Корице уџбеника

3.3. Својства Дељивости

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

Да, збир може бити дељив са 7. Пример 1: \( a = 3 \), \( 7 \nmid 3 \) \( b = 4 \), \( 7 \nmid 4 \) \( a + b = 3 + 4 = 7 \) \( 7 : 7 = 1 \), дакле \( 7 \mid (3 + 4) \) Пример 2: \( a = 10 \), \( 10 = 1 \cdot 7 + 3 \) (није дељив) \( b = 11 \), \( 11 = 1 \cdot 7 + 4 \) (није дељив) \( a + b = 10 + 11 = 21 \) \( 21 : 7 = 3 \), дакле \( 7 \mid 21 \)

Детаљно решење

Да бисмо одговорили на ово питање, користићемо својства дељивости збира која су наведена у лекцији. У лекцији се наводи да, чак и ако сабирци нису дељиви неким бројем, њихов збир и даље може бити дељив тим бројем.

Корак 1: Разумевање правила

Према својствима дељивости, збир два броја \( a + b \) је дељив бројем \( k \) ако је збир њихових остатака при дељењу са \( k \) једнак броју \( k \) или је умножак броја \( k \). То значи да појединачни сабирци не морају бити дељиви бројем 7 да би њихов збир био дељив са 7.

Корак 2: Проналажење примера

Покушајмо да нађемо два броја који нису дељиви са 7, али чији је збир дељив са 7. - Узмимо број 3. Он није дељив са 7 (\( 3 = 0 \cdot 7 + 3 \), остатак је 3). - Узмимо број 4. Он такође није дељив са 7 (\( 4 = 0 \cdot 7 + 4 \), остатак је 4). - Саберемо ова два броја: \( 3 + 4 = 7 \). Број 7 је очигледно дељив са 7 (\( 7 : 7 = 1 \)).

Корак 3: Проналажење другог примера

- Узмимо број 10. Он није дељив са 7 (\( 10 = 1 \cdot 7 + 3 \)). - Узмимо број 11. Он није дељив са 7 (\( 11 = 1 \cdot 7 + 4 \)). - Саберемо их: \( 10 + 11 = 21 \). Број 21 је дељив са 7 (\( 21 : 7 = 3 \)).

Закључак

На основу ових примера, закључујемо да збир два броја може бити дељив са 7 иако ниједан од сабирака појединачно није дељив са 7.

Кратак запис решења:

Да. Пример: \( 3 + 4 = 7 \). Бројеви 3 и 4 нису дељиви са 7, али њихов збир 7 јесте (\( 7 : 7 = 1 \)). Други пример: \( 10 + 11 = 21 \), где \( 7 \nmid 10 \), \( 7 \nmid 11 \), али \( 7 \mid 21 \).

Најважније из лекције

Сваки природан број \( n \) дељив је бројем 1 и самим собом \( (n = n \cdot 1) \). Нула је дељива сваким природним бројем (\( 0 : b = 0 \)), али се нулом не може делити. Важе и правила о дељивости збира, разлике и производа: ако су оба сабирка дељива неким бројем, онда је и њихов збир дељив тим бројем; исто важи за разлику; ако је бар један чинилац производа дељив неким бројем, онда је и цео производ дељив тим бројем. Обрнуто не важи увек — производ може бити дељив, а да ниједан чинилац појединачно није (нпр. \( 10 \cdot 21 = 210 \) је дељив са 6).
Сваки природан број \( n \) дељив је бројем 1 и самим собом, јер је \( n = n \cdot 1 \).
Нула је дељива сваким природним бројем \( (0 : b = 0) \), а када се број помножи нулом производ је 0. Нулом се не може делити.
Ако су оба сабирка дељива неким бројем, онда је и њихов збир дељив тим бројем. Слично важи за умањеник, умањилац и разлику.
\( 12 \) и \( 16 \) су дељиви са 4, па је и \( 12 + 16 = 28 \) дељиво са 4.
Ако сабирци нису дељиви неким бројем, збир ипак може бити дељив тим бројем (нпр. \( 13 + 15 = 28 \) је дељиво са 2).
Ако је бар један од чинилаца дељив неким бројем, онда је и производ дељив тим бројем.
\( 21 \cdot 56 \cdot 103 \) је дељиво са 3 јер је чинилац 21 дељив са 3.
Обрнуто не важи: производ може бити дељив, а да ниједан чинилац појединачно није — \( 10 \cdot 21 = 210 \) је дељиво са 6, иако ни 10 ни 21 нису.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: