Корице уџбеника

6.16. Провери Шта Знаш

Изабери решење задатка:

Задатак 8

Кратко решење

\( x - 0,8 > 1,7 \) \( x > 1,7 + 0,8 \) \( x > 2,5 \) А: \( \frac{1}{2} = 1 : 2 = 0,5 \) Б: \( \frac{3}{2} = 3 : 2 = 1,5 \) В: \( \frac{5}{2} = 5 : 2 = 2,5 \) Г: \( \frac{7}{2} = 7 : 2 = 3,5 \) \( 3,5 > 2,5 \) Тачан одговор је Г: \( \frac{7}{2} \)

Детаљно решење

Да бисмо одредили који од понуђених разломака припада скупу решења неједначине, прво морамо решити неједначину, а затим претворити понуђене разломке у децималне бројеве ради лакшег поређења.

Корак 1: Решавање неједначине

У овој неједначини непозната \( x \) представља умањеник. Према правилу за одређивање непознатог умањеника, њега израчунавамо тако што саберемо разлику и умањилац: \[ x - 0,8 > 1,7 \] \[ x > 1,7 + 0,8 \] \[ x > 2,5 \] Дакле, решење неједначине су сви бројеви већи од \( 2,5 \).

Корак 2: Претварање понуђених одговора у децимални запис

Како бисмо лакше упоредили понуђене разломке са добијеним решењем, претворићемо их у децималне бројеве дељењем бројиоца имениоцем: А: \( \frac{1}{2} = 1 : 2 = 0,5 \) Б: \( \frac{3}{2} = 3 : 2 = 1,5 \) В: \( \frac{5}{2} = 5 : 2 = 2,5 \) Г: \( \frac{7}{2} = 7 : 2 = 3,5 \)

Корак 3: Провера који број припада скупу решења

Сада проверавамо који од ових бројева испуњава услов \( x > 2,5 \): - А: \( 0,5 > 2,5 \) (Нетачно) - Б: \( 1,5 > 2,5 \) (Нетачно) - В: \( 2,5 > 2,5 \) (Нетачно, јер је знак "строго веће", па \( 2,5 \) није решење) - Г: \( 3,5 > 2,5 \) (Тачно) Једини број који је већи од \( 2,5 \) је \( 3,5 \), што одговара разломку \( \frac{7}{2} \).

Кратак запис решења:

\( x - 0,8 > 1,7 \implies x > 1,7 + 0,8 \implies x > 2,5 \) А: \( 0,5 \), Б: \( 1,5 \), В: \( 2,5 \), Г: \( 3,5 \) \( 3,5 > 2,5 \implies \frac{7}{2} \) је решење. Тачан одговор: Г

Најважније из лекције

Ова лекција је провера знања из области разломака и децималних бројева: сабирање и одузимање разломака једнаких и различитих именилаца, множење и дељење разломака и децималних бројева, редослед рачунских операција и решавање једначина и неједначина. Разломке различитих именилаца прво сведемо на заједнички именилац, нпр. \( \frac{3}{4}-\frac{1}{3}=\frac{9}{12}-\frac{4}{12}=\frac{5}{12} \). Дељење разломком једнако је множењу његовом реципрочном вредношћу, а вредност сложеног израза рачунамо поштујући редослед операција (прво заграде, затим множење и дељење, па сабирање и одузимање).
Разломке једнаких именилаца сабирамо и одузимамо тако што саберемо (одузмемо) бројиоце, а именилац препишемо: \( \frac{2}{11}+\frac{5}{11}=\frac{7}{11} \).
Разломке различитих именилаца прво сведемо на заједнички именилац: \( \frac{3}{4}-\frac{1}{3}=\frac{9}{12}-\frac{4}{12}=\frac{5}{12} \).
Разломке множимо тако што помножимо бројиоце међусобно и имениоце међусобно. Дељење разломком једнако је множењу његовом реципрочном вредношћу.
\[ 1\frac{7}{8}:0{,}125 = \frac{15}{8}:\frac{1}{8} = \frac{15}{8}\cdot\frac{8}{1} = 15 \]
Децималне бројеве множимо и делимо по правилима за децималне бројеве, нпр. \( 3{,}25\cdot 6{,}3 = 20{,}475 \).
Вредност сложеног израза рачунамо овим редоследом:
  • прво операције у заградама;
  • затим множење и дељење (с лева на десно);
  • на крају сабирање и одузимање.
Пример: \( 3+1\cdot 45 \) прво множимо, па је вредност \( 3+45=48 \) (уз одговарајуће децимале из задатка).
Непознату у једначини одређујемо супротном (инверзном) операцијом, нпр. из \( 4:x=0{,}4 \) следи \( x=4:0{,}4=10 \).
Скуп решења неједначине записујемо помоћу знакова \( \lt,\ \le,\ \gt,\ \ge \); нпр. решења неједначине можемо записати као \( x\ge \frac{1}{4} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: