Корице уџбеника

7.7. Провери Шта Знаш

Изабери решење задатка:

Задатак 10

Кратко решење

Дефиниција: Симетрала \( s \) дужи \( AB \) је права која испуњава два услова: 1. \( s \perp AB \) (нормална је на дуж) 2. \( S \in s \), где је \( S \) средиште дужи \( AB \). Нацртати дуж AB, означити средиште S и нормалну праву s кроз тачку S. Из дефиниције следи: \( s \cap AB = \{S\} \) Тачка \( S \) је средиште дужи. Тачан одговор: Б: у средишту дужи

Детаљно решење

Корак 1: Дефиниција симетрале дужи

Симетрала дужи је права која је нормална на ту дуж и пролази кроз њено средиште. Свака тачка која припада симетрали дужи је једнако удаљена од крајева те дужи.

Корак 2: Визуелизација конструкције

Нацртај хоризонталну дуж AB. Означи тачку S тачно на средини те дужи. Нацртај вертикалну праву s која пролази кроз тачку S и гради угао од 90 степени са дужи AB. Права s представља симетралу дужи AB. Посматрајући цртеж, видимо да се права \( s \) (симетрала) и дуж \( AB \) секу управо у тачки \( S \).

Корак 3: Својства пресечне тачке

По дефиницији, симетрала мора да полови дуж. То значи да она дели дуж на два једнака дела. Тачка која дели дуж на два једнака дела назива се средиште дужи. Дакле, пресечна тачка симетрале и саме дужи је средиште те дужи.

Корак 4: Одабир тачног одговора

Упоређујући наш закључак са понуђеним опцијама: - А: у крајњој тачки дужи (нетачно, симетрала је нормална на средину) - Б: у средишту дужи (тачно) - В: у тачки која не припада дужи (нетачно, права сече дуж) - Г: Не може се утврдити (нетачно, дефиниција је јасна) Тачан одговор је под словом Б.

Кратак запис решења:

Симетрала дужи је права нормална на дуж у њеном средишту. \( s \perp AB, s \ni S \implies s \cap AB = S \) (средиште). Одговор: Б

Најважније из лекције

Провера знања из осне симетрије. Оса симетрије фигуре је права која фигуру дели на два подударна дела који се преклапају пресавијањем; други назив за осу симетрије дужи јесте симетрала. Симетрала дужи је права нормална на дуж која пролази кроз њено средиште, па дуж \( PQ = 7\,\text{cm} \) сече у тачки удаљеној \( 3{,}5\,\text{cm} \) од крајева. Различите фигуре имају различит број оса: правоугаоник \( 2 \), квадрат \( 4 \), правилан шестоугао \( 6 \), паралелограм \( 0 \). Симетрала угла дели угао на два једнака дела, па је симетрала правог угла \( 45^\circ + 45^\circ \), а симетрала угла од \( 45^\circ \) даје два угла од по \( 22^\circ 30' \).
Оса симетрије фигуре је права која је дели на два подударна дела; фигура која има бар једну такву осу је осносиметрична.
Број оса симетрије неких фигура:
  • паралелограм — \( 0 \)
  • правоугаоник — \( 2 \)
  • квадрат — \( 4 \)
  • правилан шестоугао — \( 6 \)
Симетрала дужи је права нормална на дуж која пролази кроз њено средиште; то је уједно оса симетрије дужи.
Симетрала сече дуж у њеном средишту, на једнаком растојању од оба краја.
За дуж \( PQ = 7\,\text{cm} \) симетрала пролази кроз тачку \( O \) удаљену \( \tfrac{7}{2} = 3{,}5\,\text{cm} \) од \( P \) и од \( Q \).
Симетрала угла дели угао на два једнака дела.
Симетрала правог угла \( (90^\circ) \) даје два угла од по \( 45^\circ \). Симетрала угла од \( 45^\circ \) даје два угла од по \( 22^\circ 30' \). Симетрала опруженог угла \( (180^\circ) \) даје два права угла.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: