Корице уџбеника

1.2. Основне Рачунске Операције у Скуповима N и N₀

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

Нека је \( n \) умањеник, а \( 0 \) умањилац. Разлика се рачуна по формули: \[ \text{разлика} = \text{умањеник} - \text{умањилац} \] Заменом вредности добијамо: \[ \text{разлика} = n - 0 \] Пошто је \( n + 0 = n \), из везе сабирања и одузимања следи: \[ n - 0 = n \] Разлика је једнака умањенику.

Детаљно решење

У овом задатку треба да одредимо вредност разлике у случају када је умањилац једнак нули. Да бисмо дошли до решења, користићемо основне дефиниције одузимања у скупу \( \mathbb{N}_0 \) (скуп природних бројева са нулом).

Корак 1: Идентификација чланова операције одузимања

На основу лекције (страна 13), операција одузимања се записује у облику: \[ \text{умањеник} - \text{умањилац} = \text{разлика} \] У нашем задатку је дато да је \( \text{умањилац} = 0 \). Ако умањеник означимо са \( n \), наш израз изгледа овако: \[ n - 0 = ? \]

Корак 2: Примена својства нуле код одузимања

Одузимање је операција којом се од умањеника одузима одређен број јединица. Пошто је умањилац 0, то значи да од умањеника не одузимамо ниједну јединицу. Према дефиницији одузимања помоћу сабирања (веза \( a + b = c \Rightarrow a = c - b \)): Ако је \( n + 0 = n \) (што је својство неутралног елемента за сабирање приказано на страни 11), онда директно следи да је: \[ n - 0 = n \]

Корак 3: Закључак

Када од било ког броја \( n \) из скупа \( \mathbb{N}_0 \) одузмемо нулу, вредност тог броја се не мења. Дакле, разлика је једнака самом умањенику.

Кратак запис решења:

\[ \text{умањеник} - \text{умањилац} = \text{разлика} \] \[ n - 0 = n \] Разлика је једнака умањенику.

Најважније из лекције

У скуповима \( N \) и \( N_0 \) имамо четири основне рачунске операције. Сабирање \( (a+b=c) \) и множење \( (a \cdot b=c) \) увек су изводљиви у \( N \) и имају својства комутативности \( (a+b=b+a,\ a\cdot b=b\cdot a) \) и асоцијативности; множење је дистрибутивно према сабирању \( a\cdot(b+c)=a\cdot b+a\cdot c \). Број \( 0 \) је неутрал за сабирање \( (n+0=n) \), а \( 1 \) за множење \( (n\cdot 1=n) \). Одузимање \( (a-b) \) и дељење \( (a:b) \) нису увек изводљиви у \( N \); дељење нулом није дефинисано.
Сабирање је операција којом се бројевима \( n \) и \( m \) из скупа \( N_0 \) придружује број \( n+m \) из \( N_0 \). Бројеви \( n \) и \( m \) су сабирци, а \( n+m \) је збир.
Својства сабирања:
  • комутативност: \( n+m=m+n \) (замена места сабирака),
  • асоцијативност: \( (n+m)+k=n+(m+k) \) (здруживање сабирака),
  • број \( 0 \) је неутрал: \( n+0=n \).
Збир два природна броја увек је природан број, па се каже да је сабирање увек изводљиво у \( N \).
Одузимање је операција којом се бројевима \( n \) и \( m\ (n \ge m) \) придружује број \( n-m \). При томе је \( n \) умањеник, \( m \) умањилац, а \( n-m \) разлика.
\[ a-b=c \quad \Leftrightarrow \quad a=c+b \]
У скупу \( N_0 \) одузимање је могуће само ако је умањеник већи од умањиоца или једнак њему, па одузимање није увек изводљиво у \( N \).
Множење је операција којом се бројевима \( p \) и \( q \) придружује број \( p\cdot q \). Бројеви \( p \) и \( q \) су чиниоци, а \( p\cdot q \) је производ. Множење се уводи као узастопно сабирање: \( 3\cdot 7=7+7+7 \).
Својства множења:
  • комутативност: \( p\cdot q=q\cdot p \),
  • асоцијативност: \( (p\cdot q)\cdot r=p\cdot(q\cdot r) \),
  • дистрибутивност према сабирању: \( p\cdot(q+r)=p\cdot q+p\cdot r \),
  • број \( 1 \) је неутрал: \( n\cdot 1=n \); такође \( n\cdot 0=0 \).
Производ два природна броја увек је природан број, па је множење увек изводљиво у \( N \).
Дељење се уводи помоћу множења: ако је \( p=k\cdot q \), тада је \( k=p:q \). Број \( p \) је дељеник, \( q \) делилац, а \( k \) количник.
\[ a:b=k \quad \Leftrightarrow \quad a=k\cdot b \]
Нулом се не може делити. Количник два природна броја није увек природан број, па дељење није увек изводљиво у \( N \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: