Корице уџбеника

8.3. Аритметичка Средина

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

\( n = 7 \) (број дана у недељи) \[ T_{sr} = \frac{21 + 20 + 20 + 19 + 15 + 15 + 16}{7} \] \[ T_{sr} = \frac{(21 + 19) + (20 + 20) + (15 + 15) + 16}{7} \] \[ T_{sr} = \frac{40 + 40 + 30 + 16}{7} \] \[ T_{sr} = \frac{126}{7} = 126 : 7 = 18 \] Просечна температура је \( 18^\circ\text{C} \).

Детаљно решење

Да бисмо израчунали просечну дневну температуру, потребно је да одредимо аритметичку средину за датих седам вредности. Аритметичка средина више бројева се израчунава тако што се њихов збир подели бројем сабирака.

Корак 1: Сабирање дневних температура

Најпре ћемо сабрати све забележене температуре током те недеље: \[ S = 21 + 20 + 20 + 19 + 15 + 15 + 16 \] Ради лакшег рачунања, можемо груписати бројеве: \[ S = 21 + (20 + 20) + 19 + (15 + 15) + 16 \] \[ S = 21 + 40 + 19 + 30 + 16 \] \[ S = (21 + 19) + 40 + 30 + 16 \] \[ S = 40 + 40 + 30 + 16 \] \[ S = 80 + 30 + 16 \] \[ S = 110 + 16 = 126 \] Укупан збир температура за седам дана износи \( 126^\circ\text{C} \).

Корак 2: Дељење збира бројем дана

Просечна вредност (\( T_{sr} \)) се добија када се добијени збир (\( S = 126 \)) подели бројем дана у недељи (\( n = 7 \)): \[ T_{sr} = 126 : 7 \] Извршићемо детаљно дељење: \[ \begin{array}{} & 126 & : & 7 & = 18 \\ & -7 \\ & 56 & \\ &-56 \\ & 0 \\ \end{array} \] Добили смо да је количник бројева \( 126 \) и \( 7 \) једнак \( 18 \). Просечна дневна температура ваздуха у Нишу током те недеље била је \( 18^\circ\text{C} \).

Кратак запис решења:

\[ T_{sr} = (21 + 20 + 20 + 19 + 15 + 15 + 16) : 7 = 126 : 7 = 18^\circ\text{C} \]

Најважније из лекције

Аритметичка средина (просек) двају бројева \( a \) и \( b \) је број \( \dfrac{a+b}{2} \); на бројевној полуправој он лежи тачно на средини између \( a \) и \( b \) (нпр. средина од \( 3 \) и \( 7 \) је \( \tfrac{3+7}{2} = 5 \)). Различити парови бројева могу имати исту средину. Аритметичку средину више бројева добијамо тако што њихов збир поделимо бројем сабирака (нпр. просечна оцена \( (4+4+5+3+5+4+4+5):8 = 34:8 = 4{,}25 \)). За \( a \lt b \) важи \( a \lt \dfrac{a+b}{2} \lt b \), а средина не мора бити једнака ниједном од бројева од којих је рачуната.
Аритметичка средина бројева \( a \) и \( b \) је број \( \dfrac{a+b}{2} \). Зове се још средња вредност или просек.
\[ \frac{a+b}{2} \]
На бројевној полуправој средина је тачка на једнаком растојању од \( a \) и \( b \) (средиште дужи чији су крајеви \( a \) и \( b \)).
\( \tfrac{3+7}{2} = 5 \); \( \tfrac{2+8}{2} = 5 \) — различити парови могу имати исту средину.
Аритметичка средина више бројева: збир свих бројева подели бројем сабирака.
Просечна оцена из осам оцена \( 4,4,5,3,5,4,4,5 \): \( (4+4+5+3+5+4+4+5):8 = 34:8 = 4{,}25 \).
За \( a \lt b \) важи \( a \lt \dfrac{a+b}{2} \lt b \) — средина је увек између та два броја.
Средина не мора бити једнака ниједном од бројева за које је рачуната.
Између свака два различита разломка постоји бар један разломак — управо њихова аритметичка средина.
Средина разломака \( \tfrac{1}{3} \) и \( \tfrac{2}{3} \): \( \dfrac{\tfrac{1}{3}+\tfrac{2}{3}}{2} = \dfrac{1}{2} \). Средина од \( 1{,}45 \) и \( 1{,}65 \): \( \tfrac{3{,}1}{2} = 1{,}55 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: