Корице уџбеника

8.3. Аритметичка Средина

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

Између било која два различита разломка \( a \) и \( b \) постоји бар један разломак – њихова аритметичка средина: \[ a < \frac{a+b}{2} < b \] За бројеве 0 и 1 имамо: \[ \frac{0+1}{2} = \frac{1}{2} \] \[ 0 < \frac{1}{2} < 1 \] Поступак се може наставити за сваки новодобијени разломак: \[ \frac{0 + \frac{1}{2}}{2} = \frac{1}{4} \implies 0 < \frac{1}{4} < \frac{1}{2} < 1 \] \[ \frac{0 + \frac{1}{4}}{2} = \frac{1}{8} \implies 0 < \frac{1}{8} < \frac{1}{4} < \frac{1}{2} < 1 \] Будући да се поступак може понављати неограничено, између 0 и 1 постоји бесконачно много разломака.

Детаљно решење

Густина скупа разломака

Да бисмо разумели колико се разломака налази између било која два броја, на пример између 0 и 1, користићемо концепт аритметичке средине који је објашњен у лекцији.

Коришћење аритметичке средине

Аритметичка средина два броја \( a \) и \( b \) је број \( \frac{a+b}{2} \). Из лекције знамо да за аритметичку средину важи: \[ a < \frac{a+b}{2} < b \] То значи да између било која два различита разломка увек можемо пронаћи бар још један разломак – њихову аритметичку средину.

Примена на бројеве 0 и 1

1. Почнемо са бројевима 0 и 1. Њихова аритметичка средина је: \[ \frac{0+1}{2} = \frac{1}{2} \] Број \( \frac{1}{2} \) се налази између 0 и 1. 2. Сада можемо наћи аритметичку средину између 0 и \( \frac{1}{2} \): \[ \frac{0 + \frac{1}{2}}{2} = \frac{\frac{1}{2}}{2} = \frac{1}{4} \] Број \( \frac{1}{4} \) се такође налази између 0 и 1. 3. Овај поступак можемо наставити унедоглед. Између 0 и \( \frac{1}{4} \) налази се \( \frac{1}{8} \), између 0 и \( \frac{1}{8} \) налази се \( \frac{1}{16} \), и тако даље.

Закључак

Будући да овај поступак дељења никада не престаје, закључујемо да између бројева 0 и 1 (као и између било која два различита разломка) постоји бесконачно много разломака. Ово својство се у математици назива густина скупа рационалних бројева.

Кратак запис решења:

Између 0 и 1 налази се бесконачно много разломака јер између свака два разломка можемо израчунати њихову аритметичку средину \( \frac{a+b}{2} \): \[ 0 < \dots < \frac{1}{8} < \frac{1}{4} < \frac{1}{2} < 1 \] Овај низ се може настављати бесконачно.

Најважније из лекције

Аритметичка средина (просек) двају бројева \( a \) и \( b \) је број \( \dfrac{a+b}{2} \); на бројевној полуправој он лежи тачно на средини између \( a \) и \( b \) (нпр. средина од \( 3 \) и \( 7 \) је \( \tfrac{3+7}{2} = 5 \)). Различити парови бројева могу имати исту средину. Аритметичку средину више бројева добијамо тако што њихов збир поделимо бројем сабирака (нпр. просечна оцена \( (4+4+5+3+5+4+4+5):8 = 34:8 = 4{,}25 \)). За \( a \lt b \) важи \( a \lt \dfrac{a+b}{2} \lt b \), а средина не мора бити једнака ниједном од бројева од којих је рачуната.
Аритметичка средина бројева \( a \) и \( b \) је број \( \dfrac{a+b}{2} \). Зове се још средња вредност или просек.
\[ \frac{a+b}{2} \]
На бројевној полуправој средина је тачка на једнаком растојању од \( a \) и \( b \) (средиште дужи чији су крајеви \( a \) и \( b \)).
\( \tfrac{3+7}{2} = 5 \); \( \tfrac{2+8}{2} = 5 \) — различити парови могу имати исту средину.
Аритметичка средина више бројева: збир свих бројева подели бројем сабирака.
Просечна оцена из осам оцена \( 4,4,5,3,5,4,4,5 \): \( (4+4+5+3+5+4+4+5):8 = 34:8 = 4{,}25 \).
За \( a \lt b \) важи \( a \lt \dfrac{a+b}{2} \lt b \) — средина је увек између та два броја.
Средина не мора бити једнака ниједном од бројева за које је рачуната.
Између свака два различита разломка постоји бар један разломак — управо њихова аритметичка средина.
Средина разломака \( \tfrac{1}{3} \) и \( \tfrac{2}{3} \): \( \dfrac{\tfrac{1}{3}+\tfrac{2}{3}}{2} = \dfrac{1}{2} \). Средина од \( 1{,}45 \) и \( 1{,}65 \): \( \tfrac{3{,}1}{2} = 1{,}55 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: