A,B,C,D \) припадају симетрали дужи \( MN \), тада је \( AM=AN \), \( BM=BN \), \( CM=CN \), \( DM=DN \).
Конструкција лењиром и шестаром у четири корака:
- Корак 1. Постави иглу шестара у тачку \( A \); отвор шестара нека буде већи од половине дужи \( AB \).
- Корак 2. Нацртај кружни лук с центром \( A \).
- Корак 3. Истим отвором шестара нацртај кружни лук с центром \( B \).
- Корак 4. Пресеке лукова означи са \( M \) и \( N \); права \( MN \) је симетрала дужи \( AB \).
Симетрала дели дуж на два једнака дела; поновном применом симетрале дуж се дели на четири, осам, шеснаест... једнаких делова.