Корице уџбеника

6.16. Провери Шта Знаш

Изабери решење задатка:

Задатак 16

Кратко решење

\( \text{Први дан} = \frac{1}{6} \) \( \text{Остатак} = 1 - \frac{1}{6} = \frac{6}{6} - \frac{1}{6} = \frac{5}{6} \) \( \text{Други дан} = \frac{2}{5} \cdot \frac{5}{6} = \frac{\cancel{2}^{1}}{\cancel{5}_{1}} \cdot \frac{\cancel{5}^{1}}{\cancel{6}_{3}} = \frac{1}{3} \) \( \text{Укупно} = \text{Први дан} + \text{Други дан} = \frac{1}{6} + \frac{1}{3} = \frac{1}{6} + \frac{2}{6} = \frac{3}{6} = \frac{\cancel{3}^{1}}{\cancel{6}_{2}} = \frac{1}{2} \) Тачан одговор: Б: Прочитао је половину књиге.

Детаљно решење

Корак 1: Анализа прочитаног дела првог дана

Према тексту задатка, Костадин је првог дана прочитао \( \frac{1}{6} \) књиге. Да бисмо израчунали колико му је остало, целу књигу посматрамо као једно цело (\( 1 \)).

Корак 2: Израчунавање остатка након првог дана

Остатак израчунавамо одузимањем прочитаног дела од целине: \[ \text{Остатак} = 1 - \frac{1}{6} = \frac{6}{6} - \frac{1}{6} = \frac{5}{6} \] Дакле, након првог дана остало је још \( \frac{5}{6} \) књиге за читање.

Корак 3: Израчунавање прочитаног дела другог дана

Другог дана је прочитао \( \frac{2}{5} \) остатка. У математици реч „од” (или када тражимо део нечега) означава операцију множења. Множимо \( \frac{2}{5} \) са израчунатим остатком: \[ \text{Други дан} = \frac{2}{5} \cdot \frac{5}{6} \] Пре множења, скраћујемо бројилац првог разломка и именилац другог (број 2 и број 6) са 2, као и именилац првог и бројилац другог (број 5 и број 5) са 5: \[ \frac{\cancel{2}^{1}}{\cancel{5}_{1}} \cdot \frac{\cancel{5}^{1}}{\cancel{6}_{3}} = \frac{1}{1} \cdot \frac{1}{3} = \frac{1}{3} \]

Корак 4: Израчунавање укупног прочитаног дела за два дана

Сада сабирамо делове прочитане првог и другог дана. Заједнички именилац за 6 и 3 је 6, па ћемо други разломак проширити са 2: \[ \text{Укупно} = \frac{1}{6} + \frac{1}{3} = \frac{1}{6} + \frac{1 \cdot 2}{3 \cdot 2} = \frac{1}{6} + \frac{2}{6} = \frac{3}{6} \] Добијени разломак можемо скратити са 3: \[ \frac{\cancel{3}^{1}}{\cancel{6}_{2}} = \frac{1}{2} \]

Корак 5: Закључак и одабир одговора

Пошто је Костадин прочитао \( \frac{1}{2} \) књиге, то значи да је прочитао тачно половину књиге. Тачан одговор је под словом Б.

Кратак запис решења:

\( I = \frac{1}{6} \) \( \text{Остатак} = 1 - \frac{1}{6} = \frac{5}{6} \) \( II = \frac{2}{5} \cdot \frac{5}{6} = \frac{1}{3} \) \( \text{Укупно} = \frac{1}{6} + \frac{1}{3} = \frac{1}{6} + \frac{2}{6} = \frac{3}{6} = \frac{1}{2} \) Одговор: Б (половину књиге).

Најважније из лекције

Ова лекција је провера знања из области разломака и децималних бројева: сабирање и одузимање разломака једнаких и различитих именилаца, множење и дељење разломака и децималних бројева, редослед рачунских операција и решавање једначина и неједначина. Разломке различитих именилаца прво сведемо на заједнички именилац, нпр. \( \frac{3}{4}-\frac{1}{3}=\frac{9}{12}-\frac{4}{12}=\frac{5}{12} \). Дељење разломком једнако је множењу његовом реципрочном вредношћу, а вредност сложеног израза рачунамо поштујући редослед операција (прво заграде, затим множење и дељење, па сабирање и одузимање).
Разломке једнаких именилаца сабирамо и одузимамо тако што саберемо (одузмемо) бројиоце, а именилац препишемо: \( \frac{2}{11}+\frac{5}{11}=\frac{7}{11} \).
Разломке различитих именилаца прво сведемо на заједнички именилац: \( \frac{3}{4}-\frac{1}{3}=\frac{9}{12}-\frac{4}{12}=\frac{5}{12} \).
Разломке множимо тако што помножимо бројиоце међусобно и имениоце међусобно. Дељење разломком једнако је множењу његовом реципрочном вредношћу.
\[ 1\frac{7}{8}:0{,}125 = \frac{15}{8}:\frac{1}{8} = \frac{15}{8}\cdot\frac{8}{1} = 15 \]
Децималне бројеве множимо и делимо по правилима за децималне бројеве, нпр. \( 3{,}25\cdot 6{,}3 = 20{,}475 \).
Вредност сложеног израза рачунамо овим редоследом:
  • прво операције у заградама;
  • затим множење и дељење (с лева на десно);
  • на крају сабирање и одузимање.
Пример: \( 3+1\cdot 45 \) прво множимо, па је вредност \( 3+45=48 \) (уз одговарајуће децимале из задатка).
Непознату у једначини одређујемо супротном (инверзном) операцијом, нпр. из \( 4:x=0{,}4 \) следи \( x=4:0{,}4=10 \).
Скуп решења неједначине записујемо помоћу знакова \( \lt,\ \le,\ \gt,\ \ge \); нпр. решења неједначине можемо записати као \( x\ge \frac{1}{4} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: