Корице уџбеника

VI.8. Делтоид

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Кратко решење

Први делтоид: осу одређују углови \( 120^\circ \) и \( 50^\circ \), а наспрамни углови \( \alpha \) и \( \beta \) су једнаки. Зато је \( \alpha=\beta=\dfrac{360^\circ-120^\circ-50^\circ}{2}=\dfrac{190^\circ}{2}=95^\circ \). Други делтоид: наспрамни углови \( 100^\circ \) и \( \delta \) су једнаки, па је \( \delta=100^\circ \). Онда је \( \gamma=360^\circ-100^\circ-120^\circ-100^\circ=40^\circ \). Резултат: \( \alpha=95^\circ,\ \beta=95^\circ,\ \gamma=40^\circ,\ \delta=100^\circ. \)

Детаљно решење

Код делтоида важи правило: збир свих унутрашњих углова је \( 360^\circ \), а два наспрамна угла (она која леже уз неједнаке странице, ван осе симетрије) су међусобно једнака. \textbf{Први делтоид.} Осу симетрије одређују углови \( 120^\circ \) (лево) и \( 50^\circ \) (десно). Преостала два угла су \( \alpha \) (горе) и \( \beta \) (доле); они су наспрамни, па су једнаки: \( \alpha = \beta \). Из збира углова четвороугла: \[ \alpha + \beta + 120^\circ + 50^\circ = 360^\circ \] \[ \alpha + \beta = 360^\circ - 170^\circ = 190^\circ \] Пошто је \( \alpha = \beta \): \[ \alpha = \beta = \frac{190^\circ}{2} = 95^\circ \] \textbf{Други делтоид.} Осу симетрије одређују угао \( \gamma \) (лева оштра ивица) и угао \( 120^\circ \) (десно). Преостала два угла су \( 100^\circ \) (горе) и \( \delta \) (доле); они су наспрамни, па су једнаки: \[ \delta = 100^\circ \] Сада из збира углова четвороугла одређујемо \( \gamma \): \[ \gamma + 100^\circ + 120^\circ + \delta = 360^\circ \] \[ \gamma + 100^\circ + 120^\circ + 100^\circ = 360^\circ \] \[ \gamma = 360^\circ - 320^\circ = 40^\circ \] Дакле: \( \alpha = 95^\circ,\ \beta = 95^\circ,\ \gamma = 40^\circ,\ \delta = 100^\circ. \)

Кратак запис решења:

\( \alpha=\beta=\dfrac{360^\circ-120^\circ-50^\circ}{2}=95^\circ \); \( \delta=100^\circ \), \( \gamma=360^\circ-100^\circ-120^\circ-100^\circ=40^\circ \).

Најважније из лекције

Делтоид је конвексан четвороугао који има два пара једнаких суседних страница. У делтоиду \( ABCD \) важи \( AB = AD \) и \( CB = CD \). Дијагонала \( AC \) дели делтоид на два подударна троугла \( (\triangle ACB \cong \triangle ACD) \), па су два наспрамна угла једнака \( (\angle ABC = \angle ADC) \). Дијагонале делтоида су узајамно нормалне, при чему дијагонала \( AC \) полови дијагоналу \( BD \) и уједно је оса симетрије делтоида и симетрала углова код темена \( A \) и \( C \).
Делтоид је конвексан четвороугао који има два пара једнаких суседних страница. У делтоиду \( ABCD \) важи \( AB = AD \) и \( CB = CD \).
Троуглови \( DBC \) и \( DBA \) су једнакокраки, а троугао \( ACD \) је подударан троуглу \( ACB \) (по ставу ССС).
Два наспрамна угла делтоида су једнака. У делтоиду \( ABCD \) важи \( \angle ABC = \angle ADC \).
Друга два наспрамна угла (код темена \( A \) и \( C \)) у општем случају нису једнака, а збир свих унутрашњих углова је \( 360^\circ \).
Дијагонале делтоида су узајамно нормалне. Једна дијагонала \( (AC) \) полови другу дијагоналу \( (BD) \).
Крајеви дијагонале \( AC \) (темена \( A \) и \( C \)) одређују заједничку симетралу угла — права \( AC \) је симетрала углова \( \angle DAB \) и \( \angle DCB \).
Делтоид је осносиметрична фигура: права одређена дијагоналом \( AC \) јесте његова оса симетрије.
У односу на ту осу, тачке \( B \) и \( D \) су симетричне, па је леви део делтоида зрцална слика десног.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: