Корице уџбеника

4.8. Провери Шта Знаш

Изабери решење задатка:

Задатак 10

Кратко решење

\( \frac{2}{5} = \frac{2 \cdot 2}{5 \cdot 2} = \frac{4}{10} = 0,4 \) Или дељењем: \[ \begin{array}{} & 2 & : & 5 & = 0,4 \\ %{2 не може да се подели са 5, додајемо 0 дељенику и пишемо 0, у резултату} & 20 \\ %{делимо 20 са 5, што је 4} & -20 \\ %{4 * 5 = 20, одузимамо и добијамо 0} & 0 \end{array} \] Тачан одговор је Б: \( 0,4 \).

Детаљно решење

Претварање разломка у децимални број

Да бисмо разломак претворили у децимални број, постоје два основна начина: проширивање разломка до имениоца који је декадна јединица (\( 10, 100, 1000 \dots \)) или дељење бројиоца имениоцем.

Метода 1: Проширивање разломка

Разломак \( \frac{2}{5} \) има именилац 5. Најближа декадна јединица коју можемо добити је број 10. Да бисмо од 5 добили 10, потребно је да разломак проширимо (помножимо и бројилац и именилац) бројем 2. \[ \frac{2}{5} = \frac{2 \cdot 2}{5 \cdot 2} = \frac{4}{10} \] Разломак \( \frac{4}{10} \) читамо као „четири десета“, што у децималном запису записујемо као \( 0,4 \).

Метода 2: Дељење бројиоца имениоцем

Разломак представља количник бројиоца и имениоца, па можемо извршити дељење \( 2 : 5 \). \[ \begin{array}{} & 2 & : & 5 & = 0,4 \\ & 20 \\ & -20 \\ & 0 \end{array} \] Објашњење поступка дељења: 1. Пошто 5 не иде у 2, пишемо 0 и стављамо децималну запету у резултату. 2. Броју 2 додајемо нулу, па делимо 20 са 5. 3. \( 20 : 5 = 4 \). Остатак је 0, па је дељење завршено.

Закључак

Обе методе дају исти резултат: разломак \( \frac{2}{5} \) је једнак децималном броју \( 0,4 \). Упоређујући са понуђеним одговорима, то је одговор под Б.

Кратак запис решења:

\( \frac{2}{5} = \frac{2 \cdot 2}{5 \cdot 2} = \frac{4}{10} = 0,4 \) Тачан одговор је Б.

Најважније из лекције

Лекција „Провери шта знаш" понавља градиво о разломцима и децималним бројевима: делове разломка (бројилац и именилац), проширивање и скраћивање разломка, упоређивање, претварање разломка у децимални број и обрнуто, као и заокругљивање децималних бројева. Разломак облика \( \frac{a}{a} \) једнак је \( 1 \), а разломак \( \frac{18}{9} \) једнак је природном броју \( 2 \). Разломак се скраћује дељењем бројиоца и имениоца истим бројем (нпр. \( \frac{40}{50}=\frac{4}{5} \)), а проширује множењем (нпр. \( \frac{5}{7}=\frac{15}{21} \)).
У разломку \( \frac{2}{3} \) број изнад разломачке црте (\( 2 \)) јесте бројилац, а број испод црте (\( 3 \)) јесте именилац.
Разломак код кога је бројилац дељив имениоцем једнак је природном броју, нпр. \( \frac{18}{9}=2 \). Разломак \( \frac{15}{20} \) јесте прави разломак (бројилац мањи од имениоца).
Разломак скраћујемо тако што бројилац и именилац поделимо истим бројем, а проширујемо тако што их помножимо истим бројем — вредност разломка се не мења.
\[ \frac{40}{50}=\frac{4}{5} \qquad \frac{5}{7}=\frac{15}{21} \]
Разломак се може записати као децимални број: \( \frac{2}{5}=0{,}4 \). Обрнуто, \( 0{,}3=\frac{3}{10} \).
Заокругљивање: \( 11{,}56809 \) на три децимале је \( 11{,}568 \); \( 98{,}85 \) на једну децималу је \( 98{,}9 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: