Корице уџбеника

41. Полиноми Са Једном Променљивом

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

1)

\[ \text{deg}(P)=5, \text{deg}(Q)=5 \] \[ \text{deg}(P \cdot Q) = 5 + 5 = 10 \] Водећи коефицијенти су \( -1 \) и \( -1 \). \[ -1 + (-1) = -2 \neq 0 \] \[ \text{deg}(P + Q) = 5 \]

2)

\[ \text{deg}(P)=6, \text{deg}(Q)=6 \] \[ \text{deg}(P \cdot Q) = 6 + 6 = 12 \] Водећи коефицијенти су \( -24 \) и \( 17 \). \[ -24 + 17 = -7 \neq 0 \] \[ \text{deg}(P + Q) = 6 \]

3)

\[ \text{deg}(P)=12, \text{deg}(Q)=12 \] \[ \text{deg}(P \cdot Q) = 12 + 12 = 24 \] Водећи коефицијенти су \( 2 \) и \( -2 \). \[ 2 + (-2) = 0 \] Водећи чланови \( 2x^{12} \) и \( -2x^{12} \) се потиру. Тражимо следећи највећи степен међу преосталим члановима: \( x^2, x, 1 \) (из \( P \)) и \( 5x^7, -x^2 \) (из \( Q \)). Највећи преостали степен има моном \( 5x^7 \). \[ \text{deg}(P + Q) = 7 \]

Детаљно решење

Правила за одређивање степена

Према особинама полинома: - Степен производа два полинома једнак је збиру њихових степена: \[ \text{deg}(P \cdot Q) = \text{deg}(P) + \text{deg}(Q) \] - Степен збира два полинома је мањи или једнак већем од њихових степена: \[ \text{deg}(P + Q) \leq \max\{\text{deg}(P), \text{deg}(Q)\} \] Ако полиноми имају исти степен, проверавамо да ли се њихови водећи мономи (чланови са највећим степеном) потиру при сабирању. Ако је збир водећих коефицијената различит од нуле, степен збира је једнак степену тих полинома. Уколико је збир водећих коефицијената једнак нули, они се потиру, па је степен збира одређен следећим највећим степеном међу преосталим члановима.

1) \( P(x) = -x^5 + 2x^2 - 14x + 5 \) и \( Q(x) = -x^5 - x - 1 \)

Одређивање степена производа

Одређујемо степене задатих полинома. Највиши изложилац променљиве у оба полинома је 5, па важи: \[ \text{deg}(P) = 5 \] \[ \text{deg}(Q) = 5 \] Степен њиховог производа је збир њихових степена: \[ \text{deg}(P \cdot Q) = 5 + 5 = 10 \]

Одређивање степена збира

Пошто полиноми имају исти степен, морамо да проверимо збир њихових водећих коефицијената. Водећи коефицијент полинома \( P(x) \) је \( -1 \), а полинома \( Q(x) \) је такође \( -1 \). Сабирамо водеће коефицијенте: \[ -1 + (-1) = -2 \] Како збир није нула, водећи чланови се неће поништити приликом сабирања, па степен збира остаје исти као и степен појединачних полинома: \[ \text{deg}(P+Q) = 5 \]

2) \( P(x) = -24x^6 + 3,7x^5 - 150x^2 + 15 \) и \( Q(x) = 17x^6 - 1,2x + 58 \)

Одређивање степена производа

Највиши изложилац променљиве у оба полинома је 6, па важи: \[ \text{deg}(P) = 6 \] \[ \text{deg}(Q) = 6 \] Степен њиховог производа је збир њихових степена: \[ \text{deg}(P \cdot Q) = 6 + 6 = 12 \]

Одређивање степена збира

Полиноми имају исти степен, па поново проверавамо збир водећих коефицијената. Водећи коефицијент полинома \( P(x) \) је \( -24 \), а полинома \( Q(x) \) је \( 17 \). Сабирамо их: \[ -24 + 17 = -7 \] Збир водећих коефицијената није нула, што значи да се чланови са највећим степеном не потиру. Степен збира остаје 6: \[ \text{deg}(P+Q) = 6 \]

3) \( P(x) = 2x^{12} + x^2 + x + 1 \) и \( Q(x) = -2x^{12} + 5x^7 - x^2 \)

Одређивање степена производа

Највиши изложилац променљиве у оба полинома је 12, па важи: \[ \text{deg}(P) = 12 \] \[ \text{deg}(Q) = 12 \] Степен њиховог производа је збир њихових степена: \[ \text{deg}(P \cdot Q) = 12 + 12 = 24 \]

Одређивање степена збира

Полиноми имају исти степен, па сабирамо водеће коефицијенте: Водећи коефицијент полинома \( P(x) \) је \( 2 \), а полинома \( Q(x) \) је \( -2 \). \[ 2 + (-2) = 0 \] Пошто је збир водећих коефицијената нула, то значи да ће се чланови \( 2x^{12} \) и \( -2x^{12} \) поништити приликом сабирања полинома. Због тога морамо да пронађемо следећи члан са највећим степеном међу свим преосталим члановима у оба полинома. У полиному \( P(x) \) преостали чланови су \( x^2, x, 1 \). У полиному \( Q(x) \) преостали чланови су \( 5x^7, -x^2 \). Међу овим члановима, највећи изложилац има моном \( 5x^7 \), па је највиши степен који остаје након сабирања једнак 7: \[ \text{deg}(P+Q) = 7 \]

Кратак запис решења:

1) \( \text{deg}(P \cdot Q) = 5 + 5 = 10 \); \( \text{deg}(P+Q) = 5 \) (јер је \( -1-1 \neq 0 \)) 2) \( \text{deg}(P \cdot Q) = 6 + 6 = 12 \); \( \text{deg}(P+Q) = 6 \) (јер је \( -24+17 \neq 0 \)) 3) \( \text{deg}(P \cdot Q) = 12 + 12 = 24 \); \( \text{deg}(P+Q) = 7 \) (чланови са \( x^{12} \) се потиру, па остаје највиши степен од \( 5x^7 \))

Најважније из лекције

  • Канонски облик: Полином уређен од највећег до најмањег степена. Степен (\( \text{deg} \)) одређује највећи изложилац.
  • Степен операција: \( \text{deg}(P \cdot Q) = \text{deg}(P) + \text{deg}(Q) \).
  • Дељење: Сваки полином се може записати као \( A = B \cdot Q + R \), где је степен остатка \( R \) стриктно мањи од степена делиоца \( B \).
  • Безуова теорема: Остатак при дељењу \( P(x) \) са \( (x-a) \) је \( P(a) \). Број \( a \) је корен полинома ако је \( P(a) = 0 \).
Полиноми са једном променљивом су цели алгебарски изрази у којима се појављује само једна променљива.
Сваки полином \( P(x) \) се сређивањем може свести на канонски облик.
\[ P(x) = a_n x^n + a_{n-1} x^{n-1} + \dots + a_1 x + a_0 \]
Ако је \( a_n \neq 0 \) и \( n \geq 0 \), уводимо следеће појмове:
  • Степен полинома је највећи изложилац \( n \). Означава се са \( \text{deg}(P) = n \).
  • Водећи моном је члан са највећим степеном: \( a_n x^n \).
  • Водећи коефицијент је број уз водећи моном: \( a_n \).
  • Слободни члан је константа без променљиве: \( a_0 \).
Реални бројеви различити од нуле сматрају се полиномима нултог степена. Ако је \( P(x) = 0 \) (нулти полином), његов степен није дефинисан.
За полином \( P(x) = 3x^4 - 5x^3 + x^2 + 14x - 7 \):
Степен је \( 4 \), водећи моном је \( 3x^4 \), водећи коефицијент је \( 3 \), а слободни члан је \( -7 \).
Ако полиноми \( P(x) \) и \( Q(x) \) нису нулти полиноми:
1. Степен збира: \( \text{deg}(P + Q) \leq \max\{\text{deg}(P), \text{deg}(Q)\} \) (ако збир није нулти полином)
2. Степен производа: \( \text{deg}(P \cdot Q) = \text{deg}(P) + \text{deg}(Q) \)
Водећи коефицијент производа два полинома једнак је производу водећих коефицијената тих полинома.
Вредност полинома за одређене бројеве даје корисне информације:
  • \( P(0) \) је увек једнако слободном члану.
  • \( P(1) \) је увек једнако збиру свих коефицијената полинома.
Теорема о еквивалентности: Два полинома су еквивалентна ако и само ако имају једнаке канонске облике (једнаке одговарајуће коефицијенте).
Дат је полином \( P(x) = 4x^3 - 2x^2 + 5x - 8 \). Одредите \( P(0) \) и \( P(1) \) без директног рачунања свих степена.
\( P(0) \) је слободни члан, па је \( P(0) = -8 \).
\( P(1) \) је збир коефицијената: \( P(1) = 4 + (-2) + 5 + (-8) = -1 \).
Полином \( A \) је дељив полиномом \( B \) (\( B \neq 0 \)) ако постоји полином \( Q \) такав да је \( A = B \cdot Q \). Полином \( Q \) је количник.
За свака два полинома \( A \) и \( B \) (\( B \neq 0 \)), постоје јединствени полиноми \( Q \) (количник) и \( R \) (остатак) такви да важи: \[ A = B \cdot Q + R \] где је \( R = 0 \) или је \( \text{deg}(R) < \text{deg}(B) \).
Ако је \( \text{deg}(A) \geq \text{deg}(B) \), дељење се врши поступком аналогним дељењу вишецифрених бројева: дели се водећи моном дељеника водећим мономом делиоца, добијени члан множи са делиоцем и одузима од дељеника.
Детаљан шематски приказ првог корака дељења полинома `A(x)` полиномом `B(x)` методом дугог дељења.

1.  **Позиционирање:**
    *   Полином делиоца `B(x)` постављен лево.
    *   Полином дељеника `A(x)` постављен десно, испод симбола за дељење (дуга хоризонтална линија изнад `A(x)`, налик крову).
    *   Полином количника `Q(x)` формира се изнад овог симбола за дељење, поравнат са `A(x)`.
    *   Користити генеричке полиноме:
        *   `A(x) = a_n x^n + a_{n-1} x^{n-1} + \dots + a_0` (означено као 'Дељеник')
        *   `B(x) = b_m x^m + b_{m-1} x^{m-1} + \dots + b_0` (означено као 'Делилац')
        *   `Q(x) = q_1 x^k + \dots` (означено као 'Количник')

2.  **Истицање водећих монома:**
    *   Визуелно истакнути (нпр. црвеном бојом или уоквиравањем) водећи моном `a_n x^n` унутар `A(x)` и водећи моном `b_m x^m` унутар `B(x)`.

3.  **Прва операција (Дељење):**
    *   Дебела црвена стрелица почиње од истакнутог `a_n x^n` (унутар `A(x)`), затим показује на истакнути `b_m x^m` (унутар `B(x)`), и на крају се завршава на позицији првог члана количника `q_1 x^k` (изнад дељеника `A(x)`). Ова стрелица означава операцију `(a_n x^n) / (b_m x^m) = q_1 x^k`.

4.  **Друга операција (Множење и одузимање):**
    *   Дебела плава стрелица почиње од `q_1 x^k` (први члан количника) и показује на цео полином `B(x)`.
    *   Испод полинома `A(x)` написати резултат множења `q_1 x^k \cdot B(x)`, са свим члановима потписаним испод одговарајућих чланова у `A(x)`, али са промењеним знацима (нпр. `-(q_1 x^k \cdot B(x))`) ради илустрације одузимања.
    *   Нацртати хоризонталну линију испод овог производа.
    *   Испод хоризонталне линије приказати резултат одузимања, који представља нови дељеник `A_1(x)`.

5.  **Наставак процеса:**
    *   Вертикална линија са елипсом (`\vdots`) или три тачке испод `A_1(x)` и `Q(x)` да сугерише наставак дељења, све док се не добије коначни остатак `R(x)` чији је степен мањи од степена `B(x)`.
Безуова теорема: Остатак при дељењу полинома \( P(x) \) биномом \( x - a \) једнак је вредности полинома у тачки \( a \), односно \( P(a) \).
Специјално, полином \( P(x) \) је дељив са \( x - a \) (без остатка) ако и само ако је \( P(a) = 0 \).
Сваки број \( a \) такав да је \( P(a) = 0 \) назива се корен полинома \( P \).
Колики је остатак при дељењу полинома \( P(x) = x^4 - 3x^2 + x - 5 \) полиномом \( x - 2 \)?
Према Безуовој теореми, остатак при дељењу са \( x - 2 \) је вредност \( P(2) \).
\( P(2) = 2^4 - 3 \cdot 2^2 + 2 - 5 = 16 - 12 + 2 - 5 = 1 \).
Остатак је \( 1 \).

Задаци за вежбање

Лак: За полином \( P(x) = -7x^5 + 2x^3 - x + 9 \) одреди: степен, водећи коефицијент и слободни члан.
  • Степен полинома је највећи изложилац променљиве: \( \text{deg}(P) = 5 \).
  • Водећи коефицијент је број уз највећи степен: \( -7 \).
  • Слободни члан је број без променљиве: \( 9 \).
Средњи: Ако је \( P(x) = 2x^3 - x^2 + 3 \) и \( Q(x) = x^2 - 4x + 1 \), колики је степен полинома \( P \cdot Q \), а колики полинома \( P + Q \)?
\( \text{deg}(P) = 3 \) и \( \text{deg}(Q) = 2 \).
Степен производа је збир степена: \( \text{deg}(P \cdot Q) = 3 + 2 = 5 \).
Степен збира је највећи од та два степена: \( \text{deg}(P + Q) = \max\{3, 2\} = 3 \).
Тежак: Одреди реалан број \( a \) тако да полином \( P(x) = x^3 - ax^2 + 5x - 6 \) буде дељив биномом \( x - 3 \).
Да би полином био дељив са \( x - 3 \), према Безуовој теореми, остатак мора бити нула, односно \( P(3) = 0 \).
Замењујемо \( x = 3 \) у полином:
\( P(3) = 3^3 - a \cdot 3^2 + 5 \cdot 3 - 6 = 0 \)
\( 27 - 9a + 15 - 6 = 0 \)
\( 36 - 9a = 0 \)
\( 9a = 36 \)
\( a = 4 \)
Тражени број је \( a = 4 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: