Корице уџбеника

1.6. Једначине

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

а) \( x \cdot 23 = 437 \)

\[ x = 437 : 23 \] \[ \begin{array}{} & 4 3 7 & : & 2 3 & = 1 9 \\ & -23 \\ & 207 \\ & -207 \\ & 0 \\ \end{array} \] \[ x = 19 \]

б) \( x : 11 = 29 \)

\[ x = 29 \cdot 11 \] \[ \begin{array}{} & 2 & 9 & \cdot & 1 & 1 & \\ \hline & & & & 2 & 9 \\ + & & & 2 & 9 & & \\ \hline & & & 3 & 1 & 9 \\ \end{array} \] \[ x = 319 \]

в) \( 1 271 : x = 31 \)

\[ x = 1 271 : 31 \] \[ \begin{array}{} & 1 2 7 1 & : & 3 1 & = 4 1 \\ & -124 \\ & 031 \\ & -31 \\ & 0 \\ \end{array} \] \[ x = 41 \]

Детаљно решење

а) \( x \cdot 23 = 437 \)

Корак 1: Одређивање непознатог чиниоца

У овој једначини \( x \) је непознати чинилац. Непознати чинилац израчунавамо тако што производ поделимо познатим чиниоцем. \[ x = 437 : 23 \]

Корак 2: Дељење и коначан израчун

\[ \begin{array}{} & 4 3 7 & : & 2 3 & = 1 9 \\ & -23 \\ & 207 \\ & -207 \\ & 0 \\ \end{array} \] \[ x = 19 \]

б) \( x : 11 = 29 \)

Корак 1: Одређивање непознатог дељеника

У овој једначини \( x \) је непознати дељеник. Непознати дељеник израчунавамо тако што количник помножимо делиоцем. \[ x = 29 \cdot 11 \]

Корак 2: Множење и коначан израчун

\[ \begin{array}{} & 2 & 9 & \cdot & 1 & 1 & \\ \hline & & & & 2 & 9 \\ + & & & 2 & 9 & & \\ \hline & & & 3 & 1 & 9 \\ \end{array} \] \[ x = 319 \]

в) \( 1 271 : x = 31 \)

Корак 1: Одређивање непознатог делиоца

У овој једначини \( x \) је непознати делилац. Непознати делилац израчунавамо тако што дељеник поделимо количником. \[ x = 1 271 : 31 \]

Корак 2: Дељење и коначан израчун

\[ \begin{array}{} & 1 2 7 1 & : & 3 1 & = 4 1 \\ & -124 \\ & 031 \\ & -31 \\ & 0 \\ \end{array} \] \[ x = 41 \]

Кратак запис решења:

а) \( x \cdot 23 = 437 \)

\( x = 437 : 23 = 19 \)

б) \( x : 11 = 29 \)

\( x = 29 \cdot 11 = 319 \)

в) \( 1 271 : x = 31 \)

\( x = 1 271 : 31 = 41 \)

Најважније из лекције

Једначина је једнакост са променљивом, а њено решење је број који ту једнакост чини тачном.
Кључна правила:
- Непознат сабирак се рачуна одузимањем: \( x = b - a \).
- Непознат умањеник се рачуна сабирањем: \( x = a + b \), а непознат умањилац одузимањем: \( x = a - b \).
- Непознат чинилац се рачуна дељењем: \( x = b : a \).
- Непознат дељеник се рачуна множењем: \( x = a \cdot b \), а непознат делилац дељењем: \( x = a : b \).
Свако решење обавезно провери убацивањем добијеног броја у почетну једначину!
Једначина је једнакост с променљивом (непознатом).
Решење једначине је вредност променљиве која, када се замени у једначини, даје тачну једнакост.
Када решиш једначину, потребно је да провериш решење. То радиш тако што добијено решење уврстиш (замениш) у полазну једначину и провериш да ли су лева (Л) и десна (Д) страна једнаке.
Провера решења: Да ли је број 2 решење једначине \( x + 3 = 5 \)?
Уместо \( x \) пишемо број 2:
\( Л = 2 + 3 = 5 \)
Десна страна је \( Д = 5 \).
Пошто је \( Л = Д \), број 2 јесте решење ове једначине.
Непознат сабирак Непознат умањеник Непознат умањилац
\( x + a = b \)
\( a + x = b \)
\( x - a = b \) \( a - x = b \)
Решење: \( x = b - a \) Решење: \( x = a + b \) Решење: \( x = a - b \)
Непознат сабирак: Од познатог збира одузима се познати сабирак.
Непознат умањеник: Познатој разлици додаје се познати умањилац.
Непознат умањилац: Од умањеника се одузима позната разлика.
Пример (Непознат умањилац):
\( 14 - x = 8 \) (полазна једначина)
\( x = 14 - 8 \) (од умањеника одузимамо разлику)
\( x = 6 \) (решење једначине)
Провера: \( Л = 14 - 6 = 8 = Д \).
Непознат чинилац Непознат дељеник Непознат делилац
\( x \cdot a = b \)
\( a \cdot x = b \)
\( x : a = b \) \( a : x = b \)
Решење: \( x = b : a \) Решење: \( x = a \cdot b \) Решење: \( x = a : b \)
Непознат чинилац: Познати производ дели се познатим чиниоцем.
Непознат дељеник: Познати количник множи се познатим делиоцем.
Непознат делилац: Познати дељеник дели се познатим количником.
Пример (Непознат дељеник):
\( x : 2 = 4 \) (полазна једначина)
\( x = 4 \cdot 2 \) (количник множимо делиоцем)
\( x = 8 \) (решење једначине)
Провера: \( Л = 8 : 2 = 4 = Д \).

Задаци за вежбање

Лак: Реши једначину и изврши проверу: \( x - 119 = 119 \).
У овој једначини непознат је умањеник.
\( x = 119 + 119 \)
\( x = 238 \)
Провера: \( 238 - 119 = 119 \). Лева страна је једнака десној, решење је тачно.
Средњи: Реши једначину: \( x : 11 = 29 \).
У овој једначини непознат је дељеник.
\( x = 29 \cdot 11 \)
\( x = 319 \)
Провера: \( 319 : 11 = 29 \).
Тежак: Да ли број 0 може бити решење једначине \( x + 2 = 2 \)? Објасни зашто.
Да бисмо проверили да ли је 0 решење, уврстићемо је уместо непознате \( x \) у једначину:
\( Л = 0 + 2 = 2 \).
Пошто је десна страна \( Д = 2 \), закључујемо да је \( Л = Д \).
Одговор: Да, број 0 јесте решење ове једначине јер заменом даје тачну једнакост.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: