Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

1)
Нацртај две равни, \( \alpha \) и \( \beta \), представљене као коси паралелограми у 3D перспективи.
Раван \( \alpha \) постави као доњу, благо нагнуту раван, делујући као да је више хоризонтална. Обоји је светлом нијансом сиве боје.
Раван \( \beta \) постави као горњу, нагнуту раван, делујући као да је више вертикална и продире кроз раван \( \alpha \). Обоји је нешто тамнијом нијансом сиве боје да се разликује од \( \alpha \).
Равни се секу дуж заједничке праве \( c \). Права \( c \) треба да буде линија која пролази кроз средишњи део обе равни, формирајући њихов пресек, и треба да буде нацртана као пуна линија. Делови равни који су скривени иза друге равни (тј. делови паралелограма који би били невидљиви из перспективе посматрача) треба да буду нацртани испрекиданом линијом.
На правој \( c \) обележи тачку \( C \) која се налази приближно на средини видљивог дела праве \( c \).
Нацртај праву \( q \) која није паралелна ниједној од равни \( \alpha \) и \( \beta \), нити правој \( c \).
Права \( q \) треба да се види како долази из простора изнад равни \( \alpha \), затим пролази кроз раван \( \alpha \) у тачки \( A \). Тачка \( A \) треба да буде јасно унутар површине паралелограма који представља раван \( \alpha \), али не на пресечној правој \( c \).
Након тога, права \( q \) наставља између равни \( \alpha \) и \( \beta \), а затим пролази кроз раван \( \beta \) у тачки \( B \). Тачка \( B \) треба да буде јасно унутар површине паралелограма који представља раван \( \beta \), али не на пресечној правој \( c \) и различита од тачке \( A \).
Права \( q \) треба да се настави у простор испод равни \( \beta \).
Делови праве \( q \) који су скривени (тј. унутар равни или иза равни) треба да буду нацртани испрекиданом линијом, док видљиви делови треба да буду пуном линијом.
Обележи све елементе: равни \( \alpha \) и \( \beta \), праве \( c \) и \( q \), и тачке \( A, B, C \) јасним натписима, постављајући их тако да буду лако читљиви и да не преклапају друге елементе цртежа.
2)
\( q \cap \alpha = \{A\},\ q \cap \beta = \{B\},\ A \neq B \) \( A \in c \Rightarrow A \in \beta \Rightarrow A \in q \cap \beta = \{B\} \Rightarrow A = B \) (контрадикција), па \( A \notin c \). \( B \in \alpha \Rightarrow B \in q \cap \alpha = \{A\} \Rightarrow B = A \) (контрадикција), па \( B \notin \alpha \). \( C \in q \Rightarrow C \in q \cap \alpha = \{A\},\ C \in q \cap \beta = \{B\} \Rightarrow A = B \) (контрадикција), па \( C \notin q \). 1. \( A, B, C \) су неколинеарне, па постоји раван \( \gamma = p(A,B,C) \). Важи \( A, C \in \gamma \cap \alpha \), \( A \neq C \), \( \gamma \neq \alpha \) јер \( B \in \gamma,\ B \notin \alpha \). Зато је \( \gamma \cap \alpha = p(A,C) \). Тачно. 2. \( c \cap q = \emptyset \). Када би \( c \) и \( q \) биле у једној равни \( \delta \), тада би \( \delta = p(c, A) = \alpha \) и \( q \subset \alpha \), што је контрадикција. Праве су мимоилазне. Тачно. 3. \( C \in q \) је нетачно. 4. \( q \) продире \( \alpha \) и \( \beta \) (једна заједничка тачка), па \( q \not\subset \alpha,\ q \not\subset \beta \). Тачно.

Детаљно решење

1)

Корак 1: Цртеж

Равни \( \alpha \) и \( \beta \) секу се по правој \( c \). Права \( q \) продире обе равни, у тачки \( A \) раван \( \alpha \), а у тачки \( B \) раван \( \beta \). Тачка \( C \) је на правој \( c \).
Нацртај две равни, \( \alpha \) и \( \beta \), представљене као коси паралелограми у 3D перспективи. Раван \( \alpha \) постави као доњу, благо нагнуту раван, делујући као да је више хоризонтална. Обоји је светлом нијансом сиве боје. Раван \( \beta \) постави као горњу, нагнуту раван, делујући као да је више вертикална и продире кроз раван \( \alpha \). Обоји је нешто тамнијом нијансом сиве боје да се разликује од \( \alpha \). Равни се секу дуж заједничке праве \( c \). Права \( c \) треба да буде линија која пролази кроз средишњи део обе равни, формирајући њихов пресек, и треба да буде нацртана као пуна линија. Делови равни који су скривени иза друге равни (тј. делови паралелограма који би били невидљиви из перспективе посматрача) треба да буду нацртани испрекиданом линијом. На правој \( c \) обележи тачку \( C \) која се налази приближно на средини видљивог дела праве \( c \). Нацртај праву \( q \) која није паралелна ниједној од равни \( \alpha \) и \( \beta \), нити правој \( c \). Права \( q \) треба да се види како долази из простора изнад равни \( \alpha \), затим пролази кроз раван \( \alpha \) у тачки \( A \). Тачка \( A \) треба да буде јасно унутар површине паралелограма који представља раван \( \alpha \), али не на пресечној правој \( c \). Након тога, права \( q \) наставља између равни \( \alpha \) и \( \beta \), а затим пролази кроз раван \( \beta \) у тачки \( B \). Тачка \( B \) треба да буде јасно унутар површине паралелограма који представља раван \( \beta \), али не на пресечној правој \( c \) и различита од тачке \( A \). Права \( q \) треба да се настави у простор испод равни \( \beta \). Делови праве \( q \) који су скривени (тј. унутар равни или иза равни) треба да буду нацртани испрекиданом линијом, док видљиви делови треба да буду пуном линијом. Обележи све елементе: равни \( \alpha \) и \( \beta \), праве \( c \) и \( q \), и тачке \( A, B, C \) јасним натписима, постављајући их тако да буду лако читљиви и да не преклапају друге елементе цртежа.

2)

Корак 2: Прва последица, коју изводимо из претпоставки

Права \( q \) продире раван \( \alpha \), па је \( q \cap \alpha = \{A\} \). Исто тако је \( q \cap \beta = \{B\} \). Из тога следи: 1. \( A \notin c \). Када би \( A \in c \), било би \( A \in \beta \). Тада би \( A \in q \cap \beta = \{B\} \), односно \( A = B \), што је супротно претпоставци. 2. \( B \notin \alpha \). Када би \( B \in \alpha \), било би \( B \in q \cap \alpha = \{A\} \), односно \( B = A \), што је супротно претпоставци. 3. \( C \notin q \). Када би \( C \in q \), тачка \( C \) би, као тачка праве \( c \), припадала и \( \alpha \) и \( \beta \). Тада би \( C \in q \cap \alpha = \{A\} \) и \( C \in q \cap \beta = \{B\} \), односно \( A = C = B \), што је немогуће.

Корак 3: Реченица \( p(A,B,C) \cap \alpha = p(A,C) \)

Према кораку 2, тачка \( C \) не припада правој \( q = p(A,B) \). Дакле, тачке \( A, B, C \) су неколинеарне и одређују јединствену раван \( \gamma = p(A,B,C) \). Тачке \( A \) и \( C \) припадају и равни \( \gamma \) и равни \( \alpha \). Оне су различите, јер је \( A \notin c \), а \( C \in c \). Раван \( \gamma \) је различита од \( \alpha \), јер \( B \in \gamma \), а \( B \notin \alpha \). Две различите равни са заједничким тачкама секу се по правој. Та права садржи тачке \( A \) и \( C \), па је \[ \gamma \cap \alpha = p(A,C). \] Реченица је последица претпоставки.

Корак 4: Реченица „Праве \( c \) и \( q \) су мимоилазне”

Праве \( c \) и \( q \) немају заједничку тачку. Када би је имале, она би припадала правој \( q \) и равни \( \alpha \), па би била \( A \). Тада би \( A \in c \), а то није могуће. Претпоставимо да су \( c \) и \( q \) у истој равни \( \delta \). Раван \( \delta \) садржи праву \( c \) и тачку \( A \notin c \). Раван \( \alpha \) садржи исту праву и исту тачку. Како су они одређени јединственом равни, \( \delta = \alpha \). Тада би \( q \subset \alpha \), што је у супротности са чињеницом да \( q \) продире \( \alpha \). Дакле, праве \( c \) и \( q \) се не секу и нису у истој равни, односно мимоилазне су. Реченица је последица претпоставки.

Корак 5: Реченица \( C \in q \)

Према кораку 2, \( C \notin q \). Реченица није последица претпоставки.

Корак 6: Реченица „Права \( q \) не припада ни равни \( \alpha \) ни равни \( \beta \)”

Права која продире раван има са њом тачно једну заједничку тачку. Када би \( q \subset \alpha \), заједничких тачака би било бесконачно много. Исто важи за \( \beta \). Реченица је последица претпоставки.

Закључак

Последице датих претпоставки су прва, друга и четврта реченица.

Кратак запис решења:

1)

2)

\( A \notin c,\ B \notin \alpha,\ C \notin q \) (иначе \( A = B \)). 1. \( A, B, C \) неколинеарне, \( \gamma = p(A,B,C) \neq \alpha \) (\( B \notin \alpha \)), \( A, C \in \gamma \cap \alpha \Rightarrow \gamma \cap \alpha = p(A,C) \). Тачно. 2. \( c \cap q = \emptyset \), а када би биле у једној равни, то би била \( \alpha \) и \( q \subset \alpha \). Контрадикција, па су мимоилазне. Тачно. 3. \( C \in q \). Нетачно. 4. \( q \) продире обе равни, па им не припада. Тачно.

Најважније из лекције

Кључни концепти простора: Раван је јединствено одређена помоћу три неколинеарне тачке, праве и тачке ван ње, или две праве које се секу/су паралелне.
Односи правих: Праве могу да се секу (једна заједничка тачка), буду паралелне (немају пресек, иста раван) или мимоилазне (немају пресек, различите равни).
Фигуре: Конвексна фигура увек у себи садржи дуж која спаја било које њене две тачке. Број дијагонала \( n \)-тоугла је \( \frac{n(n-3)}{2} \), а збир унутрашњих углова \( (n-2) \cdot 180^\circ \).
Основни геометријски објекти су тачке (\( A, B, C \dots \)), праве (\( a, b, c \dots \)) и равни (\( \alpha, \beta, \gamma \dots \)).
Тачке су колинеарне ако припадају истој правој, а компланарне ако припадају истој равни.
Одређеност равни: Раван је јединствено одређена ако је задато једно од следећег:
  • Три неколинеарне тачке.
  • Права и једна тачка која јој не припада.
  • Две праве које се секу.
  • Две паралелне праве.
Број правих одређених скупом од \( n \) тачака (\( n \ge 2 \)), где не постоје три колинеарне: \[ \frac{n(n-1)}{2} \] Број равни одређених скупом од \( n \) тачака (\( n \ge 3 \)), где не постоје четири компланарне: \[ \frac{n(n-1)(n-2)}{6} \]
Равни могу бити паралелне (немају заједничких тачака) или се сећи (пресек је једна права). Права и раван могу бити паралелне или се сећи у једној тачки (тачка продора).
Међусобни положај две праве Број заједничких тачака Припадају истој равни?
Праве се секу Тачно 1 (\( a \cap b = \{P\} \)) Да
Паралелне праве 0 (\( a \parallel b \)) Да
Мимоилазне праве 0 (\( a \nparallel b \)) Не
Аксиома паралелности: За сваку праву \( p \) и тачку \( A \) која јој не припада постоји јединствена права \( q \) која садржи тачку \( A \) и паралелна је са правом \( p \).
Паралелност је симетрична (\( a \parallel b \Rightarrow b \parallel a \)) и транзитивна (\( a \parallel b \) и \( b \parallel c \Rightarrow a \parallel c \)). Свака права и раван је паралелна сама са собом.
Однос "између" описује распоред тачака на правој. Ако је тачка \( B \) између тачака \( A \) и \( C \), то записујемо као \( A-B-C \).
Дуж \( AB \) чине тачке \( A \) и \( B \) (крајеви) заједно са свим тачкама које се налазе између њих.
Полуправа је део праве који чине једна њена тачка (почетак) и све тачке праве са исте стране те тачке.
Полураван је део равни који чине једна права (гранична права) и све тачке равни са исте стране те праве.
Пашова теорема: Ако у равни имамо троугао \( ABC \) и праву \( p \) која не садржи ниједно његово теме, а сече једну страницу (нпр. \( BC \)), онда она мора сећи тачно још једну од преостале две странице (или \( AB \) или \( AC \)), и не може сећи обе.
Геометријска фигура је конвексна ако свака дуж чији крајеви припадају фигури у потпуности лежи унутар те фигуре. У супротном је неконвексна.
Илустрација разлике између конвексне и неконвексне фигуре. На левој страни, прикажи конвексну фигуру у облику елипсе, означену као 'Конвексна фигура'. Унутар елипсе нацртај две тачке, P1 и P2, и спој их дужом. Јасно истакни да је цела дуж P1P2 у потпуности унутар граница елипсе. На десној страни, прикажи неконвексну фигуру у облику латиничног слова 'Ц', означену као 'Неконвексна фигура'. Унутар 'Ц' фигуре нацртај две тачке, Q1 и Q2, и спој их дужом. Јасно истакни да део дужи Q1Q2 излази ван граница 'Ц' фигуре, демонстрирајући неконвексност.
Пресек било које две конвексне фигуре је увек конвексна фигура.
Угао је фигура коју чини угаона линија (две полуправе са заједничким почетком) и један од делова равни на које та линија дели раван.
Многоугао (полигон) је унија затворене изломљене многоугаоне линије и њене унутрашњости. Дуж која спаја несуседна темена многоугла зове се дијагонала.
За сваки конвексни \( n \)-тоугао важи:
Укупан број дијагонала: \( D_n = \frac{n(n - 3)}{2} \)
Збир унутрашњих углова: \( S_n = (n-2) \cdot 180^\circ \)

Задаци за вежбање

Лаки задатак: Израчунајте број дијагонала конвексног десетоугла (\( n = 10 \)).
Примењујемо формулу за број дијагонала: \( D_n = \frac{n(n - 3)}{2} \).
\( D_{10} = \frac{10(10 - 3)}{2} = \frac{10 \cdot 7}{2} = \frac{70}{2} = 35 \)
Одговор: Десетоугао има 35 дијагонала.
Средњи задатак: Колико правих је одређено са 6 тачака у равни, ако међу њима не постоје три колинеарне тачке?
Сваке две тачке одређују по једну праву. Користимо формулу за број правих одређених са \( n \) тачака (без колинеарних тројки):
Број правих \( = \frac{n(n-1)}{2} \)
За \( n = 6 \): Број правих \( = \frac{6 \cdot 5}{2} = \frac{30}{2} = 15 \).
Одговор: Ове тачке одређују 15 правих.
Тежи задатак: Да ли две праве у простору могу да немају ниједну заједничку тачку, а да ипак нису паралелне? Ако могу, како се оне називају и који је услов за њихово постојање?
Одговор: Да, могу. Такве праве се називају мимоилазне праве.
Основни услов да две праве које се не секу не буду паралелне је да не припадају истој равни (односно, не постоји раван која их обе садржи).
Тежи задатак: Конвексни многоугао има укупно 20 дијагонала. Колики је збир његових унутрашњих углова?
Прво одређујемо број темена \( n \) преко броја дијагонала:
\( \frac{n(n-3)}{2} = 20 \Rightarrow n(n-3) = 40 \)
Решавањем ове једначине налазимо да је \( n = 8 \) (јер је \( 8 \cdot 5 = 40 \)). Ради се о осмоуглу.
Сада рачунамо збир углова по формули \( S_n = (n-2) \cdot 180^\circ \):
\( S_8 = (8-2) \cdot 180^\circ = 6 \cdot 180^\circ = 1080^\circ \)
Одговор: Збир унутрашњих углова тог многоугла је \( 1080^\circ \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: