Корице уџбеника

45. Задаци

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Читамо свако дрво од листова ка корену. 1) лево-дубоко: (a·b), па +c, па ·d → \((ab+c)d\). 2) прво b+c, па ·d, па a у корену → \(a(b+c)d\). 3) десно-дубоко: c·d, па b+, па a → \(a(b+cd)\). 4) уравнотежено: a·b и c·d, па сабирање → \(ab+cd\).

Детаљно решење

Појам израза. Дрво израза

Како читамо дрво израза

У дрвету израза листови (крајеви на врху) су променљиве \(a\), \(b\), \(c\), \(d\), а сваки унутрашњи чвор представља једну операцију која се примењује на изразе који се у њему спајају. Правило је: што је чвор дубљи (ближи корену се извршава касније, а спајања при врху се извршавају прва) — редослед спајања одређује распоред заграда. Идемо од листова наниже и на сваком чвору исписујемо добијени део израза.

1) Прво дрво

Спајања иду редом (лево-дубоко стабло): прво се спајају \(a\) и \(b\), затим тај резултат са \(c\), па онда све са \(d\) у корену.
  • чвор над \(a\) и \(b\) (множење): \( a \cdot b \)
  • тај чвор са \(c\) (сабирање): \( a \cdot b + c \)
  • са \(d\) у корену (множење): \( (a \cdot b + c) \cdot d \)
Израз: \( (ab + c)d \)

2) Друго дрво

Овде се прво спајају \(b\) и \(c\), затим тај резултат са \(d\), а лист \(a\) се придружује тек у корену (са леве стране).
  • чвор над \(b\) и \(c\) (сабирање): \( b + c \)
  • тај чвор са \(d\) (множење): \( (b + c) \cdot d \)
  • са \(a\) у корену (множење): \( a \cdot (b + c) \cdot d \)
Израз: \( a(b + c)d \)

3) Треће дрво

Ово је десно-дубоко стабло: прво се спајају \(c\) и \(d\), затим се њима придружује \(b\), а на крају \(a\) у корену.
  • чвор над \(c\) и \(d\) (множење): \( c \cdot d \)
  • тај чвор са \(b\) (сабирање): \( b + c \cdot d \)
  • са \(a\) у корену (множење): \( a \cdot (b + c \cdot d) \)
Израз: \( a(b + cd) \)

4) Четврто дрво

Ово стабло је симетрично (уравнотежено): посебно се спаја пар \(a, b\), посебно пар \(c, d\), а затим се та два дела спајају у корену.
  • леви чвор над \(a\) и \(b\) (множење): \( a \cdot b \)
  • десни чвор над \(c\) и \(d\) (множење): \( c \cdot d \)
  • у корену (сабирање): \( a \cdot b + c \cdot d \)
Израз: \( ab + cd \)

Решење

1) \( (ab + c)d \);   2) \( a(b + c)d \);   3) \( a(b + cd) \);   4) \( ab + cd \)

Кратак запис решења:

1) \((ab+c)d\); 2) \(a(b+c)d\); 3) \(a(b+cd)\); 4) \(ab+cd\)

Најважније из лекције

Алгебарски изрази: Граде се од константи, променљивих и операција. Полиноми се групишу према степену и сређују од највећег ка најмањем изложиоцу.
Растављање: Кључни корак за скраћивање израза и налажење НЗД/НЗС. Најчешће се користи извлачење заједничког чиниоца, разлика квадрата \( A^2 - B^2 \) и квадрат бинома.
Безуова теорема: Омогућава брзо налажење остатка без стварног дељења полинома: остатак дељења \( P(x) \) са \( x-a \) је \( P(a) \).
Рационални изрази: Понашају се као разломци и захтевају постављање услова да именилац не сме бити нула.
Неједнакости: Квадрат сваког броја је ненегативан, а за позитивне бројеве аритметичка средина је увек већа или једнака геометријској (\( \frac{x+y}{2} \ge \sqrt{xy} \)).
Изрази се граде од променљивих (слова попут \( x, y, a \)) и константи (бројева) повезаних знацима за математичке операције (\( +, -, \cdot, : \)) и заградама.
Дрво израза је визуелни приказ структуре израза и редоследа израчунавања.
Шематски приказ дрвета алгебарског израза, структуриран од врха ка дну, приказујући хијерархију операција.
Чворови који представљају математичке операције (нпр. +, -, \(\cdot\), :) треба да буду приказани као кругови, обележени одговарајућим симболом операције у центру.
Чворови који представљају променљиве (нпр. x, y, a) и константе (нпр. бројеви попут 2, 5) треба да буду приказани као правоугаоници, обележени одговарајућом променљивом или бројем у центру. Ови чворови су полазне гране дрвета (листови).
Линије (гране) треба да повезују родитељске чворове (операције) са њиховим дечјим чворовима (операндима), идући наниже.
Пример структуре за израз \((x + 2) \cdot y\):
- Корен дрвета на врху је чвор (круг) са симболом \(\cdot\).
- Из чвора \(\cdot\) спуштају се две гране:
    - Лева грана води до чвора (круг) са симболом \(+\).
        - Из чвора \(+\) спуштају се две гране:
            - Лева грана води до чвора (правоугаоник) са симболом \(x\).
            - Десна грана води до чвора (правоугаоник) са симболом \(2\).
    - Десна грана води до чвора (правоугаоник) са симболом \(y\).
Изрази се означавају великим словима латинице, нпр. \( A(x, y) \), где су у загради наведене променљиве од којих израз зависи. Вредност израза за конкретне бројеве добија се заменом променљивих тим бројевима.
Моном је израз у којем је једина дозвољена операција множење (производ константе и променљивих). Полином (цео алгебарски израз) је збир или разлика монома. Збир два неслична монома је бином, а три је трином.
Два израза су еквивалентна ако су њихове вредности једнаке за сваки избор вредности променљивих.
Важне формуле за трансформацију и растављање: \[ (A \pm B)^2 = A^2 \pm 2AB + B^2 \] \[ A^2 - B^2 = (A - B)(A + B) \] \[ (A \pm B)^3 = A^3 \pm 3A^2B + 3AB^2 \pm B^3 \] \[ A^3 \pm B^3 = (A \pm B)(A^2 \mp AB + B^2) \]
Растављање на чиниоце је поступак записивања збира или разлике у облику производа (извлачењем заједничког чиниоца, груписањем или применом формула).
Канонски облик полинома је: \( P(x) = a_n x^n + a_{n-1} x^{n-1} + \dots + a_1 x + a_0 \).
Највећи изложилац \( n \) представља степен полинома. Број \( a_n \) је водећи коефицијент, а \( a_0 \) слободни члан.
Теорема о дељењу: За свака два полинома \( A \) и \( B \) (\( B \neq 0 \)), постоје јединствени количник \( Q \) и остатак \( R \) тако да важи: \[ A = B \cdot Q + R \] где је степен остатка \( R \) мањи од степена делиоца \( B \) или је \( R = 0 \).
Безуова теорема: Остатак при дељењу полинома \( P(x) \) биномом \( (x - a) \) једнак је вредности полинома у тачки \( a \), односно \( R = P(a) \). Број \( a \) је корен полинома ако је \( P(a) = 0 \).
Највећи заједнички делилац (НЗД) полинома \( A \) и \( B \) је полином највећег могућег степена који дели оба полинома без остатка.
Најмањи заједнички садржалац (НЗС) је полином најмањег степена који је дељив и са \( A \) и са \( B \).
Да бисмо одредили НЗД и НЗС, полиноме прво морамо раставити на просте чиниоце.
Веза између НЗД и НЗС два полинома: \[ A \cdot B = \text{НЗД}(A, B) \cdot \text{НЗС}(A, B) \]
Рационални алгебарски израз је израз у којем учествује дељење променљивим (количник два полинома).
Дељење нулом није дефинисано! Зато рационални израз није дефинисан за оне вредности променљивих за које је именилац једнак нули.
Израз \( \frac{x+5}{(x-2)(x+3)} \) је дефинисан под условом: \( x \neq 2 \) и \( x \neq -3 \).
Операције са рационалним изразима (скраћивање, проширивање, сабирање, множење, дељење) изводе се потпуно аналогно операцијама са обичним разломцима, при чему имениоци морају бити различити од нуле.
Неједнакост квадрата: За свака два реална броја \( a \) и \( b \) важи: \[ a^2 + b^2 \ge 2ab \]
АГ неједнакост: За произвољне ненегативне бројеве \( x \) и \( y \), аритметичка средина је већа или једнака геометријској средини: \[ \frac{x + y}{2} \ge \sqrt{xy} \] Једнакост важи ако и само ако је \( x = y \).
Из ових неједнакости произилази и важно правило за позитивне бројеве: \( x + \frac{1}{x} \ge 2 \).

Задаци за вежбање

Лак: Одредите услов под којим је дефинисан рационални алгебарски израз: \( R(x) = \frac{3x - 1}{x^2 - 16} \).
Да би израз био дефинисан, именилац мора бити различит од нуле:
\( x^2 - 16 \neq 0 \)
\( (x - 4)(x + 4) \neq 0 \)
Одговор: Израз је дефинисан за \( x \neq 4 \) и \( x \neq -4 \).
Средњи: Одредите НЗД и НЗС за полиноме \( A(x) = x^2 - 9 \) и \( B(x) = x^2 - 3x \).
Прво растављамо полиноме на чиниоце:
\( A(x) = x^2 - 9 = (x - 3)(x + 3) \)
\( B(x) = x(x - 3) \)
Заједнички чинилац је \( (x - 3) \), па је:
НЗД: \( x - 3 \)
За НЗС узимамо све чиниоце са највећим изложиоцем:
НЗС: \( x(x - 3)(x + 3) \)
Тежак: Користећи Безуову теорему, одредите остатак при дељењу полинома \( P(x) = 2x^3 - 4x^2 + 5x - 7 \) биномом \( x - 2 \). Да ли је 2 корен овог полинома?
Према Безуовој теореми, остатак \( R \) при дељењу са \( x - 2 \) једнак је вредности полинома за \( x = 2 \), односно \( P(2) \).
\( P(2) = 2(2)^3 - 4(2)^2 + 5(2) - 7 \)
\( P(2) = 2 \cdot 8 - 4 \cdot 4 + 10 - 7 \)
\( P(2) = 16 - 16 + 10 - 7 = 3 \)
Одговор: Остатак је \( R = 3 \). Пошто остатак није 0, број 2 није корен овог полинома.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: