Корице уџбеника

I.3. Композиција Функција. Инверзна Функција

Најважније из лекције

Композиција функција: \( (g \circ f)(x) = g(f(x)) \), дефинисана када је \( E_f \subseteq D_g \). У општем случају \( g \circ f \neq f \circ g \).
Транслације графика:
  • \( y = f(x + c) \) помера график хоризонтално: за \( c > 0 \) улево, за \( c < 0 \) удесно.
  • \( y = f(x) + c \) помера график вертикално: за \( c > 0 \) нагоре, за \( c < 0 \) надоле.
Множење константом: График \( y = c \cdot f(x) \) мења ординате тачака (\( y \mapsto c \cdot y \)). За \( c < 0 \) долази и до рефлексије у односу на \( x \)-осу.
Инверзна функција: Постоји ако и само ако је \( f \) „\( 1-1 \)” функција. Важи \( f(x) = y \iff f^{-1}(y) = x \). Графици функција \( y = f(x) \) и \( y = f^{-1}(x) \) су међусобно осно симетрични у односу на праву \( y = x \).
Нека су \( f: D_f \to \mathbb{R} \) и \( g: D_g \to \mathbb{R} \) две реалне функције. Композиција (слагање) функција \( g \) и \( f \), у ознаци \( g \circ f \), јесте функција дефинисана са:
\[ (g \circ f)(x) = g(f(x)), \quad x \in D_f \]
Композиција \( g \circ f \) је дефинисана само ако је скуп вредности прве функције подскуп домена друге функције, односно \( E_f \subseteq D_g \). У супротном, композиција није дефинисана.
Композиција функција генерално није комутативна, што значи да у општем случају важи \( g \circ f \neq f \circ g \).
За функције \( f(x) = |x| \) и \( g(x) = x + 1 \): \[ (g \circ f)(x) = g(f(x)) = g(|x|) = |x| + 1 \] \[ (f \circ g)(x) = f(g(x)) = f(x + 1) = |x + 1| \] Видимо да су \( g \circ f \) и \( f \circ g \) различите функције.
Дате су функције \( f(x) = 2x - 1 \) и \( g(x) = x^2 + 3 \). Одредити \( (g \circ f)(2) \).
Прво израчунавамо вредност унутрашње функције \( f(2) \): \[ f(2) = 2 \cdot 2 - 1 = 3 \] Затим налазимо \( g(f(2)) = g(3) \): \[ g(3) = 3^2 + 3 = 9 + 3 = 12 \] Дакле, \( (g \circ f)(2) = 12 \).
Нека је познат график функције \( y = f(x) \) и нека је \( c > 0 \):
  • Хоризонтална транслација:
    • График функције \( y = f(x + c) \) добија се померањем графика \( y = f(x) \) дуж \( x \)-осе за \( c \) јединица улево.
    • График функције \( y = f(x - c) \) добија се померањем графика \( y = f(x) \) дуж \( x \)-осе за \( c \) јединица удесно.
  • Вертикална транслација:
    • График функције \( y = f(x) + c \) добија се померањем графика \( y = f(x) \) дуж \( y \)-осе за \( c \) јединица нагоре.
    • График функције \( y = f(x) - c \) добија се померањем графика \( y = f(x) \) дуж \( y \)-осе за \( c \) јединица надоле.
Графички приказ транслација функција у Декартовом координатном систему.
1. Нацртати Декартов координатни систем са обележеним \(x\) и \(y\) осама, стрелицама на крајевима и означеним координатним почетком \(O\).
2. Приказати основни график функције \(y = f(x)\) као глатку, континуирану криву (нпр. параболу \(y = x^2\) или сличну криву са минимумом на \(y\)-оси), нацртану црном бојом, дебљом линијом и јасно означену са \(y=f(x)\).
3. Приказати следеће транслације основног графика, користећи константу \(c > 0\):
    а) График функције \(y = f(x - c)\): померен за \(c\) јединица удесно дуж \(x\)-осе. Нацртати га плавом бојом, танком линијом и означити са \(y=f(x-c)\). Приказати стрелицу која означава хоризонтално померање за \(+c\) од \(y=f(x)\) до \(y=f(x-c)\).
    б) График функције \(y = f(x + c)\): померен за \(c\) јединица улево дуж \(x\)-осе. Нацртати га црвеном бојом, танком линијом и означити са \(y=f(x+c)\). Приказати стрелицу која означава хоризонтално померање за \(-c\) од \(y=f(x)\) до \(y=f(x+c)\).
    в) График функције \(y = f(x) + c\): померен за \(c\) јединица нагоре дуж \(y\)-осе. Нацртати га зеленом бојом, танком линијом и означити са \(y=f(x)+c\). Приказати стрелицу која означава вертикално померање за \(+c\) од \(y=f(x)\) до \(y=f(x)+c\).
    г) График функције \(y = f(x) - c\): померен за \(c\) јединица надоле дуж \(y\)-осе. Нацртати га љубичастом бојом, танком линијом и означити са \(y=f(x)-c\). Приказати стрелицу која означава вертикално померање за \(-c\) од \(y=f(x)\) до \(y=f(x)-c\).
4. Осигурати да су сви графикони и стрелице јасно видљиви, пропорционални и раздвојени, без значајног преклапања, како би се јасно илустровале све четири врсте транслација у односу на основни график. Све ознаке треба да буду читљиве.
График функције \( h(x) = \frac{1}{x + 2} \) добија се транслацијом графика функције \( f(x) = \frac{1}{x} \) за \( 2 \) јединице улево дуж \( x \)-осе. Асимптоте функције \( h(x) \) су праве \( x = -2 \) (вертикална) и \( y = 0 \) (хоризонтална).
Како се из графика функције \( f(x) = |x| \) добија график функције \( g(x) = |x - 3| + 2 \)?
График функције \( g(x) = |x - 3| + 2 \) добија се тако што се график функције \( f(x) = |x| \) транслира:
1) за \( 3 \) јединице удесно дуж \( x \)-осе (због \( x - 3 \)),
2) за \( 2 \) јединице нагоре дуж \( y \)-осе (због \( + 2 \)).
Врх графика прелази из тачке \( (0, 0) \) у тачку \( (3, 2) \).
График функције \( y = c \cdot f(x) \) (\( c \neq 0 \)) добија се трансформацијом графика функције \( y = f(x) \) тако што се ординате (\( y \)-координате) свих тачака помноже са константом \( c \), док апсцисе (\( x \)-координате) остају непромењене:
  • Ако је \( c > 1 \), график се вертикално истеже.
  • Ако је \( 0 < c < 1 \), график се вертикално сажима (спљоштава).
  • Ако је \( c < 0 \), поред промене размере долази и до осне симетрије (рефлексије) у односу на \( x \)-осу (нпр. график \( y = -f(x) \) је симетрична слика графика \( y = f(x) \) у односу на \( x \)-осу).
График функције обрнуте пропорционалности \( f(x) = \frac{k}{x} \) (\( k \neq 0 \)) представља хиперболу. Координатне осе \( x = 0 \) (\( y \)-оса) и \( y = 0 \) (\( x \)-оса) јесу њене асимптоте.
Ако тачка \( A(2, -3) \) припада графику функције \( y = f(x) \), која тачка сигурно припада графику функције \( y = -2f(x) \)?
При трансформацији \( y = c \cdot f(x) \), \( x \)-координата остаје иста, а \( y \)-координата се множи са \( c \).
За \( c = -2 \): \[ x' = 2, \quad y' = -2 \cdot (-3) = 6 \] Графику функције \( y = -2f(x) \) припада тачка \( A'(2, 6) \).
Нека је \( f: D_f \to E_f \) „\( 1-1 \)” (инјективна) функција. Функција \( f^{-1}: E_f \to D_f \) која сваком елементу \( y \in E_f \) додељује јединствен елемент \( x \in D_f \) за који важи \( f(x) = y \) назива се инверзна функција функције \( f \).
Функција има инверзну функцију ако и само ако је „\( 1-1 \)” (инјекција на свом кодомену, односно бијекција \( f: D_f \xrightarrow[1-1]{\text{на}} E_f \)). Ако функција није \( 1-1 \), инверзна функција не постоји.
\[ f(x) = y \iff f^{-1}(y) = x \] \[ (f^{-1} \circ f)(x) = x, \quad \text{за свако } x \in D_f \] \[ (f \circ f^{-1})(y) = y, \quad \text{за свако } y \in E_f \]
Геометријско својство инверзне функције:
Тачка \( (x, y) \) припада графику функције \( f \) ако и само ако тачка \( (y, x) \) припада графику функције \( f^{-1} \).
Због тога су графици функција \( y = f(x) \) и \( y = f^{-1}(x) \) међусобно осно симетрични у односу на праву \( y = x \) (симетралу I и III квадранта).
Детаљна илустрација осне симетрије графика функција у Декартовом координатном систему са јасно означеним осама \( x \) и \( y \), као и координатним почетком \( O \). Приказани су: права \( y = x \) као симетрална оса, нацртана испрекиданом линијом која пролази кроз координатни почетак и дели I и III квадрант. Даље, приказан је график функције \( y = f(x) \) као глатка крива, на којој је означена тачка \( P(a, b) \). Затим је приказан график њој инверзне функције \( y = f^{-1}(x) \) такође као глатка крива, која је визуелно симетрична функцији \( y = f(x) \) у односу на праву \( y = x \). На графику функције \( y = f^{-1}(x) \) је означена тачка \( P'(b, a) \). Тачке \( P \) и \( P' \) су међусобно симетричне у односу на праву \( y = x \), и повезане су сегментом линије који је нормалан на праву \( y = x \).
Функција \( f(x) = \frac{1}{x} \) (\( x \neq 0 \)) је сама себи инверзна (\( f^{-1} = f \)), јер су њене гране хиперболе симетричне саме себи у односу на праву \( y = x \).
Одредити инверзну функцију за \( f(x) = 3x - 5 \).
Заменимо \( f(x) \) са \( y \): \[ y = 3x - 5 \]
Изразимо \( x \) преко \( y \): \[ 3x = y + 5 \implies x = \frac{y + 5}{3} \]
Заменимо променљиве тако да добијемо \( f^{-1}(x) \): \[ f^{-1}(x) = \frac{x + 5}{3} = \frac{1}{3}x + \frac{5}{3} \]

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Дате су функције \( f(x) = x^2 + 1 \) и \( g(x) = 2x - 3 \). Одредити аналитички израз за композицију \( (f \circ g)(x) \).
Према дефиницији композиције функција: \[ (f \circ g)(x) = f(g(x)) = f(2x - 3) \] Уврштавањем израза \( 2x - 3 \) на место \( x \) у функцији \( f \): \[ (f \circ g)(x) = (2x - 3)^2 + 1 = (4x^2 - 12x + 9) + 1 = 4x^2 - 12x + 10 \]
Задатак 2 (средњи): Описати како се од графика функције \( f(x) = x^2 \) може конструисати график функције \( g(x) = -(x + 4)^2 - 3 \).
График функције \( g(x) \) настаје применом следећих трансформација на параболу \( y = x^2 \):
  1. Хоризонтална транслација: график \( y = x^2 \) се помера за \( 4 \) јединице улево дуж \( x \)-осе (добија се график \( y = (x + 4)^2 \)).
  2. Рефлексија: график се пресликава симетрично у односу на \( x \)-осу због минуса испред заграде (добија се график \( y = -(x + 4)^2 \)).
  3. Вертикална транслација: добијени график се помера за \( 3 \) јединице надоле дуж \( y \)-осе (добија се коначни график \( y = -(x + 4)^2 - 3 \)).
Теме полазне параболе \( (0, 0) \) прелази у тачку \( (-4, -3) \).
Задатак 3 (средњи): Дата је бијективна функција \( f: \mathbb{R} \setminus \{2\} \to \mathbb{R} \setminus \{3\} \) дефинисана са \( f(x) = \frac{3x + 1}{x - 2} \). Одредити њену инверзну функцију \( f^{-1}(x) \).
Постављамо једначину \( y = \frac{3x + 1}{x - 2} \) и изражавамо \( x \) у зависности од \( y \): \[ y(x - 2) = 3x + 1 \] \[ yx - 2y = 3x + 1 \] \[ yx - 3x = 2y + 1 \] \[ x(y - 3) = 2y + 1 \] \[ x = \frac{2y + 1}{y - 3} \] Заменом ознаке променљиве \( y \) са \( x \), добијамо инверзну функцију: \[ f^{-1}(x) = \frac{2x + 1}{x - 3}, \quad x \neq 3 \]
Задатак 4 (тежак): Дата је делом дефинисана функција: \[ f(x) = \begin{cases} x + 2, & x < 1 \\ 2x + 1, & x \ge 1 \end{cases} \] Доказати да је функција \( f \) инјективна на \( \mathbb{R} \) и одредити њену инверзну функцију \( f^{-1}(x) \).
1. Инјективност и скуп вредности:
  • За \( x < 1 \), вредности функције су \( y = x + 2 < 1 + 2 = 3 \), па је скуп вредности ове гране \( (-\infty, 3) \). На овом интервалу функција строго расте, па је инјективна.
  • За \( x \ge 1 \), вредности функције су \( y = 2x + 1 \ge 2(1) + 1 = 3 \), па је скуп вредности ове гране \( [3, +\infty) \). На овом интервалу функција такође строго расте.
Пошто се скупови вредности за \( x < 1 \) и \( x \ge 1 \) не преклапају (\( (-\infty, 3) \cap [3, +\infty) = \emptyset \)) и на сваком делу је функција строго растућа, следи да је \( f \) инјективна на целом \( \mathbb{R} \) и \( E_f = \mathbb{R} \).

2. Одређивање инверзне функције:
  • За \( y < 3 \): \( y = x + 2 \implies x = y - 2 \)
  • За \( y \ge 3 \): \( y = 2x + 1 \implies x = \frac{y - 1}{2} \)
Дакле, инверзна функција је: \[ f^{-1}(x) = \begin{cases} x - 2, & x < 3 \\ \frac{x - 1}{2}, & x \ge 3 \end{cases} \]

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: