Корице уџбеника

4. Скупови

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

\[ A = \{x \mid x \in \mathbb{N} \land x^2 \le 9\} \] \[ A = \{1, 2, 3\} \] \[ B = \{x \mid x = 2 \lor x = 3\} \] \[ B = \{2, 3\} \] \[ C = \{2, 3, 4\} \] Сви елементи скупа \( B \) припадају скупу \( A \), а скупови нису једнаки: \[ B \subset A \] Сви елементи скупа \( B \) припадају скупу \( C \), а скупови нису једнаки: \[ B \subset C \] Елемент \( 1 \in A \), али \( 1 \notin C \), па: \[ A \not\subseteq C \] Елемент \( 4 \in C \), али \( 4 \notin A \), па: \[ C \not\subseteq A \]

Детаљно решење

Одређивање елемената скупова

Да бисмо испитали инклузијски однос међу скуповима, прво ћемо их записати набрајањем њихових елемената. За скуп \( A = \{x \mid x \in \mathbb{N} \land x^2 \le 9\} \): Елементи морају бити природни бројеви (\( 1, 2, 3, \dots \)) чији је квадрат мањи или једнак 9. Квадрати природних бројева су: \[ 1^2 = 1 \] \[ 2^2 = 4 \] \[ 3^2 = 9 \] \[ 4^2 = 16 \] Бројеви који задовољавају услов \( x^2 \le 9 \) су 1, 2 и 3. Дакле, скуп \( A \) можемо записати као: \[ A = \{1, 2, 3\} \] За скуп \( B = \{x \mid x = 2 \lor x = 3\} \): Овај скуп чине само елементи за које важи да су једнаки 2 или 3. Дакле: \[ B = \{2, 3\} \] Скуп \( C \) је већ задат набрајањем елемената: \[ C = \{2, 3, 4\} \]

Испитивање инклузије

Сада ћемо упоредити елементе ових скупова како бисмо утврдили да ли је неки од њих подскуп другог. Упоређујемо скупове \( A \) и \( B \): Сваки елемент скупа \( B \) (бројеви 2 и 3) припада скупу \( A \). Зато је скуп \( B \) подскуп скупа \( A \), што записујемо као \( B \subseteq A \). Како скуп \( A \) садржи и елемент 1 који није у \( B \), скупови нису једнаки, па можемо записати и строгу инклузију: \[ B \subset A \] Обрнуто не важи, јер \( 1 \in A \), али \( 1 \notin B \), па је \( A \not\subseteq B \). Упоређујемо скупове \( B \) и \( C \): Сваки елемент скупа \( B \) (бројеви 2 и 3) припада и скупу \( C \). Зато је скуп \( B \) подскуп скупа \( C \), што записујемо као \( B \subseteq C \). Како скуп \( C \) садржи и елемент 4 који није у \( B \), скупови нису једнаки, па важи строга инклузија: \[ B \subset C \] Обрнуто не важи, јер \( 4 \in C \), али \( 4 \notin B \), па је \( C \not\subseteq B \). Упоређујемо скупове \( A \) и \( C \): Скуп \( A \) садржи елемент 1 који се не налази у скупу \( C \), па скуп \( A \) није подскуп скупа \( C \) (\( A \not\subseteq C \)). Скуп \( C \) садржи елемент 4 који се не налази у скупу \( A \), па скуп \( C \) није подскуп скупа \( A \) (\( C \not\subseteq A \)).

Кратак запис решења:

\[ A = \{1, 2, 3\} \] \[ B = \{2, 3\} \] \[ C = \{2, 3, 4\} \] \[ B \subset A \] \[ B \subset C \] \[ A \not\subseteq C \] \[ C \not\subseteq A \]

Најважније из лекције

Скупови и инклузија: Елемент припада скупу (\( \in \)). Скуп је подскуп другог скупа (\( \subseteq \)) ако су сви његови елементи и у том другом скупу. Два скупа су једнака ако је \( A \subseteq B \) и \( B \subseteq A \). Партитивни скуп \( \mathcal{P}(S) \) садржи све подскупове скупа \( S \).

Операције:
  • Пресек (\( \cap \)): Заједнички елементи. Сродна логичка операција: И (\( \land \)).
  • Унија (\( \cup \)): Сви елементи оба скупа. Сродна логичка операција: ИЛИ (\( \lor \)).
  • Разлика (\( \setminus \)): Елементи првог скупа који нису у другом.
  • Комплемент (\( A^c \)): Све што припада универзалном скупу, а не припада скупу \( A \).
Доказивање једнакости између скупова ослања се на доказивање еквивалентних логичких таутологија.
Скуп настаје окупљањем објеката у целину. Свака од ствари које чине ту целину назива се елемент тог скупа.
Да је \( x \) елемент скупа \( S \) записује се: \( x \in S \).
Да \( x \) није елемент скупа \( S \) записује се: \( x \notin S \).
Сваки скуп је потпуно одређен својим елементима. Два скупа су једнака ако и само ако имају исте елементе.
Скупове можемо задати навођењем свих елемената (нпр. \( A = \{1, 2, 3\} \)) или навођењем својства помоћу којег издвајамо објекте: \( S = \{x \mid \mathcal{S}(x)\} \).
Празан скуп је скуп који нема ниједан елемент. Означава се са \( \varnothing \). Може се описати као \( \varnothing = \{x \mid x \neq x\} \).
Скуп првих 100 природних бројева се не мора набрајати, већ се може записати преко својства: \( A = \{x \mid x \in \mathbb{N} \land x \le 100\} \).
У математици се често користе стандардни скупови бројева, који имају своје посебне ознаке.
  • Скуп природних бројева: \( \mathbb{N} = \{1, 2, 3, 4, ...\} \)
  • Скуп целих бројева: \( \mathbb{Z} = \{..., -2, -1, 0, 1, 2, ...\} \)
  • Скуп рационалних бројева: \( \mathbb{Q} = \{ \frac{p}{q} \mid p \in \mathbb{Z}, q \in \mathbb{N} \} \)
  • Скуп реалних бројева: \( \mathbb{R} \) (обухвата све рационалне и ирационалне бројеве)
Скуп \( A \) је подскуп скупа \( B \), у ознаци \( A \subseteq B \), ако и само ако је сваки елемент скупа \( A \) уједно и елемент скупа \( B \). То се логички записује као импликација: \( x \in A \Rightarrow x \in B \).
Скуп \( A \) је прави (строги) подскуп скупа \( B \), у ознаци \( A \subset B \), ако и само ако је \( A \subseteq B \), али \( B \not\subseteq A \) (скупови нису једнаки).
Венов дијаграм који приказује два концентрична круга. Већи круг, представљајући скуп B, треба да обухвати мањи круг, који представља скуп A, у потпуности унутар себе. Оба круга треба да буду нацртана танким црним линијама без испуне. Скуп A треба да буде јасно означен словом 'A' унутар мањег круга, а скуп B јасно означен словом 'B' унутар већег круга. Овај дијаграм илуструје релацију подскупа \( A \subseteq B \).
Два скупа су једнака ако и само ако су међусобно подскупови један другог: \[ A = B \Leftrightarrow A \subseteq B \land B \subseteq A \]
Својства инклузије:
  • Празан скуп је подскуп сваког скупа: \( \varnothing \subseteq A \)
  • Сваки скуп је подскуп самог себе: \( A \subseteq A \)
  • Транзитивност: Ако је \( A \subseteq B \) и \( B \subseteq C \), онда је \( A \subseteq C \)
Партитивни скуп датог скупа \( S \), у ознаци \( \mathcal{P}(S) \), јесте скуп свих његових подскупова: \( \mathcal{P}(S) = \{X \mid X \subseteq S\} \).
Одредите партитивни скуп скупа \( A = \{1, 2\} \).
Подскупови скупа \( A \) су: празан скуп, скупови са једним елементом и сам скуп \( A \).
Одговор: \( \mathcal{P}(A) = \{ \varnothing, \{1\}, \{2\}, \{1, 2\} \} \).
Пресек скупова: \( A \cap B = \{x \mid x \in A \land x \in B\} \)
(Садржи само елементе који се налазе у оба скупа истовремено)
Унија скупова: \( A \cup B = \{x \mid x \in A \lor x \in B\} \)
(Садржи све елементе који се налазе бар у једном од скупова)
Разлика скупова: \( A \setminus B = \{x \mid x \in A \land x \notin B\} \)
(Садржи елементе који су у скупу A, али нису у скупу B)
Скупови су дисјунктни ако немају заједничких елемената, односно ако је њихов пресек празан скуп: \( A \cap B = \varnothing \).
Ако је \( A \subseteq S \), онда се разлика \( S \setminus A \) назива комплемент скупа \( A \) у односу на скуп \( S \), у ознаци \( A^c \). Важи: \( A \cup A^c = S \) и \( A \cap A^c = \varnothing \).
Серија од четири Венова дијаграма, распоређених у мрежи 2x2. Сваки дијаграм приказује правоугаону област која представља универзални скуп, и унутар ње, два круга подједнаке величине, А и Б, који се значајно секу. Сви кругови и правоугаоници треба да буду исцртани танким црним линијама. Ознаке 'A' и 'B' треба да буду постављене унутар својих кругова, изван њиховог пресека. Области које представљају резултат операције треба да буду осенчене светлосивом бојом.
1.  **Пресек:** Осенчен је само заједнички део кругова А и Б.
2.  **Унија:** Осенчени су оба круга А и Б у целини.
3.  **Разлика А \ Б:** Осенчен је само део круга А који се не преклапа са кругом Б.
4.  **Комплемент скупа А:** Осенчена је цела правоугаона област универзалног скупа која се налази изван круга А.
Дати су скупови \( A = \{1, 2, 3, 4\} \) и \( B = \{3, 4, 5, 6\} \). Одредите њихов пресек, унију и разлику \( A \setminus B \).
  • \( A \cap B = \{3, 4\} \) (заједнички елементи)
  • \( A \cup B = \{1, 2, 3, 4, 5, 6\} \) (сви елементи, без понављања)
  • \( A \setminus B = \{1, 2\} \) (оно што је у A, а није у B)
Скуповни идентитети се доказују свођењем на логичке таутологије. Операције са скуповима директно одговарају логичким операцијама.
  • \( x \in A \cup B \Leftrightarrow x \in A \lor x \in B \) (унија одговара дисјункцији)
  • \( x \in A \cap B \Leftrightarrow x \in A \land x \in B \) (пресек одговара конјункцији)
  • \( x \in A \setminus B \Leftrightarrow x \in A \land \neg(x \in B) \) (разлика одговара конјункцији са негацијом)
Де Морганов закон: \( (A \cap B)^c = A^c \cup B^c \).
Ово директно произилази из логичке таутологије: \( \neg(p \land q) \Leftrightarrow \neg p \lor \neg q \).

Задаци за вежбање

Лак: Запишите скуп \( A \) набрајањем његових елемената, ако је \( A = \{x \mid x \in \mathbb{N} \land x < 6\} \).
Природни бројеви строго мањи од 6 су 1, 2, 3, 4 и 5.
Одговор: \( A = \{1, 2, 3, 4, 5\} \).
Средњи: Дати су скупови \( A = \{x, y, z\} \) и \( B = \{z, w, k\} \). Да ли су ови скупови дисјунктни? Одредите \( B \setminus A \).
Скупови нису дисјунктни јер имају заједнички елемент: \( A \cap B = \{z\} \neq \varnothing \).
Разлика \( B \setminus A \) садржи елементе који су у \( B \), али нису у \( A \).
Одговор: Нису дисјунктни. \( B \setminus A = \{w, k\} \).
Тежак: Нека је дат скуп \( S = \{a\} \). Да ли је тачно тврђење да је \( a \in \mathcal{P}(S) \)? Образложите.
Прво морамо одредити партитивни скуп скупа \( S \). То је скуп свих подскупова скупа \( S \).
\( \mathcal{P}(S) = \{\varnothing, \{a\}\} \).
Елементи скупа \( \mathcal{P}(S) \) су скупови (\( \varnothing \) и \( \{a\} \)), а не сами објекти. Због тога елемент \( a \) не припада партитивном скупу, већ партитивном скупу припада скуп \( \{a\} \).
Одговор: Не, тврђење није тачно. Тачно је \( \{a\} \in \mathcal{P}(S) \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: