I.3. Упоређивање Целих Бројева

Да бисмо решили овај задатак, прво ћемо очитати вредности температура за сваки град приказан на слици 3.6: - Суботица: \( -4^\circ\text{C} \) - Нови Сад: \( 2^\circ\text{C} \) - Београд: \( -2^\circ\text{C} \) - Крагујевац: \( -2^\circ\text{C} \) - Неготин: \( 5^\circ\text{C} \) - Ужице: \( 3^\circ\text{C} \) - Ниш: \( -1^\circ\text{C} \) - Приштина: \( -3^\circ\text{C} \)

а) Најнижа температура

Најнижа температура је она која има најмању бројчану вредност на бројевној правој (највећа апсолутна вредност код негативних бројева). Поређењем негативних бројева \( -4, -3, -2, -1 \), видимо да је \( -4 \) најмањи број. Дакле, најнижа температура је у Суботици.

б) Градови са једнаким температурама

Тражимо градове који имају исту очитану вредност. - Београд: \( -2^\circ\text{C} \) - Крагујевац: \( -2^\circ\text{C} \) Ови градови имају исту температуру.

в) Највиша температура

Највиша температура је највећи број међу очитаним вредностима. Поређењем свих бројева \( \{5, 3, 2, -1, -2, -3, -4\} \), видимо да је број 5 највећи. Дакле, највиша температура је у Неготину.

г) Температура најближа \( 0^\circ\text{C} \)

Близина нули одређује се на основу апсолутне вредности броја \( |x| \). Што је апсолутна вредност мања, број је ближи нули. - \( |-1| = 1 \) (Ниш) - \( |2| = 2 \) (Нови Сад) - \( |-2| = 2 \) (Београд, Крагујевац) - \( |3| = 3 \) (Ужице) - \( |-3| = 3 \) (Приштина) - \( |-4| = 4 \) (Суботица) - \( |5| = 5 \) (Неготин) Најмања апсолутна вредност је 1, што одговара Нишу. Дакле, температура у Нишу је најближа \( 0^\circ\text{C} \).

а) \( -4 < -3 < -2 < -1 < 2 < 3 < 5 \Rightarrow \text{Суботица} \) (\( -4^\circ\text{C} \)) б) \( -2^\circ\text{C} = -2^\circ\text{C} \Rightarrow \text{Београд и Крагујевац} \) в) \( 5 > 3 > 2 > -1 > -2 > -3 > -4 \Rightarrow \text{Неготин} \) (\( 5^\circ\text{C} \)) г) \( |-1|=1 < |2|=2 < |-2|=2 < |3|=3 < |-3|=3 < |-4|=4 < |5|=5 \Rightarrow \text{Ниш} \)