Корице уџбеника

16. Скуп Реалних Бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Нека је \( q \in \mathbb{Q} \).

а)

\[ r - x = q \Rightarrow x = r - q \] Пошто су \( r, q \in \mathbb{Q} \Rightarrow (r - q) \in \mathbb{Q} \Rightarrow x \in \mathbb{Q} \] Контрадикција са \( x \in \mathbb{I} \). Дакле, \( r - x \in \mathbb{I} \).

б)

\[ rx = q \Rightarrow x = \frac{q}{r} \quad (r \neq 0) \] Пошто су \( q, r \in \mathbb{Q} \Rightarrow \frac{q}{r} \in \mathbb{Q} \Rightarrow x \in \mathbb{Q} \] Контрадикција са \( x \in \mathbb{I} \). Дакле, \( rx \in \mathbb{I} \).

в)

\[ \frac{r}{x} = q \Rightarrow x = \frac{r}{q} \quad (r \neq 0 \Rightarrow q \neq 0) \] Пошто су \( r, q \in \mathbb{Q} \Rightarrow \frac{r}{q} \in \mathbb{Q} \Rightarrow x \in \mathbb{Q} \] Контрадикција са \( x \in \mathbb{I} \). Дакле, \( r : x \in \mathbb{I} \).

г)

\[ \frac{x}{r} = q \Rightarrow x = q \cdot r \] Пошто су \( q, r \in \mathbb{Q} \Rightarrow q \cdot r \in \mathbb{Q} \Rightarrow x \in \mathbb{Q} \] Контрадикција са \( x \in \mathbb{I} \). Дакле, \( x : r \in \mathbb{I} \).

Детаљно решење

Да бисмо доказали да су дати изрази ирационални бројеви, користићемо методу доказивања свођењем на противречност (контрадикцију). За сваки случај ћемо претпоставити супротно од онога што треба да се докаже, односно претпоставићемо да је резултат датог израза рационалан број \( q \) (\( q \in \mathbb{Q} \)). Затим ћемо користити чињеницу да је скуп рационалних бројева затворен за основне рачунске операције, што значи да су збир, разлика, производ и количник (при дељењу бројем различитим од нуле) два рационална броја такође рационални бројеви. На крају ћемо показати да нас то доводи до нетачног закључка (контрадикције) да је број \( x \) рационалан, чиме ћемо доказати да је почетна претпоставка била погрешна.

а) \( r - x \)

Корак 1: Претпоставка супротног

Претпоставимо супротно, односно да је број \( r - x \) рационалан. Нека је тај број \( q \), при чему је \( q \in \mathbb{Q} \). Тада можемо записати једнакост: \[ r - x = q \]

Корак 2: Изоловање ирационалног броја

Изразимо непознати ирационални број \( x \) преко рационалних бројева \( r \) и \( q \). Додавањем \( x \) и одузимањем \( q \) са обе стране једначине добијамо: \[ x = r - q \]

Корак 3: Извођење закључка и контрадикције

Пошто су и \( r \) и \( q \) рационални бројеви, а скуп рационалних бројева је затворен за одузимање, њихова разлика \( r - q \) мора бити рационалан број. Ово би значило да је број \( x \) са леве стране једнакости рационалан, што је у супротности са почетним условом задатка да је \( x \) ирационалан број. Због ове контрадикције, закључујемо да наша претпоставка није тачна. Дакле, доказано је да је број \( r - x \) ирационалан.

б) \( rx \)

Корак 1: Претпоставка супротног

Претпоставимо да је производ \( rx \) рационалан број. Означимо га са \( q \), где је \( q \in \mathbb{Q} \). \[ rx = q \]

Корак 2: Изоловање ирационалног броја

Пошто је у задатку наглашено да је број \( r \) различит од нуле (\( r \neq 0 \)), можемо обе стране једначине поделити са \( r \): \[ x = \frac{q}{r} \]

Корак 3: Извођење закључка и контрадикције

Како су \( q \) и \( r \) рационални бројеви (\( r \neq 0 \)), њихов количник \( \frac{q}{r} \) је такође рационалан број (због затворености скупа \( \mathbb{Q} \) у односу на дељење). То значи да би \( x \) морао бити рационалан број, што противречи услову задатка. Дакле, претпоставка је нетачна и доказано је да је број \( rx \) ирационалан.

в) \( r : x \)

Корак 1: Претпоставка супротног

Да би дељење било дефинисано, делилац \( x \) мора бити различит од нуле. Пошто је \( x \) ирационалан број, он сигурно није нула (јер је нула рационалан број). Претпоставимо да је количник \( r : x \) рационалан број \( q \), где је \( q \in \mathbb{Q} \). \[ \frac{r}{x} = q \]

Корак 2: Изоловање ирационалног броја

Ако би било \( q = 0 \), тада би из \( \frac{r}{x} = 0 \) следило да је \( r = 0 \), што је немогуће јер је по услову задатка \( r \neq 0 \). Дакле, сигурно је \( q \neq 0 \). Множењем једначине са \( x \) и дељењем са \( q \) добијамо: \[ x = \frac{r}{q} \]

Корак 3: Извођење закључка и контрадикције

Пошто су \( r \) и \( q \) рационални бројеви различити од нуле, њихов количник \( \frac{r}{q} \) је рационалан број. Ово поново доводи до закључка да је \( x \) рационалан број, што је контрадикција. Према томе, доказано је да је број \( r : x \) ирационалан.

г) \( x : r \)

Корак 1: Претпоставка супротног

Претпоставимо да је количник \( x : r \) рационалан број \( q \), где је \( q \in \mathbb{Q} \). \[ \frac{x}{r} = q \]

Корак 2: Изоловање ирационалног броја

Множењем обе стране једначине бројем \( r \) (који је различит од нуле) добијамо: \[ x = q \cdot r \]

Корак 3: Извођење закључка и контрадикције

Производ два рационална броја \( q \) и \( r \) је увек рационалан број. То би значило да је \( x \) рационалан број, што је у супротности са податком да је \( x \) ирационалан. Доказали смо да претпоставка не важи, чиме је доказано да је број \( x : r \) ирационалан.

Кратак запис решења:

Нека је \( q \in \mathbb{Q} \). а) \( r - x = q \Rightarrow x = r - q \in \mathbb{Q} \) (контрадикција) б) \( r \cdot x = q \Rightarrow x = \frac{q}{r} \in \mathbb{Q} \) (контрадикција) в) \( r : x = q \Rightarrow x = \frac{r}{q} \in \mathbb{Q} \) (контрадикција) г) \( x : r = q \Rightarrow x = q \cdot r \in \mathbb{Q} \) (контрадикција)

Најважније из лекције

Реални бројеви (\( \mathbb{R} \)): Настају спајањем скупа рационалних (\( \mathbb{Q} \)) и ирационалних (\( I \)) бројева. \( \mathbb{R} = \mathbb{Q} \cup I \).
Децимални запис: Рационални бројеви имају коначан или периодичан запис, док ирационални (нпр. \( \sqrt{2}, \pi \)) имају бесконачан непериодичан запис.
Бројевна права: Сваки реалан број представља једну тачку на бројевној правој. Делови бројевне праве описују се интервалима.
Затвореност: \( \mathbb{Q} \) је затворен за основне рачунске операције, док \( I \) није. Збир рационалног и ирационалног броја је увек ирационалан.
Бројеви који се могу представити бесконачним непериодичним децималним записима називају се ирационалним бројевима.
Скуп свих ирационалних бројева обележава се великим словом \( I \).
Не постоји рационалан број \( x \) такав да је \( x^2 = 2 \). Решење ове једначине је ирационалан број \( \sqrt{2} \).
Примери ирационалних бројева:
  • Корени који нису потпуни квадрати: \( \sqrt{2}, \sqrt{3}, \sqrt{5} \dots \)
  • Број \( \pi = 3,1415926535\dots \) (однос обима и пречника круга).
  • Бројеви са правилом генерисања децимала које није периодично, нпр. \( 0,1010010001\dots \)
Да ли је број \( 0,33333\dots \) ирационалан број?
Одговор: Не. Ово је бесконачан, али периодичан децимални запис. Зато је он рационалан број (једнак разломку \( \frac{1}{3} \)).
Скуп свих рационалних и свих ирационалних бројева назива се скуп реалних бројева.
Скуп реалних бројева се обележава словом \( \mathbb{R} \).
Венов дијаграм који приказује хијерархију скупова бројева. Највећи скуп, скуп реалних бројева (R), представљен је великим правоугаоником који обухвата све остале скупове. Унутар правоугаоника R, налазе се две елипсе које се не преклапају: једна представља скуп рационалних бројева (Q), а друга скуп ирационалних бројева (I). Елипса Q је значајно већа од елипсе I и налази се на левој страни унутар R, док је елипса I на десној страни. Унутар елипсе Q, концентрично је смештена мања елипса која представља скуп целих бројева (Z). Најмања елипса, која представља скуп природних бројева (N), налази се концентрично унутар елипсе Z. Сви скупови су јасно обележени својим симболима (R, Q, I, Z, N), центрираним унутар њихових одговарајућих облика.
Сваки реални број може се изразити децималним записом.
  • Рационални бројеви: коначан или бесконачан периодичан децимални запис.
  • Ирационални бројеви: бесконачан непериодичан децимални запис.
Све реалне бројеве можемо приказати на бројевној правој. Свакој тачки бројевне праве придружен је јединствен реалан број (њена координата).
Хоризонтална бројевна права са стрелицама на оба краја да означи бесконачност. На средини праве је означена тачка 0. На једнаким растојањима десно од нуле су означене тачке за позитивне целе бројеве 1, 2, 3 и 4. На једнаким растојањима лево од нуле су означене тачке за негативне целе бројеве -1, -2, -3 и -4. Ирационалан број $\sqrt{2}$ је прецизно приказан и означен као тачка између 1 и 2, на приближној позицији 1.414 (тј. нешто мање од средине између 1 и 2). Сви бројеви су означени са њиховим вредностима испод бројевне праве.
Подскупови скупа \( \mathbb{R} \) на бројевној правој називају се интервали. За реалне бројеве \( a < b \):
  • Отворени интервал: \( (a, b) = \{x \in \mathbb{R} \mid a < x < b\} \) (крајеви нису укључени)
  • Затворени интервал: \( [a, b] = \{x \in \mathbb{R} \mid a \le x \le b\} \) (крајеви су укључени)
  • Полуотворени интервали: \( [a, b) \) и \( (a, b] \)
  • Неограничени интервали: нпр. \( (a, +\infty) = \{x \in \mathbb{R} \mid x > a\} \) или \( (-\infty, b] = \{x \in \mathbb{R} \mid x \le b\} \)
Запишите помоћу интервала скуп свих реалних бројева \( x \) који су већи или једнаки -3 и строго мањи од 5.
Одговор: Тражени интервал је полуотворен: \( [-3, 5) \).
За реалне бројеве важе основне особине операција: комутативност (\( x+y=y+x \)), асоцијативност, постојање неутралних елемената (0 за сабирање, 1 за множење), постојање инверзних елемената (\( -x \) за сабирање, \( \frac{1}{x} \) за множење) и дистрибутивност множења према сабирању.
Затвореност скупова у односу на операције:
Скуп рационалних бројева (\( \mathbb{Q} \)) је затворен за сабирање, одузимање, множење и дељење (осим нулом). То значи да резултат операције над два рационална броја остаје у скупу \( \mathbb{Q} \).
Скуп ирационалних бројева (\( I \)) није затворен ни за једну операцију.
Збир једног рационалног и једног ирационалног броја је увек ирационалан број.
Доказ да скуп ирационалних бројева није затворен за множење: \( \sqrt{2} \) је ирационалан број, али \( \sqrt{2} \cdot \sqrt{2} = 2 \), што је рационалан број.

Задаци за вежбање

Лак: Разврстајте следеће бројеве на рационалне и ирационалне: \( 5; \quad -0,25; \quad \sqrt{7}; \quad \pi; \quad \frac{2}{3} \).
Рационални: \( 5, \ -0,25, \ \frac{2}{3} \) (могу се записати као разломци/коначни или периодични децимални бројеви).
Ирационални: \( \sqrt{7}, \ \pi \) (бесконачни непериодични децимални записи).
Средњи: Наведите све целе бројеве који припадају интервалу \( (-2, \sqrt{5}] \).
Знамо да је \( 2^2 = 4 \) и \( 3^2 = 9 \), па се \( \sqrt{5} \) налази између 2 и 3 (око 2,23).
Интервал \( (-2, \sqrt{5}] \) обухвата бројеве који су строго већи од -2 и мањи или једнаки \( \sqrt{5} \).
Одговор: Цели бројеви у овом интервалу су: \( -1, 0, 1, 2 \).
Тежак: Ако су \( a \) и \( b \) ирационални бројеви, да ли њихов збир \( a + b \) мора бити ирационалан број? Објасните на примеру.
Одговор: Не мора. Скуп ирационалних бројева није затворен за сабирање.
Пример: Нека је \( a = \sqrt{2} \) (ирационалан) и \( b = -\sqrt{2} \) (ирационалан). Њихов збир је \( \sqrt{2} + (-\sqrt{2}) = 0 \), а 0 је рационалан број.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: