Корице уџбеника

21. Тачке, Праве И Равни. Односи Припадања

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Из слике: \( a \cap \gamma = \{T\} \), \( \alpha \cap \gamma = p \), а \( P \) лежи на \( p \) (није на \( a \)); \( a \cap b = \{S\} \), \( a \cap \beta = \{B_1\} \), \( c \subset \gamma \). 1) \( P \notin a \cap \gamma \) (jer \( a \cap \gamma = \{T\} \), \( P \neq T \)) — нетачно.
2) \( a \cap b = \{S\} \) — тачно.
3) \( a \cap \beta = \{B_1\} \) — тачно.
4) пресек двеју равни је права, не тачка — нетачно.
5) \( c \) сече и \( \alpha \) и \( \beta \) — нетачно.
6) \( C \notin c \), па је дисјункција тачна — тачно.
7) ваљана импликација — тачно.
8) ваљана импликација — тачно.
9) \( B \notin a \), претпоставка тачна а последица нетачна — нетачно.
10) \( a \cap c = \emptyset \) али \( a \cap \gamma = \{T\} \neq \emptyset \) — нетачно. Тачне су формуле: 2), 3), 6), 7) и 8).

Детаљно решење

Шта тражимо

На основу слике треба да проверимо које од десет наведених формула тачно описују односе припадања између тачака, правих \( a, b, c \) и равни \( \alpha, \beta, \gamma \). Служимо се подацима које нам сама слика (и придружене формуле уз њу) дају:
  • права \( a \) сече раван \( \gamma \) у једној тачки: \( a \cap \gamma = \{T\} \);
  • равни \( \alpha \) и \( \gamma \) секу се по правој \( p \): \( \alpha \cap \gamma = p \), и тачка \( P \) лежи на тој правој \( p \) (лево на слици), дакле \( P \notin a \);
  • праве \( a \) и \( b \) секу се у тачки \( S \);
  • права \( a \) продире раван \( \beta \) у тачки \( B_1 \);
  • права \( c \) лежи у равни \( \gamma \): \( c \subset \gamma \), и пролази кроз тачку \( P \) (која је на \( \alpha \)) и кроз \( \beta \).

Провера формула

1) \( P \in a \cap \gamma \)

Права \( a \) сече раван \( \gamma \) само у тачки \( T \), тј. \( a \cap \gamma = \{T\} \). Тачка \( P \) лежи на правој \( p = \alpha \cap \gamma \) и није на правој \( a \), па \( P \neq T \). Дакле \( P \notin a \cap \gamma \) — формула није тачна.

2) \( a \cap b = \{S\} \)

Праве \( a \) и \( b \) са слике имају једну заједничку тачку, а то је \( S \). Према последици аксиоме о правама, две различите праве могу имати највише једну заједничку тачку, што се овде и остварује. Формула је тачна.

3) \( a \cap \beta = \{B_1\} \)

Права \( a \) не лежи у равни \( \beta \), већ је продире (има с њом тачно једну заједничку тачку), а то је баш тачка \( B_1 \). Дакле \( a \cap \beta = \{B_1\} \) — формула је тачна.

4) \( \beta \cap \gamma = \{Q\} \)

Равни \( \beta \) и \( \gamma \) су две различите равни које имају заједничких тачака, па је по аксиоми о пресеку двеју равни њихов пресек права, а не једна тачка. Тачка \( Q \) јесте на тој пресечној правој, али сам пресек није једночлан скуп \( \{Q\} \). Формула није тачна.

5) \( c \cap \alpha = \emptyset \land c \cap \beta = \emptyset \)

Права \( c \) пролази кроз тачку \( P \), која припада равни \( \alpha \) (јер \( P \in p = \alpha \cap \gamma \)), па је \( c \cap \alpha \neq \emptyset \). Такође \( c \) досеже раван \( \beta \), па је и \( c \cap \beta \neq \emptyset \). Оба члана конјункције су нетачна, па је формула нетачна.

6) \( C \notin c \lor C \notin \gamma \)

Тачка \( C \) не лежи на правој \( c \), тј. \( C \notin c \). Пошто је довољно да један члан дисјункције буде тачан да би цела дисјункција била тачна, овим је формула испуњена. Формула је тачна.

7) \( P \in p \land p \subset \gamma \Rightarrow P \in \gamma \)

Ово је исправно закључивање: ако тачка \( P \) припада правој \( p \), а права \( p \) је садржана у равни \( \gamma \), онда и тачка \( P \) припада равни \( \gamma \). Импликација је тачна (и претпоставка и последица су у складу са сликом). Формула је тачна.

8) \( C \in c \land c \subset \gamma \Rightarrow C \in \gamma \)

Иста ваљана логичка схема као у 7): ако тачка \( C \) припада правој \( c \), а \( c \) је садржана у \( \gamma \), онда \( C \) припада \( \gamma \). Импликација је тачна. Формула је тачна.

9) \( B_1 \in a \cap \beta \Rightarrow B \in a \cap \beta \)

Претпоставка \( B_1 \in a \cap \beta \) јесте тачна, али тачка \( B \) (на правој \( b \), у равни \( \beta \)) не лежи на правој \( a \), па \( B \notin a \cap \beta \). Импликација са тачном претпоставком и нетачном последицом је нетачна. Формула није тачна.

10) \( a \cap c = \emptyset \Rightarrow a \cap \gamma = \emptyset \)

Права \( a \) не сече праву \( c \) (тачка \( T \) не лежи на \( c \)), па је претпоставка \( a \cap c = \emptyset \) тачна. Али \( a \) продире раван \( \gamma \) у тачки \( T \), тј. \( a \cap \gamma = \{T\} \neq \emptyset \), па је последица нетачна. Импликација са тачном претпоставком и нетачном последицом је нетачна. Формула није тачна.

Закључак

Тачне су формуле: 2), 3), 6), 7) и 8).

Кратак запис решења:

Тачне су формуле: 2), 3), 6), 7) и 8).

Најважније из лекције

Односи припадања:
2 тачке одређују тачно једну праву.
3 неколинеарне тачке одређују тачно једну раван.
Права и раван: Права лежи у равни (ако деле бар 2 тачке), продире је (1 тачка) или је паралелна са њом (0 тачака).
Две праве у простору: Секу се (1 заједничка тачка), паралелне су (компланарне, 0 тачака) или су мимоилазне (некомпланарне, 0 тачака).
Две равни: Паралелне су (0 тачака) или се секу по правој.
Раван одређују: 3 неколинеарне тачке, права и тачка ван ње, 2 праве које се секу или 2 паралелне праве.
Простор замишљамо као скуп чије елементе називамо тачкама. Основне врсте подскупова (делова) простора су праве и равни.
Означавање:
• Тачке: велика слова латинице \( A, B, C, A_1, ... \)
• Праве: мала слова латинице \( a, b, c, a_1, ... \)
• Равни: мала грчка слова \( \alpha, \beta, \gamma, ... \)
Аксиома (П): На свакој правој можемо изабрати произвољно много међусобно различитих тачака, као и произвољно много тачака које јој не припадају.
Аксиома (Р): У свакој равни можемо изабрати произвољно много међусобно различитих тачака, као и произвољно много тачака које јој не припадају.
Аксиома (ТП): За сваке две различите тачке постоји тачно једна права која их садржи. Праву одређену тачкама \( A \) и \( B \) означавамо са \( p(A, B) \).
Колинеарне тачке: Три или више тачака које припадају истој правој.
Неколинеарне тачке: Три или више тачака за које не постоји права која их све садржи.
Колико правих је одређено са три неколинеарне тачке \(A\), \(B\) и \(C\)?
Одговор: Одређене су тачно 3 праве. То су праве \(p(A,B)\), \(p(B,C)\) и \(p(A,C)\).
Аксиома (ТР): Три неколинеарне тачке одређују тачно једну раван. Раван одређену тачкама \( A, B, C \) означавамо са \( \rho(A, B, C) \).
Компланарне тачке: Четири или више тачака које припадају једној (истој) равни.
Некомпланарне тачке: Четири или више тачака за које не постоји раван која их све садржи.
Да ли три тачке могу бити некомпланарне?
Одговор: Не. Било које три тачке су увек компланарне. Ако су неколинеарне, оне одређују тачно једну раван (Аксиома ТР). Ако су колинеарне, постоји бесконачно много равни које их садрже. У оба случаја припадају некој равни.
Аксиома (ПР): Ако права и раван имају више од једне заједничке тачке, тада се права налази у тој равни (\( p \subset \rho \)).
Ако права не лежи у равни, она са равни може имати:
Једну заједничку тачку: Кажемо да права продире раван у тачки продора (\( p \cap \rho = \{P\} \)).
Нула заједничких тачака: Кажемо да су права и раван паралелне (\( p \parallel \rho \), \( p \cap \rho = \varnothing \)).
Аксиома (РР): Ако две различите равни имају заједничких тачака, онда је пресек те две равни једна права (\( \alpha \cap \beta = p \)).
Ако две равни немају заједничких тачака, оне су паралелне (\( \alpha \parallel \beta \)).
Однос две праве у простору:
Секу се: Имају тачно једну заједничку тачку (\( a \cap b = \{P\} \)).
Паралелне: Немају заједничких тачака, а припадају истој равни (\( a \parallel b \)).
Мимоилазне: Немају заједничких тачака и не припадају истој равни (\( a \nparallel b \), \( a \cap b = \varnothing \)).
Раван је јединствено одређена ако је задато једно од следећег:
  1. Три неколинеарне тачке (Аксиома ТР).
  2. Права и тачка која јој не припада.
  3. Две различите праве које се секу.
  4. Две паралелне праве.
Доказ за одређеност равниправом и тачком ван ње:
Ако имамо праву \( a \) и тачку \( A \) ван ње (\( A \notin a \)), на правој \( a \) можемо изабрати две тачке \( P \) и \( Q \) (Аксиома П). Тачке \( A, P, Q \) су сада три неколинеарне тачке, које по Аксиоми (ТР) одређују тачно једну раван \( \alpha \). Пошто та раван садржи тачке \( P \) и \( Q \) са праве \( a \), она (по Аксиоми ПР) садржи и целу праву \( a \).

Задаци за вежбање

Лак: Колико највише заједничких тачака могу имати две различите праве?
Одговор: Највише једну заједничку тачку. Уколико би имале две заједничке тачке, по Аксиоми (ТП), то би била једна иста права (не би биле различите).
Средњи: Дате су две паралелне праве \( a \) и \( b \). На правој \( a \) изабране су тачке \( A \) и \( B \), а на правој \( b \) тачка \( C \). Да ли тачке \( A, B \) и \( C \) одређују јединствену раван? Објасни.
Одговор: Да. Пошто су праве \( a \) и \( b \) паралелне, оне не могу имати заједничких тачака. Зато тачка \( C \) (са праве \( b \)) не припада правој \( a \). Самим тим, тачке \( A, B \) и \( C \) су неколинеарне, па према Аксиоми (ТР) оне одређују тачно једну раван (која је иста она раван коју одређују те две паралелне праве).
Тежак: Нека раван \( \alpha \) и раван \( \beta \) имају три заједничке тачке \( A, B \) и \( C \). Под којим условом ће се равни \( \alpha \) и \( \beta \) поклапати (бити иста раван), а под којим условом ће се сећи по правој?
Одговор:
• Ако су тачке \( A, B \) и \( C \) неколинеарне, равни \( \alpha \) и \( \beta \) се морају поклапати (бити једна те иста раван), јер три неколинеарне тачке одређују тачно једну раван.
• Ако су тачке \( A, B \) и \( C \) колинеарне (леже на једној правој \( p \)), тада се равни \( \alpha \) и \( \beta \) могу сећи, а њихов пресек је управо та права \( p \) (Аксиома РР).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: