Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

\( a \cap b = \{S\} \), \( \alpha \) је раван одређена правама \( a \) и \( b \), \( c \subset \alpha \). Претпоставимо да је \( c \cap a = \emptyset \) и \( c \cap b = \emptyset \). Тада је \( S \notin c \). \( c, a \subset \alpha \) и \( c \cap a = \emptyset \) \( \Rightarrow c \parallel a \). \( c, b \subset \alpha \) и \( c \cap b = \emptyset \) \( \Rightarrow c \parallel b \). Кроз тачку \( S \notin c \) пролазе две различите праве \( a \) и \( b \), обе паралелне са \( c \). То је у супротности са аксиомом паралелности. Претпоставка је нетачна, па \( c \) сече бар једну од правих \( a \) и \( b \).

Детаљно решење

Корак 1: Услови задатка

Нека је \( a \cap b = \{S\} \) и нека је \( \alpha \) раван одређена правама \( a \) и \( b \). Нека је \( c \subset \alpha \). Ако је \( c = a \) или \( c = b \), права \( c \) има са једном од правих \( a \) и \( b \) заједничке тачке, па је тврђење очигледно. Зато претпостављамо да је \( c \) различита од \( a \) и \( b \).

Корак 2: Претпоставка супротног

Према упутству, претпоставимо да права \( c \) не сече ни \( a \) ни \( b \): \[ c \cap a = \emptyset \quad \text{и} \quad c \cap b = \emptyset. \] Тада посебно важи \( S \notin c \), јер \( S \) припада и правој \( a \) и правој \( b \).

Корак 3: Паралелност правих

Праве \( c \) и \( a \) припадају истој равни \( \alpha \) и немају заједничких тачака. Према дефиницији паралелности је \[ c \parallel a. \] На исти начин, праве \( c \) и \( b \) припадају равни \( \alpha \) и немају заједничких тачака, па је \[ c \parallel b. \]

Корак 4: Долазимо до противречности

Тачка \( S \) не припада правој \( c \). Кроз њу пролазе две различите праве, \( a \) и \( b \), и обе су паралелне са правом \( c \). То је у супротности са аксиомом паралелности, према којој кроз тачку ван праве пролази тачно једна права паралелна са њом. (До истог закључка се долази и преко транзитивности: из \( a \parallel c \) и \( c \parallel b \) следи \( a \parallel b \). То је немогуће, јер се \( a \) и \( b \) секу у тачки \( S \).)

Корак 5: Закључак

Претпоставка да \( c \) не сече ни \( a \) ни \( b \) је нетачна. Дакле, свака права \( c \) из равни \( \alpha \) сече бар једну од правих \( a \) и \( b \).

Кратак запис решења:

Нека је \( a \cap b = \{S\} \), \( c \subset \alpha \), и претпоставимо \( c \cap a = c \cap b = \emptyset \). Тада је \( c \parallel a \) и \( c \parallel b \), па је \( a \parallel b \). То је немогуће јер \( S \in a \cap b \). Дакле, \( c \) сече бар једну од правих \( a \) и \( b \).

Најважније из лекције

  • Паралелност: Објекти (праве, равни) су паралелни ако немају заједничких тачака. Праве у простору без заједничких тачака су паралелне ако су у истој равни, а мимоилазне ако нису.
  • Аксиома паралелности: Кроз тачку ван дате праве може се повући тачно једна права паралелна са датом правом.
  • Својства: Релација паралелности је симетрична (\( a \parallel b \implies b \parallel a \)), транзитивна (\( a \parallel b \land b \parallel c \implies a \parallel c \)) и рефлексивна (\( a \parallel a \)).
  • Важно правило: Права која у једној равни сече једну од две паралелне праве, обавезно сече и другу.
Паралелност је однос који може постојати између две равни, праве и равни, или две праве. Равни су паралелне уколико немају заједничких тачака. Права и раван су паралелне уколико немају ниједну заједничку тачку.
Ако две праве у простору немају заједничких тачака, постоје две могућности:
  • Паралелне су уколико постоји раван којој обе припадају.
  • Мимоилазне су уколико не постоји раван којој обе припадају.
Илустрација коцке са теменама A, B, C, D на доњој основи (постављене у смеру супротном казаљци на сату, почевши од предњег-доњег-левог темена) и A', B', C', D' на горњој основи (директно изнад одговарајућих темена), постављене у стандардној 3D перспективи са видљивом предњом, горњом и десном страном. Скривене ивице коцке (AD, CD, DD', A'D', C'D') су приказане испрекиданим линијама. На цртежу се јасно приказују:
*   Две паралелне ивице (AB и CD) које припадају истој, доњој страни коцке (ABCD), обојене црвеном бојом.
*   Две мимоилазне ивице (BC и AA') које се не секу и не припадају истој равни, обојене плавом бојом.
*   Права A'B' (са горње стране A'B'C'D'), обојена зеленом бојом, која је паралелна са доњом равни ABCD. Раван ABCD је обојена светлосивом провидном бојом.
*   Две међусобно паралелне равни: доња раван ABCD (обојена светлосивом провидном бојом) и горња раван A'B'C'D' (обојена светложутом провидном бојом).
Да ли сваке две праве које се не секу морају бити паралелне?
Не. У простору, две праве које немају заједничких тачака могу бити и мимоилазне (уколико не припадају истој равни).
За сваку праву \( p \) и тачку \( A \) која јој не припада постоји јединствена права \( q \) која је садржи и паралелна је са правом \( p \).
Ако тачка \( A \) не припада правој \( p \), права кроз \( A \) паралелна са \( p \) лежи у равни коју одређују тачка \( A \) и права \( p \). Све друге праве у тој равни које садрже \( A \) секу праву \( p \). Све праве које пролазе кроз \( A \), а не припадају тој равни, мимоилазне су са \( p \).
Нацртати раван $\alpha$ (представљену светлом, провидном правоугаоном површином) у 3D перспективи. У овој равни $\alpha$, поставити хоризонталну праву $p$. Поставити тачку $A$ изнад праве $p$ у истој равни $\alpha$.

Кроз тачку $A$ повући следеће праве:
1.  Једну праву $q$ која је паралелна са правом $p$. Права $q$ лежи у равни $\alpha$.
2.  Две праве $s_1$ и $s_2$ које секу праву $p$. Праве $s_1$ и $s_2$ леже у равни $\alpha$. Означити тачке пресека $S_1$ (праве $s_1$ и $p$) и $S_2$ (праве $s_2$ и $p$) на правој $p$.
3.  Две праве $m_1$ и $m_2$ које су мимоилазне са правом $p$. Ове праве пролазе кроз тачку $A$ али *не* леже у равни $\alpha$. Део ових правих који пролази 'изнад' равни $\alpha$ треба приказати пуном линијом, а део који пролази 'испод' или 'иза' равни $\alpha$ испрекиданом линијом, да би се нагласила њихова 3D природа и то да излазе из равни.
Колико правих које су паралелне са правом \( a \) можемо повући кроз тачку \( B \) која не припада правој \( a \)?
На основу аксиоме паралелности, кроз тачку \( B \) можемо повући тачно једну праву која је паралелна са правом \( a \).
Релација паралелности међу правама (и равнима) има следећа својства:
  • Симетричност: Ако је \( p \parallel q \), онда је и \( q \parallel p \). (Важи и за равни: \( \alpha \parallel \beta \implies \beta \parallel \alpha \)).
  • Транзитивност: Ако је \( p \parallel q \) и \( q \parallel r \), онда је и \( p \parallel r \). (Важи и за равни: \( \alpha \parallel \beta \land \beta \parallel \gamma \implies \alpha \parallel \gamma \)).
Да би паралелност била релација еквиваленције, дефиниција се проширује рефлексивношћу: свака права је паралелна са самом собом (\( a \parallel a \)), свака раван је паралелна са самом собом, и свака права која припада равни паралелна је тој равни.
Теорема 1: Нека су \( a, b \) и \( t \) три међусобно различите праве једне равни. Ако је \( a \parallel b \) и права \( t \) сече праву \( a \), онда \( t \) сече и праву \( b \).
Теорема 2: Нека су \( a, b \) и \( c \) три међусобно различите праве једне равни. Ако је \( a \parallel b \) и \( b \parallel c \), онда је \( a \parallel c \).
Две паралелне праве \( p \) и \( q \) се налазе у истој равни. Ако нацртамо праву \( m \) у тој равни која сече праву \( p \), шта можемо закључити о односу праве \( m \) и праве \( q \)?
На основу прве последице (Теореме 1), пошто права \( m \) сече праву \( p \) са којом је права \( q \) паралелна, права \( m \) мора сећи и праву \( q \).

Задаци за вежбање

Лак: Ако за три различите равни важи \( \alpha \parallel \beta \) и \( \gamma \parallel \beta \), какав је однос између равни \( \alpha \) и \( \gamma \)?
Због својства симетричности, из \( \gamma \parallel \beta \) следи \( \beta \parallel \gamma \). Затим, на основу транзитивности, из \( \alpha \parallel \beta \) и \( \beta \parallel \gamma \) следи да је \( \alpha \parallel \gamma \).
Средњи: Дате су три праве \( x, y \) и \( z \) које припадају истој равни. Ако важи \( x \parallel y \), а права \( z \) сече праву \( x \) у тачки \( M \), да ли је могуће да права \( z \) буде паралелна са правом \( y \)?
Није могуће. Ако би важило \( z \parallel y \), тада би кроз тачку \( M \) (која припада правој \( z \)) пролазиле две различите праве (\( x \) и \( z \)) које су обе паралелне са правом \( y \). То је у супротности са аксиомом паралелности. Према Теореми 1, права \( z \) мора сећи и праву \( y \).
Тежак: Нека је дата права \( a \) и тачка \( P \) ван ње. Кроз тачку \( P \) су повучене праве \( b \) и \( c \), тако да важи \( b \parallel a \). Какав је однос праве \( c \) и праве \( a \), ако знамо да се праве \( a, b \) и \( c \) налазе у истој равни?
Пошто праве \( b \) и \( c \) пролазе кроз исту тачку \( P \) и налазе се у истој равни, оне се секу у тој тачки (\( b \cap c = \{P\} \)). На основу аксиоме паралелности, кроз тачку \( P \) постоји само једна права паралелна са \( a \), а то је права \( b \). Зато права \( c \), као другачија права у истој равни, не може бити паралелна са \( a \), већ мора сећи праву \( a \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: