Корице уџбеника

1.6. Једначине

Изабери решење задатка:

Задатак 4

Кратко решење

\( x + 2 = 1 \) \( x = 1 - 2 \) Пошто је \( 1 < 2 \), операција одузимања није могућа у скупу природних бројева. Најмањи природан број је \( 1 \), па је за свако \( x \in \mathbb{N} \): \( x + 2 \ge 1 + 2 = 3 \) Како је \( 3 > 1 \), једнакост никада не може бити тачна. Једначина нема решење у скупу природних бројева.

Детаљно решење

Да бисмо одговорили на питање да ли једначина \( x + 2 = 1 \) има решење у скупу природних бројева (\( \mathbb{N} \)), потребно је да покушамо да је решимо користећи правила за проналажење непознатог сабирка.

Корак 1: Анализа једначине

У датој једначини \( x + 2 = 1 \), \( x \) представља непознати сабирак, број \( 2 \) је познати сабирак, а број \( 1 \) је збир. Према правилима која смо научили, непознати сабирак израчунавамо тако што од збира одузмемо познати сабирак: \[ x = 1 - 2 \]

Корак 2: Рад у скупу природних бројева

У петом разреду користимо скуп природних бројева \( \mathbb{N} = \{1, 2, 3, \dots\} \) и скуп \( \mathbb{N}_0 = \{0, 1, 2, 3, \dots\} \). Основно правило одузимања у овим скуповима гласи да умањеник мора бити већи или једнак умањиоцу (\( a \ge b \)). У нашем случају: \[ 1 < 2 \] Због тога операција \( 1 - 2 \) није изводљива у скупу природних бројева, јер не постоји природан број који када се сабере са \( 2 \) даје резултат \( 1 \). Сваки природан број \( x \) је барем \( 1 \), па би најмањи могући збир \( x + 2 \) био \( 1 + 2 = 3 \), што је веће од \( 1 \).

Корак 3: Закључак

Пошто не постоји број \( x \in \mathbb{N} \) такав да је \( x + 2 = 1 \), закључујемо да једначина нема решења у траженом скупу.

Кратак запис решења:

\( x + 2 = 1 \implies x = 1 - 2 \) У скупу \( \mathbb{N} \), умањеник мора бити већи од умањиоца (\( 1 < 2 \)). Једначина нема решење у скупу природних бројева.

Најважније из лекције

Једначина је једнакост са променљивом, а њено решење је број који ту једнакост чини тачном.
Кључна правила:
- Непознат сабирак се рачуна одузимањем: \( x = b - a \).
- Непознат умањеник се рачуна сабирањем: \( x = a + b \), а непознат умањилац одузимањем: \( x = a - b \).
- Непознат чинилац се рачуна дељењем: \( x = b : a \).
- Непознат дељеник се рачуна множењем: \( x = a \cdot b \), а непознат делилац дељењем: \( x = a : b \).
Свако решење обавезно провери убацивањем добијеног броја у почетну једначину!
Једначина је једнакост с променљивом (непознатом).
Решење једначине је вредност променљиве која, када се замени у једначини, даје тачну једнакост.
Када решиш једначину, потребно је да провериш решење. То радиш тако што добијено решење уврстиш (замениш) у полазну једначину и провериш да ли су лева (Л) и десна (Д) страна једнаке.
Провера решења: Да ли је број 2 решење једначине \( x + 3 = 5 \)?
Уместо \( x \) пишемо број 2:
\( Л = 2 + 3 = 5 \)
Десна страна је \( Д = 5 \).
Пошто је \( Л = Д \), број 2 јесте решење ове једначине.
Непознат сабирак Непознат умањеник Непознат умањилац
\( x + a = b \)
\( a + x = b \)
\( x - a = b \) \( a - x = b \)
Решење: \( x = b - a \) Решење: \( x = a + b \) Решење: \( x = a - b \)
Непознат сабирак: Од познатог збира одузима се познати сабирак.
Непознат умањеник: Познатој разлици додаје се познати умањилац.
Непознат умањилац: Од умањеника се одузима позната разлика.
Пример (Непознат умањилац):
\( 14 - x = 8 \) (полазна једначина)
\( x = 14 - 8 \) (од умањеника одузимамо разлику)
\( x = 6 \) (решење једначине)
Провера: \( Л = 14 - 6 = 8 = Д \).
Непознат чинилац Непознат дељеник Непознат делилац
\( x \cdot a = b \)
\( a \cdot x = b \)
\( x : a = b \) \( a : x = b \)
Решење: \( x = b : a \) Решење: \( x = a \cdot b \) Решење: \( x = a : b \)
Непознат чинилац: Познати производ дели се познатим чиниоцем.
Непознат дељеник: Познати количник множи се познатим делиоцем.
Непознат делилац: Познати дељеник дели се познатим количником.
Пример (Непознат дељеник):
\( x : 2 = 4 \) (полазна једначина)
\( x = 4 \cdot 2 \) (количник множимо делиоцем)
\( x = 8 \) (решење једначине)
Провера: \( Л = 8 : 2 = 4 = Д \).

Задаци за вежбање

Лак: Реши једначину и изврши проверу: \( x - 119 = 119 \).
У овој једначини непознат је умањеник.
\( x = 119 + 119 \)
\( x = 238 \)
Провера: \( 238 - 119 = 119 \). Лева страна је једнака десној, решење је тачно.
Средњи: Реши једначину: \( x : 11 = 29 \).
У овој једначини непознат је дељеник.
\( x = 29 \cdot 11 \)
\( x = 319 \)
Провера: \( 319 : 11 = 29 \).
Тежак: Да ли број 0 може бити решење једначине \( x + 2 = 2 \)? Објасни зашто.
Да бисмо проверили да ли је 0 решење, уврстићемо је уместо непознате \( x \) у једначину:
\( Л = 0 + 2 = 2 \).
Пошто је десна страна \( Д = 2 \), закључујемо да је \( Л = Д \).
Одговор: Да, број 0 јесте решење ове једначине јер заменом даје тачну једнакост.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: