\(x = CD\), \(y = GH\)
\(AB \parallel CD \parallel EF \parallel GH\)
\(AD = DF = FH\)
\(BC = CE = EG\)
\(CD\) је средња линија трапеза \(ABEF\):\[ CD = \frac{AB + EF}{2} \]\[ x = \frac{50 + 32}{2} = \frac{82}{2} = 41\text{ cm} \]\(EF\) је средња линија трапеза \(CDHG\):\[ EF = \frac{CD + GH}{2} \]\[ 32 = \frac{41 + y}{2} \]\[ 41 + y = 32 \cdot 2 = 64 \]\[ y = 64 - 41 = 23\text{ cm} \]
Детаљно решење
Корак 1: Анализа података са слике и уочавање трапеза
На слици 7.19 приказана су четири паралелна сегмента: \(AB\), \(CD\), \(EF\) и \(GH\), при чему важи \(AB \parallel CD \parallel EF \parallel GH\).
Дате су дужине:
\[ AB = 50\text{ cm} \]
\[ EF = 32\text{ cm} \]
\[ CD = x \]
\[ GH = y \]
Такође је дато да су одсечци на бочним ивицама једнаки:
\[ AD = DF = FH \]
\[ BC = CE = EG \]
Посматрајмо четвороугао \(ABEF\). Пошто су странице \(AB\) и \(EF\) паралелне, четвороугао \(ABEF\) је трапез са основицама \(AB\) и \(EF\).
Тачка \(D\) је средиште дужи \(AF\) јер је \(AD = DF\), а тачка \(C\) је средиште дужи \(BE\) јер је \(BC = CE\).
То значи да је дуж \(CD\) средња линија трапеза \(ABEF\).
Корак 2: Израчунавање дужине дужи \(x\)
Средња линија трапеза једнака је полузбиру његових основица:
\[ CD = \frac{AB + EF}{2} \]
Уврстимо познате вредности:
\[ x = \frac{50 + 32}{2} \]
\[ x = \frac{82}{2} \]
\[ x = 41\text{ cm} \]
Корак 3: Анализа трапеза \(CDHG\) и одређивање дужине дужи \(y\)
Посматрајмо четвороугао \(CDHG\). Његове основице су \(CD\) и \(GH\) јер је \(CD \parallel GH\).
Како је \(DF = FH\) и \(CE = EG\), тачка \(F\) је средиште дужи \(DH\), а тачка \(E\) је средиште дужи \(CG\).
Дакле, дуж \(EF\) представља средњу линију трапеза \(CDHG\).
Формула за средњу линију трапеза \(CDHG\) гласи:
\[ EF = \frac{CD + GH}{2} \]
Уврстимо вредности \(EF = 32\text{ cm}\), \(CD = 41\text{ cm}\) и \(GH = y\):
\[ 32 = \frac{41 + y}{2} \]
Множењем обе стране једнакости бројем \(2\), добијамо:
\[ 41 + y = 32 \cdot 2 \]
\[ 41 + y = 64 \]
\[ y = 64 - 41 \]
\[ y = 23\text{ cm} \]
Трапез је четвороугао који има тачно један пар паралелних страница. Паралелне странице зову се основице \( (AB,\ CD) \), а друге две странице краци \( (BC,\ DA) \). Висина трапеза је растојање између основица, тј. дуж нормална на обе основице. Углови на истом краку су суплементни, па важи \( \alpha+\delta=180^\circ \) и \( \beta+\gamma=180^\circ \). Обим се рачуна као збир свих страница.
Трапез је четвороугао који има тачно један пар паралелних страница.
Основице су паралелне странице \( AB \) и \( CD \); краци су непаралелне странице \( BC \) и \( DA \).
Висина трапеза је дуж чији су крајеви на основицама, а која је нормална на обе основице; њена дужина једнака је растојању између паралелних основица.
Пример: ако је \( \alpha=38^\circ \) и \( \beta=124^\circ \), онда је \( \delta=180^\circ-38^\circ=142^\circ \) и \( \gamma=180^\circ-124^\circ=56^\circ \).
Пријава грешке
Савладај домаћи уз хиљаде решења, лекција и тестова: