Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

а)
\[ |AB| = |x_A - x_B| = |5 - 2| = |3| = 3 \]
б)
\[ |CD| = |y_C - y_D| = |-3 - (-7)| = |-3 + 7| = |4| = 4 \]
в)
\[ |EF| = |x_F - x_E| = |1 - (-2)| = |1 + 2| = |3| = 3 \]
г)
\[ |GH| = |y_H - y_G| = |8 - (-3)| = |8 + 3| = |11| = 11 \]

Детаљно решење

а) \( A(5, 0) \) и \( B(2, 0) \)

Корак 1: Упоређивање координата

Уочавамо да обе тачке имају једнаке \( y \)-координате (\( y_A = y_B = 0 \)), што значи да обе тачке леже на \( x \)-оси.

Корак 2: Рачунање растојања

Растојање између две тачке са истим ординатама рачуна се као апсолутна вредност разлике њихових апсциса: \[ |AB| = |x_A - x_B| \] \[ |AB| = |5 - 2| = |3| = 3 \]

б) \( C(0, -3) \) и \( D(0, -7) \)

Корак 1: Упоређивање координата

Уочавамо да обе тачке имају једнаке \( x \)-координате (\( x_C = x_D = 0 \)), што значи да обе тачке леже на \( y \)-оси.

Корак 2: Рачунање растојања

Растојање између две тачке са истим апсцисама рачуна се као апсолутна вредност разлике њихових ордината: \[ |CD| = |y_C - y_D| \] \[ |CD| = |-3 - (-7)| = |-3 + 7| = |4| = 4 \]

в) \( E(-2, 5) \) и \( F(1, 5) \)

Корак 1: Упоређивање координата

Уочавамо да обе тачке имају једнаке \( y \)-координате (\( y_E = y_F = 5 \)), што значи да је дуж \( EF \) паралелна \( x \)-оси.

Корак 2: Рачунање растојања

Растојање се рачуна као апсолутна вредност разлике њихових апсциса: \[ |EF| = |x_F - x_E| \] \[ |EF| = |1 - (-2)| = |1 + 2| = |3| = 3 \]

г) \( G(-5, -3) \) и \( H(-5, 8) \)

Корак 1: Упоређивање координата

Уочавамо да обе тачке имају једнаке \( x \)-координате (\( x_G = x_H = -5 \)), што значи да је дуж \( GH \) паралелна \( y \)-оси.

Корак 2: Рачунање растојања

Растојање се рачуна као апсолутна вредност разлике њихових ордината: \[ |GH| = |y_H - y_G| \] \[ |GH| = |8 - (-3)| = |8 + 3| = |11| = 11 \]

Кратак запис решења:

а)

\[ |AB| = |5 - 2| = 3 \]

б)

\[ |CD| = |-3 - (-7)| = |-3 + 7| = 4 \]

в)

\[ |EF| = |1 - (-2)| = |1 + 2| = 3 \]

г)

\[ |GH| = |8 - (-3)| = |8 + 3| = 11 \]

Најважније из лекције

Правоугли координатни систем у равни чине две бројевне праве које се секу под правим углом у координатном почетку \( O \). Водоравна оса је x-оса (апсцисна оса), а усправна y-оса (ординатна оса). Сваку тачку одређује уређени пар бројева \( T(x_T,\, y_T) \), где је \( x_T \) апсциса, а \( y_T \) ордината. Координате тачке налазимо спуштањем нормала на осе, а тачку по координатама конструишемо у пресеку одговарајућих нормала. Тачке на осама имају једну координату једнаку \( 0 \).
Правоугли координатни систем у равни чине две бројевне праве (осе) које се секу под правим углом у тачки која је координатни почетак обе осе.
x-оса (апсцисна оса) је водоравна, y-оса (ординатна оса) је усправна, а њихов пресек је координатни почетак \( O \). Раван са задатим системом \( xOy \) зове се координатна раван.
Положај сваке тачке одређује уређени пар бројева: \( T(x_T,\, y_T) \).
\[ T(x_T,\ y_T) \]
Први број \( x_T \) је апсциса (прва координата), а други број \( y_T \) је ордината (друга координата). Уређени пар значи да редослед бројева није свеједно — \( (2,\,3) \) и \( (3,\,2) \) су различите тачке.
Да бисмо одредили координате дате тачке:
  • из тачке спустимо нормалу на x-осу — број у пресеку је апсциса;
  • из тачке спустимо нормалу на y-осу — број у пресеку је ордината.
Обрнуто, за дате координате тачку цртамо у пресеку нормала подигнутих из одговарајућих бројева на осама.
Ако тачка припада x-оси, њена ордината је \( 0 \); ако припада y-оси, њена апсциса је \( 0 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: