Корице уџбеника

8.3. Аритметичка Средина

Изабери решење задатка:

Задатак 4

Кратко решење

Број страна по данима: \( 50, 45, 20, 35, 60 \) Број дана: \( 5 \) Укупан број страна: \( 50 + 45 + 20 + 35 + 60 = 210 \) Просек: \( 210 : 5 = 42 \) \[ \begin{array}{} & 210 & : & 5 & = 42 \\ & -20 \\ & 10 & \\ &-10 \\ & 0 \\ \end{array} \]

Детаљно решење

Корак 1: Анализа података

За решавање овог задатка потребно је користити појам аритметичке средине. Из текста знамо колико је страна Кристина прочитала сваког од пет дана:
  • Први дан: \( 50 \) страна
  • Други дан: \( 45 \) страна
  • Трећи дан: \( 20 \) страна
  • Четврти дан: \( 35 \) страна
  • Пети дан: \( 60 \) страна
Укупан број дана је \( 5 \).

Корак 2: Израчунавање укупног броја прочитаних страна

Прво ћемо сабрати број страна прочитаних током свих пет дана како бисмо добили укупан број страна у књизи: \[ 50 + 45 + 20 + 35 + 60 = 210 \] Сабирање можемо извршити поступно: \( 50 + 45 = 95 \) \( 95 + 20 = 115 \) \( 115 + 35 = 150 \) \( 150 + 60 = 210 \)

Корак 3: Израчунавање просечног броја страна (аритметичке средине)

Просечан број страна се израчунава тако што се укупан број страна подели бројем дана. Формула за аритметичку средину гласи: \[ \text{Просек} = \frac{\text{Збир свих вредности}}{\text{Број сабирака}} \] У нашем случају то је: \[ 210 : 5 \] Извршићемо детаљно дељење: \[ \begin{array}{} & 210 & : & 5 & = 42 \\ & -20 \\ & 10 & \\ &-10 \\ & 0 \\ \end{array} \] Објашњење дељења:
  • Број \( 5 \) се у \( 21 \) садржи \( 4 \) пута (\( 4 \cdot 5 = 20 \)).
  • Остатак је \( 1 \), спуштамо цифру \( 0 \), добијамо \( 10 \).
  • Број \( 5 \) се у \( 10 \) садржи тачно \( 2 \) пута (\( 2 \cdot 5 = 10 \)).
  • Остатак је \( 0 \).

Корак 4: Доношење закључка

На основу израчунатог количника, Кристина је просечно читала \( 42 \) стране дневно.

Кратак запис решења:

\( (50 + 45 + 20 + 35 + 60) : 5 = 210 : 5 = 42 \)

Најважније из лекције

Аритметичка средина (просек) двају бројева \( a \) и \( b \) је број \( \dfrac{a+b}{2} \); на бројевној полуправој он лежи тачно на средини између \( a \) и \( b \) (нпр. средина од \( 3 \) и \( 7 \) је \( \tfrac{3+7}{2} = 5 \)). Различити парови бројева могу имати исту средину. Аритметичку средину више бројева добијамо тако што њихов збир поделимо бројем сабирака (нпр. просечна оцена \( (4+4+5+3+5+4+4+5):8 = 34:8 = 4{,}25 \)). За \( a \lt b \) важи \( a \lt \dfrac{a+b}{2} \lt b \), а средина не мора бити једнака ниједном од бројева од којих је рачуната.
Аритметичка средина бројева \( a \) и \( b \) је број \( \dfrac{a+b}{2} \). Зове се још средња вредност или просек.
\[ \frac{a+b}{2} \]
На бројевној полуправој средина је тачка на једнаком растојању од \( a \) и \( b \) (средиште дужи чији су крајеви \( a \) и \( b \)).
\( \tfrac{3+7}{2} = 5 \); \( \tfrac{2+8}{2} = 5 \) — различити парови могу имати исту средину.
Аритметичка средина више бројева: збир свих бројева подели бројем сабирака.
Просечна оцена из осам оцена \( 4,4,5,3,5,4,4,5 \): \( (4+4+5+3+5+4+4+5):8 = 34:8 = 4{,}25 \).
За \( a \lt b \) важи \( a \lt \dfrac{a+b}{2} \lt b \) — средина је увек између та два броја.
Средина не мора бити једнака ниједном од бројева за које је рачуната.
Између свака два различита разломка постоји бар један разломак — управо њихова аритметичка средина.
Средина разломака \( \tfrac{1}{3} \) и \( \tfrac{2}{3} \): \( \dfrac{\tfrac{1}{3}+\tfrac{2}{3}}{2} = \dfrac{1}{2} \). Средина од \( 1{,}45 \) и \( 1{,}65 \): \( \tfrac{3{,}1}{2} = 1{,}55 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: