Корице уџбеника

38. Задаци

Изабери решење задатка:

Задатак 39

Најважније из лекције

Подударност: 4 става за троуглове (СУС, УСУ, ССС, ССУ). Однос углова и страница је пресудан за јединственост троугла.
Троуглови: Збир углова је \( 180^\circ \). Значајне тачке су ортоцентар, тежиште (размера 2:1), центар описане и уписане кружнице.
Кругови: Периферијски угао је пола централног. Угао над пречником је \( 90^\circ \). Четвороугао је тетиван ако је збир наспрамних углова \( 180^\circ \), а тангентан ако је збир наспрамних страница једнак.
Паралелограми: Наспрамне странице и углови једнаки, дијагонале се полове.
Вектори и трансформације: Вектори имају правац, смер и интензитет и сабирају се правилом троугла или паралелограма. Изометрије (симетрије, ротација, транслација) чувају величину и облик фигура.
Две фигуре су подударне ако се приликом преклапања (изометријским трансформацијама) могу потпуно поклопити.
Ставови подударности троуглова: Два троугла су подударна ако испуњавају један од следећих услова:
  • СУС (Страница-Угао-Страница): Подударне су две странице и угао захваћен њима.
  • УСУ (Угао-Страница-Угао): Подударна је једна страница и на њој налегли углови.
  • ССС (Страница-Страница-Страница): Подударне су све три странице.
  • ССУ (Страница-Страница-Угао): Подударне су две странице и угао наспрам дуже од њих.
Два правоугла троугла су подударна ако су им подударне хипотенузе и по један оштар угао, или обе катете.
Да ли су два једнакостранична троугла увек подударна?
Одговор: Не. Углови су им увек исти (по \( 60^\circ \)), али дужине страница могу бити различите (немамо став УУУ). Да би били подударни, морају имати исту дужину странице.
Суседни углови: Имају један заједнички крак, а унутрашњости им се не пресецају.
Упоредни (напоредни) углови: Суседни углови чији је збир опружен угао (\( 180^\circ \)).
Унакрсни углови: Несуседни углови које образују две праве које се секу.
Унакрсни углови су међусобно подударни.
Углови на трансверзали: Права која сече две паралелне праве формира углове међу којима важи:
  • Наизменични углови су међусобно подударни.
  • Сагласни углови су међусобно подударни.
  • Супротни углови су суплементни (збир им је \( 180^\circ \)).
Углови са нормалним крацима: Или су подударни (оба оштра/оба тупа) или су суплементни (један оштар, други туп).
Збир унутрашњих углова у троуглу је \( 180^\circ \). \[ \alpha + \beta + \gamma = 180^\circ \]
Неједнакост троугла: Свака страница троугла мања је од збира, а већа од апсолутне разлике друге две странице. Наспрам веће странице налази се већи угао и обрнуто.
Сваки спољашњи угао троугла једнак је збиру два њему несуседна унутрашња угла.
Значајне тачке троугла:
  • Центар описане кружнице: Пресек симетрала страница.
  • Центар уписане кружнице: Пресек симетрала углова.
  • Ортоцентар: Пресек правих које садрже висине троугла.
  • Тежиште: Пресек тежишних дужи (дуж која спаја теме и средиште наспрамне странице). Тежиште дели тежишну дуж у односу \( 2 : 1 \) посматрано од темена.
Да ли постоји троугао чије су странице дужина 3 cm, 4 cm и 8 cm?
Одговор: Не. Збир две мање странице мора бити већи од треће странице (\( 3 + 4 > 8 \) није тачно). Ово нарушава неједнакост троугла.
Теорема о централном и периферијском углу: Периферијски угао је два пута мањи од одговарајућег централног угла над истим кружним луком.
Сви периферијски углови над истим луком су међусобно подударни. Сви периферијски углови над пречником (полукружницом) су прави углови (\( 90^\circ \)).
Угао између тангенте и тетиве која садржи тачку додира једнак је одговарајућем периферијском углу над луком одређеним том тетивом.
Нацртајте кружницу са центром О. На кружници поставите три тачке: А, В и С. Тачке А и В дефинишу кружни лук. Тачка С треба да лежи на кружници, тако да периферијски угао АСВ буде оштар и да не лежи на мањем луку АВ. Повежите тачке О, А и О, В да бисте формирали централни угао АОВ. Повежите тачке А, С и С, В да бисте формирали периферијски угао АСВ. Оба угла, АОВ и АСВ, морају да леже над истим кружним луком АВ. Периферијски угао АСВ јасно означите као $\alpha$ (алфа), а централни угао АОВ јасно означите као $2\alpha$ (два алфа), користећи мале лукове за обележавање углова и текстуалне ознаке. Све тачке (О, А, В, С) треба да буду обележене.
Тангентне дужи: Тангентне дужи повучене из исте тачке ван кружнице до тачака додира са кружницом су међусобно подударне. Тангента је нормална на полупречник у тачки додира.
Ако је централни угао над неким луком \( 110^\circ \), колика је мера периферијског угла над истим луком?
Одговор: Периферијски угао је дупло мањи од централног, дакле \( 110^\circ : 2 = 55^\circ \).
Паралелограм: Четвороугао чије су наспрамне странице паралелне и подударне.
Особине паралелограма:
  • Наспрамни углови су подударни.
  • Суседни углови су суплементни (збир је \( 180^\circ \)).
  • Дијагонале се узајамно полове.
Специјални паралелограми: Ромб (све странице подударне, дијагонале нормалне и полове углове), Правоугаоник (сви углови прави, дијагонале подударне), Квадрат (и ромб и правоугаоник).
Трапез: Четвороугао који има тачно један пар паралелних страница (основице). Углови који належу на исти крак (непаралелну страницу) су суплементни.
Тетивни и тангентни четвороугао:
  • Тетивни: Око њега се може описати круг. Услов: Наспрамни углови су суплементни (\( \alpha + \gamma = \beta + \delta = 180^\circ \)).
  • Тангентни: У њега се може уписати круг. Услов: Збир наспрамних страница је једнак (\( a + c = b + d \)).
Вектор је одређен правцем (паралелност), смером (оријентација на правој) и интензитетом (дужином).
Сабирање вектора:
  • Правило троугла: Надовезивање краја првог на почетак другог вектора (\( \vec{AB} + \vec{BC} = \vec{AC} \)).
  • Правило паралелограма: Вектори са истим почетком граде паралелограм, њихов збир је дијагонала паралелограма.
Ако је \( T \) тежиште троугла \( ABC \), за било коју тачку \( O \) важи: \[ \vec{OT} = \frac{1}{3}(\vec{OA} + \vec{OB} + \vec{OC}) \] Такође важи: \( \vec{TA} + \vec{TB} + \vec{TC} = \vec{0} \)
Изометрија је пресликавање равни које чува растојање између тачака. Дуж се слика у подударну дуж, угао у подударан угао.
Врсте изометрија:
  • Осна симетрија: Пресликавање у односу на осу (праву) симетрије.
  • Централна симетрија: Пресликавање у односу на центар (тачку) симетрије.
  • Ротација: Заокретање тачака равни око центра ротације за одређени оријентисани угао.
  • Транслација: Паралелно померање свих тачака равни за дати вектор.
Решавање сложенијег конструктивног задатка (лењиром и шестаром) састоји се из четири етапе:
Анализа: Претпоставља се да је задатак решен и прави се скица како би се уочио начин конструкције на основу датих података.
Конструкција: Практично извођење цртежа поступно лењиром и шестаром.
Доказ: Логичко потврђивање да конструисана фигура испуњава све тражене услове.
Дискусија: Испитивање броја решења у зависности од датих услова.

Задаци за вежбање

Лак: У правоуглом троуглу један оштар угао износи \( 37^\circ \). Израчунајте меру другог оштрог угла.
Збир углова у троуглу је \( 180^\circ \). Правоугли троугао има један прав угао (\( 90^\circ \)).
\( 90^\circ + 37^\circ + x = 180^\circ \)
\( 127^\circ + x = 180^\circ \)
\( x = 180^\circ - 127^\circ = 53^\circ \)
Одговор: Други оштар угао је \( 53^\circ \).
Средњи: За четвороугао \( ABCD \) је познато да се око њега може описати кружница (тетивни је). Ако је угао \( \alpha = 75^\circ \) и угао \( \beta = 110^\circ \), израчунајте углове \( \gamma \) и \( \delta \).
Код тетивног четвороугла збир наспрамних углова је увек \( 180^\circ \).
Наспрам угла \( \alpha \) је угао \( \gamma \), па важи: \( \alpha + \gamma = 180^\circ \Rightarrow 75^\circ + \gamma = 180^\circ \Rightarrow \gamma = 105^\circ \).
Наспрам угла \( \beta \) је угао \( \delta \), па важи: \( \beta + \delta = 180^\circ \Rightarrow 110^\circ + \delta = 180^\circ \Rightarrow \delta = 70^\circ \).
Одговор: Углови су \( \gamma = 105^\circ \) и \( \delta = 70^\circ \).
Тежак: Нека је \( ABCD \) паралелограм. Дијагонале \( AC \) и \( BD \) се секу у тачки \( O \). Векторски изрази дијагонале \( \vec{AC} \) и \( \vec{BD} \) преко вектора ивица \( \vec{AB} = \vec{a} \) и \( \vec{AD} = \vec{b} \).
У паралелограму, на основу правила паралелограма за сабирање вектора, дијагонала која полази из истог темена једнака је збиру вектора страница:
\( \vec{AC} = \vec{AB} + \vec{AD} = \vec{a} + \vec{b} \).
За другу дијагоналу користимо правило надовезивања (троугла) у \( \Delta ABD \):
\( \vec{AB} + \vec{BD} = \vec{AD} \Rightarrow \vec{a} + \vec{BD} = \vec{b} \Rightarrow \vec{BD} = \vec{b} - \vec{a} \).
Одговор: \( \vec{AC} = \vec{a} + \vec{b} \) и \( \vec{BD} = \vec{b} - \vec{a} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: