Корице уџбеника

V.1. Правоугли Координатни Систем У Равни

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Кратко решење

а)

\( A(5, 0), B(2, 0) \) \[ |AB| = |5 - 2| = |3| = 3 \]

б)

\( C(0, -3), D(0, -7) \) \[ |CD| = |-3 - (-7)| = |-3 + 7| = |4| = 4 \]

в)

\( E(-2, 5), F(1, 5) \) \[ |EF| = |-2 - 1| = |-3| = 3 \]

г)

\( G(-5, -3), H(-5, 8) \) \[ |GH| = |-3 - 8| = |-11| = 11 \]

Детаљно решење

Корак 1: Разумевање растојања у координатном систему

Растојање између две тачке које имају исту једну координату (лежа на правој паралелној једној од оса или на самој оси) израчунава се као апсолутна вредност разлике њихових различитих координата.

а) Растојање тачака \( A(5, 0) \) и \( B(2, 0) \)

Обе тачке имају \( y \)-координату једнаку \( 0 \), што значи да леже на \( x \)-оси. Растојање \( |AB| \) рачунамо као апсолутну вредност разлике њихових \( x \)-координата: \[ |AB| = |x_A - x_B| \] \[ |AB| = |5 - 2| = |3| = 3 \]

б) Растојање тачака \( C(0, -3) \) и \( D(0, -7) \)

Обе тачке имају \( x \)-координату једнаку \( 0 \), што значи да леже на \( y \)-оси. Растојање \( |CD| \) рачунамо као апсолутну вредност разлике њихових \( y \)-координата: \[ |CD| = |y_C - y_D| \] \[ |CD| = |-3 - (-7)| = |-3 + 7| = |4| = 4 \]

в) Растојање тачака \( E(-2, 5) \) и \( F(1, 5) \)

Обе тачке имају исту \( y \)-координату (\( 5 \)), па је права \( EF \) паралелна \( x \)-оси. Растојање је једнако апсолутној вредности разлике \( x \)-координата: \[ |EF| = |x_E - x_F| \] \[ |EF| = |-2 - 1| = |-3| = 3 \]

г) Растојање тачака \( G(-5, -3) \) и \( H(-5, 8) \)

Обе тачке имају исту \( x \)-координату (\( -5 \)), па је права \( GH \) паралелна \( y \)-оси. Растојање је једнако апсолутној вредности разлике \( y \)-координата: \[ |GH| = |y_G - y_H| \] \[ |GH| = |-3 - 8| = |-11| = 11 \]

Кратак запис решења:

а) \( |AB| = |5 - 2| = 3 \) б) \( |CD| = |-3 - (-7)| = |-3 + 7| = 4 \) в) \( |EF| = |-2 - 1| = |-3| = 3 \) г) \( |GH| = |-3 - 8| = |-11| = 11 \)

Најважније из лекције

Правоугли координатни систем у равни чине две бројевне праве које се секу под правим углом у координатном почетку \( O \). Водоравна оса је x-оса (апсцисна оса), а усправна y-оса (ординатна оса). Сваку тачку одређује уређени пар бројева \( T(x_T,\, y_T) \), где је \( x_T \) апсциса, а \( y_T \) ордината. Координате тачке налазимо спуштањем нормала на осе, а тачку по координатама конструишемо у пресеку одговарајућих нормала. Тачке на осама имају једну координату једнаку \( 0 \).
Правоугли координатни систем у равни чине две бројевне праве (осе) које се секу под правим углом у тачки која је координатни почетак обе осе.
x-оса (апсцисна оса) је водоравна, y-оса (ординатна оса) је усправна, а њихов пресек је координатни почетак \( O \). Раван са задатим системом \( xOy \) зове се координатна раван.
Положај сваке тачке одређује уређени пар бројева: \( T(x_T,\, y_T) \).
\[ T(x_T,\ y_T) \]
Први број \( x_T \) је апсциса (прва координата), а други број \( y_T \) је ордината (друга координата). Уређени пар значи да редослед бројева није свеједно — \( (2,\,3) \) и \( (3,\,2) \) су различите тачке.
Да бисмо одредили координате дате тачке:
  • из тачке спустимо нормалу на x-осу — број у пресеку је апсциса;
  • из тачке спустимо нормалу на y-осу — број у пресеку је ордината.
Обрнуто, за дате координате тачку цртамо у пресеку нормала подигнутих из одговарајућих бројева на осама.
Ако тачка припада x-оси, њена ордината је \( 0 \); ако припада y-оси, њена апсциса је \( 0 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: