Корице уџбеника

7.7. Провери Шта Знаш

Изабери решење задатка:

Задатак 9

Кратко решење

Симетрала дужи је права која је нормална на ту дуж и пролази кроз њено средиште. С обзиром на то да је тачка \( S \) средиште дужи \( MN \), по дефиницији симетрале, она мора пролазити кроз тачку \( S \). Тачке \( M \) и \( N \) су крајње тачке дужи и оне не припадају симетрали (растојање од \( M \) до \( M \) је 0, а од \( M \) до \( N \) је дужина дужи, па не важи својство једнаке удаљености). Дакле, тачка \( S \) припада симетрали дужи \( MN \). Тачан одговор је В.

Детаљно решење

Корак 1: Дефиниција симетрале дужи

Симетрала дужи је права која је нормална на ту дуж и пролази кроз њено средиште. Свака тачка која припада симетрали дужи налази се на једнаком растојању од крајева те дужи.

Корак 2: Анализа средишта дужи

У задатку је наведено да је тачка \( S \) средиште дужи \( MN \). По дефиницији средишта, тачка \( S \) припада дужи \( MN \) и дели је на два једнака дела, што значи да је растојање \( MS \) једнако растојању \( SN \) (\( MS = SN \)).

Корак 3: Провера припадности тачака симетрали

- Тачка \( M \): Ово је један од крајева дужи. Симетрала сече дуж под правим углом у средишту, па крајње тачке дужи (осим ако дуж нема дужину нула) не могу припадати симетрали. - Тачка \( N \): Исто као и за тачку \( M \), ово је крајња тачка дужи и она не припада симетрали. - Тачка \( S \): Будући да је симетрала дефинисана као права која пролази кроз средиште дужи, тачка која представља то средиште (у овом случају \( S \)) обавезно припада симетрали.

Корак 4: Закључак

На основу дефиниције, симетрала дужи \( MN \) мора садржати средиште \( S \). Тачан одговор је под словом В.

Кратак запис решења:

Симетрала дужи је права нормална на дуж у њеном средишту. Тачка \( S \) је средиште дужи \( MN \). Из дефиниције следи да \( S \) припада симетрали. Тачан одговор је В.

Најважније из лекције

Провера знања из осне симетрије. Оса симетрије фигуре је права која фигуру дели на два подударна дела који се преклапају пресавијањем; други назив за осу симетрије дужи јесте симетрала. Симетрала дужи је права нормална на дуж која пролази кроз њено средиште, па дуж \( PQ = 7\,\text{cm} \) сече у тачки удаљеној \( 3{,}5\,\text{cm} \) од крајева. Различите фигуре имају различит број оса: правоугаоник \( 2 \), квадрат \( 4 \), правилан шестоугао \( 6 \), паралелограм \( 0 \). Симетрала угла дели угао на два једнака дела, па је симетрала правог угла \( 45^\circ + 45^\circ \), а симетрала угла од \( 45^\circ \) даје два угла од по \( 22^\circ 30' \).
Оса симетрије фигуре је права која је дели на два подударна дела; фигура која има бар једну такву осу је осносиметрична.
Број оса симетрије неких фигура:
  • паралелограм — \( 0 \)
  • правоугаоник — \( 2 \)
  • квадрат — \( 4 \)
  • правилан шестоугао — \( 6 \)
Симетрала дужи је права нормална на дуж која пролази кроз њено средиште; то је уједно оса симетрије дужи.
Симетрала сече дуж у њеном средишту, на једнаком растојању од оба краја.
За дуж \( PQ = 7\,\text{cm} \) симетрала пролази кроз тачку \( O \) удаљену \( \tfrac{7}{2} = 3{,}5\,\text{cm} \) од \( P \) и од \( Q \).
Симетрала угла дели угао на два једнака дела.
Симетрала правог угла \( (90^\circ) \) даје два угла од по \( 45^\circ \). Симетрала угла од \( 45^\circ \) даје два угла од по \( 22^\circ 30' \). Симетрала опруженог угла \( (180^\circ) \) даје два права угла.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: