Корице уџбеника

31. Ставови Подударности Троуглова И Неке Важне Последице

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Нацртати тачке \( A \) и \( B \). Тачка \( A \) треба да буде изнад тачке \( B \), формирајући вертикалну дуж \( AB \).
Нацртати тачку \( C_1 \) лево од праве која садржи дуж \( AB \).
Нацртати тачку \( C_2 \) десно од праве која садржи дуж \( AB \).
Четвороугао \( AC_1BC_2 \) треба да изгледа као делтоид, што значи да су странице \( AC_1 \) и \( AC_2 \) једнаке дужине, као и странице \( BC_1 \) и \( BC_2 \).
Спојити тачке \( A \) са \( C_1 \), \( B \) са \( C_1 \), \( A \) са \( C_2 \) и \( B \) са \( C_2 \) пуним линијама.
Нацртати помоћну дуж \( C_1C_2 \) испрекиданом линијом. Ова дуж треба да сече дуж \( AB \).
Означити угао \( \angle AC_1C_2 \) и угао \( \angle AC_2C_1 \) једном бојом (нпр. плавом), користећи одговарајући симбол (нпр. `\alpha`).
Означити угао \( \angle BC_1C_2 \) и угао \( \angle BC_2C_1 \) другом бојом (нпр. црвеном), користећи одговарајући симбол (нпр. `\beta`).
Поставити ознаке углова унутар троуглова \( AC_1C_2 \) и \( BC_1C_2 \) близу темена \( C_1 \) и \( C_2 \), између одговарајућих линија. Посматрамо \( \Delta AC_1C_2 \): \[ AC_1 \cong AC_2 \Rightarrow \angle AC_1C_2 \cong \angle AC_2C_1 \] Посматрамо \( \Delta BC_1C_2 \): \[ BC_1 \cong BC_2 \Rightarrow \angle BC_1C_2 \cong \angle BC_2C_1 \] Углови \( \angle AC_1B \) и \( \angle AC_2B \) представљају збирове: \[ \angle AC_1B = \angle AC_1C_2 + \angle BC_1C_2 \] \[ \angle AC_2B = \angle AC_2C_1 + \angle BC_2C_1 \] Из претходних једнакости следи: \[ \angle AC_1B \cong \angle AC_2B \] Посматрамо \( \Delta AC_1B \) и \( \Delta AC_2B \): \[ \left. \begin{array}{l} AC_1 \cong AC_2 \\ \angle AC_1B \cong \angle AC_2B \\ BC_1 \cong BC_2 \end{array} \right\} \Rightarrow \Delta AC_1B \cong \Delta AC_2B \text{ (по ставу СУС)} \] Из подударности троуглова следи једнакост одговарајућих углова: \[ \angle ABC_1 \cong \angle ABC_2 \]

Детаљно решење


Нацртати тачке \( A \) и \( B \). Тачка \( A \) треба да буде изнад тачке \( B \), формирајући вертикалну дуж \( AB \). Нацртати тачку \( C_1 \) лево од праве која садржи дуж \( AB \). Нацртати тачку \( C_2 \) десно од праве која садржи дуж \( AB \). Четвороугао \( AC_1BC_2 \) треба да изгледа као делтоид, што значи да су странице \( AC_1 \) и \( AC_2 \) једнаке дужине, као и странице \( BC_1 \) и \( BC_2 \). Спојити тачке \( A \) са \( C_1 \), \( B \) са \( C_1 \), \( A \) са \( C_2 \) и \( B \) са \( C_2 \) пуним линијама. Нацртати помоћну дуж \( C_1C_2 \) испрекиданом линијом. Ова дуж треба да сече дуж \( AB \). Означити угао \( \angle AC_1C_2 \) и угао \( \angle AC_2C_1 \) једном бојом (нпр. плавом), користећи одговарајући симбол (нпр. `\alpha`). Означити угао \( \angle BC_1C_2 \) и угао \( \angle BC_2C_1 \) другом бојом (нпр. црвеном), користећи одговарајући симбол (нпр. `\beta`). Поставити ознаке углова унутар троуглова \( AC_1C_2 \) и \( BC_1C_2 \) близу темена \( C_1 \) и \( C_2 \), између одговарајућих линија.

Корак 1: Анализа задатка и помоћна конструкција

Циљ овог задатка је доказивање теореме која тврди следеће: ако се тачке \( C_1 \) и \( C_2 \) налазе са разних страна праве \( AB \) и ако важи \( AC_1 \cong AC_2 \) и \( BC_1 \cong BC_2 \), онда је \( \angle ABC_1 \cong \angle ABC_2 \). Важно је напоменути да овде не смемо користити став ССС, јер се ова теорема користи управо да би се став ССС касније доказао. Да бисмо решили проблем, спојићемо тачке \( C_1 \) и \( C_2 \) помоћном дужи. Пошто се оне налазе са разних страна праве \( AB \), дуж \( C_1C_2 \) ће сећи праву \( AB \).

Корак 2: Уочавање једнакокраких троуглова

Посматрајмо прво троугао \( \Delta AC_1C_2 \). У поставци је дато: \[ AC_1 \cong AC_2 \] Ово значи да је троугао једнакокрак са основицом \( C_1C_2 \). Особина једнакокраког троугла је да су му углови на основици једнаки: \[ \angle AC_1C_2 \cong \angle AC_2C_1 \] Затим посматрајмо троугао \( \Delta BC_1C_2 \). Дато је: \[ BC_1 \cong BC_2 \] Овај троугао је такође једнакокрак са истом основицом \( C_1C_2 \). Према истој особини, његови углови на основици су једнаки: \[ \angle BC_1C_2 \cong \angle BC_2C_1 \]

Корак 3: Одређивање подударности целих углова

Сада желимо да упоредимо углове \( \angle AC_1B \) и \( \angle AC_2B \). Претпоставимо да дуж \( C_1C_2 \) сече дуж \( AB \). Угао \( \angle AC_1B \) је једнак збиру мањих углова: \[ \angle AC_1B = \angle AC_1C_2 + \angle BC_1C_2 \] Слично, угао \( \angle AC_2B \) је једнак збиру одговарајућих углова: \[ \angle AC_2B = \angle AC_2C_1 + \angle BC_2C_1 \] Пошто смо у претходном кораку доказали да су делови ових углова међусобно једнаки, следи да су и њихови збирови једнаки: \[ \angle AC_1B \cong \angle AC_2B \] (У случају да пресек пада ван дужи \( AB \), ови углови би били разлика мањих углова, па би закључак о једнакости остао исти).

Корак 4: Примена става СУС на нове троуглове

Сада посматрајмо троуглове \( \Delta AC_1B \) и \( \Delta AC_2B \). У њима можемо уочити три пара подударних елемената: \[ AC_1 \cong AC_2 \] \[ \angle AC_1B \cong \angle AC_2B \] \[ BC_1 \cong BC_2 \] Према првом ставу подударности троуглова (став СУС), ако су две странице и њима захваћени угао једног троугла једнаки са две странице и захваћеним углом другог, та два троугла су подударна. Закључујемо: \[ \Delta AC_1B \cong \Delta AC_2B \]

Корак 5: Завршни закључак

Из доказане подударности троуглова \( \Delta AC_1B \) и \( \Delta AC_2B \), директно следи да су им сви одговарајући елементи подударни. Наспрам једнаких страница \( AC_1 \) и \( AC_2 \) налазе се углови: \[ \angle ABC_1 \cong \angle ABC_2 \] Овим је доказ теореме у потпуности завршен.

Кратак запис решења:

\[ \Delta AC_1C_2 \text{ је једнакокрак } (AC_1 \cong AC_2) \Rightarrow \angle AC_1C_2 \cong \angle AC_2C_1 \] \[ \Delta BC_1C_2 \text{ је једнакокрак } (BC_1 \cong BC_2) \Rightarrow \angle BC_1C_2 \cong \angle BC_2C_1 \] \[ \angle AC_1B = \angle AC_1C_2 + \angle BC_1C_2 \cong \angle AC_2C_1 + \angle BC_2C_1 = \angle AC_2B \] \[ \text{На основу става СУС: } \Delta AC_1B \cong \Delta AC_2B \] \[ \Rightarrow \angle ABC_1 \cong \angle ABC_2 \]

Најважније из лекције

Ставови подударности троуглова:
  • СУС: Једнаке две странице и захваћени угао.
  • УСУ: Једнака страница и два налегла угла.
  • ССС: Једнаке све три странице.
  • ССУ: Једнаке две странице и угао наспрам веће од њих.
Углови и паралелност:
Унакрсни углови су увек једнаки.
Када трансверзала сече паралелне праве: наизменични и сагласни углови су једнаки, док су супротни углови суплементни (збир је \(180^\circ\)).
Углови са паралелним крацима: Ако су исте врсте (оба оштра/тупа) онда су једнаки; ако су различите врсте (оштар и туп) онда су суплементни.
Два троугла сматрамо подударним ако се један од њих може пренети тако да се потпуно поклопи са другим. Они се не разликују ни по чему осим по положају у простору.
Ознака за подударност: \( \Delta ABC \cong \Delta A_1B_1C_1 \).
Када записујемо подударност, темена наводимо у редоследу у ком се поклапају. Ако се теме \( A \) поклапа са \( P \), \( B \) са \( Q \), а \( C \) са \( R \), пишемо \( \Delta ABC \cong \Delta PQR \).
Да бисмо утврдили да су два троугла подударна, не морамо проверавати свих шест елемената (три странице и три угла). Довољно је проверити одређена три елемента према следећим ставовима:
Први став (СУС - Страница-Угао-Страница): Два троугла су подударна ако су две странице и њима захваћени угао једног троугла подударни двема страницама и захваћеним углом другог троугла.
Други став (УСУ - Угао-Страница-Угао): Два троугла су подударна ако су страница и на њој налегли углови у једном троуглу подударни једној страници и налеглим угловима у другом троуглу.
Трећи став (ССС - Страница-Страница-Страница): Ако су странице једног троугла подударне страницама другог троугла, онда су та два троугла подударна.
Четврти став (ССУ - Страница-Страница-Угао): Два троугла су подударна ако су две странице једног троугла подударне двема страницама другог троугла, а угао наспрам веће од њих у једном троуглу једнак је углу наспрам веће странице у другом троуглу.
Код четвртог става (ССУ) кључно је да угао мора бити наспрам веће од две посматране странице!
Када се две праве секу, оне образују четири угла.
Теорема о унакрсним угловима: Унакрсни углови (несуседни углови које образују две праве које се секу) су међусобно подударни (једнаки).
Напоредни углови (суседни углови чији је збир \(180^\circ\)) двају подударних углова су такође међусобно подударни.
Трансверзала је права која сече две или више других правих.
Илустрација две хоризонталне паралелне праве, означене са `a` (горња) и `b` (доња), које сече трећа права `t` (трансверзала) дијагонално, стварајући оштре и тупе углове.
Трансверзала `t` сече праву `a` у тачки `P_1` и праву `b` у тачки `P_2`.
Означити осам углова који настају пресеком правих.
На првом пресеку (тачка `P_1` на правој `a`), углови су означени:
- Угао `\alpha_1` (горе лево)
- Угао `\alpha_2` (горе десно)
- Угао `\alpha_3` (доле десно)
- Угао `\alpha_4` (доле лево)
На другом пресеку (тачка `P_2` на правој `b`), углови су означени:
- Угао `\beta_1` (горе лево)
- Угао `\beta_2` (горе десно)
- Угао `\beta_3` (доле десно)
- Угао `\beta_4` (доле лево)

Да би се истакли парови углова:
1.  **Наизменични унутрашњи углови:** Позиције углова `\alpha_4` и `\beta_2` треба да буду означене истим симболом (нпр. малим кругом) поред њихових алфанумеричких ознака.
2.  **Наизменични спољашњи углови:** Позиције углова `\alpha_1` и `\beta_3` треба да буду означене истим симболом (нпр. малим квадратом) поред њихових алфанумеричких ознака.
3.  **Сагласни углови:** Позиције углова `\alpha_2` и `\beta_2` треба да буду означене истим симболом (нпр. малим троуглом) поред њихових алфанумеричких ознака.
4.  **Супротни унутрашњи углови:** Позиције углова `\alpha_3` и `\beta_2` треба да буду означене са два различита симбола (нпр. малом звездицом за `\alpha_3` и малим дијамантом за `\beta_2`) поред њихових алфанумеричких ознака, показујући да су суплементни.
Сваки угао треба да буде јасно видљиво означен својом алфанумеричком ознаком и додатним симболом за идентификацију пара.
Ако трансверзала сече две паралелне праве, важе следећа правила за добијене углове:
Врста углова Опис Својство (код паралелних правих)
Наизменични Два спољашња или два унутрашња угла са разних страна трансверзале (нису суседни). Подударни су (\( \alpha = \beta \)).
Сагласни Један спољашњи и један унутрашњи угао са исте стране трансверзале (нису суседни). Подударни су (\( \alpha = \beta \)).
Супротни Два спољашња или два унутрашња угла са исте стране трансверзале. Суплементни су (\( \alpha + \beta = 180^\circ \)).
Ово важи и обрнуто: Ако су наизменични или сагласни углови једнаки (или ако су супротни суплементни), онда су праве паралелне.
Ако два конвексна угла (која нису права) имају паралелне краке, важи следеће:
  • Ако су оба угла исте врсте (оба оштра или оба тупа), тада су подударни.
  • Ако су различите врсте (један оштар, а други туп), онда су суплементни (њихов збир је \(180^\circ\)).

Задаци за вежбање

Лак: Две паралелне праве пресечене су трансверзалом. Ако један од наизменичних углова износи \( 65^\circ \), колика је мера другог угла?
Према теореми о наизменичним угловима, када трансверзала сече две паралелне праве, наизменични углови су међусобно једнаки (подударни).
Одговор: Мера другог угла је такође \( 65^\circ \).
Средњи: Дат је троугао \( ABC \) са страницама \( AB = 5 \text{ cm} \) и \( BC = 7 \text{ cm} \), и углом \( \angle ABC = 50^\circ \). Дат је и троугао \( PQR \) са страницама \( PQ = 5 \text{ cm} \), \( QR = 7 \text{ cm} \) и углом \( \angle PQR = 50^\circ \). Да ли су ова два троугла подударна? На основу ког става?
Познате су нам две странице и угао који те две странице захватају у оба троугла.
Пошто је \( AB = PQ \), \( BC = QR \) и \( \angle ABC = \angle PQR \), услови су испуњени.
Одговор: Да, троуглови су подударни на основу првог става подударности (СУС - Страница-Угао-Страница).
Средњи: Углови \( \alpha \) и \( \beta \) имају паралелне краке. Угао \( \alpha \) је оштар и износи \( 42^\circ \), док је угао \( \beta \) туп. Израчунај меру угла \( \beta \).
Према теореми о угловима са паралелним крацима, ако је један угао оштар, а други туп, они су суплементни.
То значи да је \( \alpha + \beta = 180^\circ \).
\( 42^\circ + \beta = 180^\circ \Rightarrow \beta = 180^\circ - 42^\circ = 138^\circ \).
Одговор: Угао \( \beta \) износи \( 138^\circ \).
Тежак: Да ли су два правоугла троугла подударна ако имају једнаке хипотенузе и по једну једнаку катету? Образложи одговор помоћу ставова подударности.
У правоуглом троуглу, прави угао (\( 90^\circ \)) се увек налази наспрам хипотенузе, која је најдужа страница у троуглу.
Ако два правоугла троугла имају једнаке катете (једна страница) и једнаке хипотенузе (друга страница), и притом имају једнаке праве углове који се налазе наспрам веће странице (хипотенузе), испуњени су услови за четврти став подударности.
Одговор: Да, подударни су на основу става ССУ (Страница-Страница-Угао наспрам веће странице).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: