Корице уџбеника

III.5. Квадратна Функција И Њен График

Најважније из лекције

Општи облик: \( y = ax^2 + bx + c \) (\( a \neq 0 \)). График је парабола окренута нагоре (\( a > 0 \)) или надоле (\( a < 0 \)).
Канонски облик: \( y = a(x - x_T)^2 + y_T \), где је \( x_T = -\frac{b}{2a} \), \( y_T = -\frac{D}{4a} \).
Теме и симетрија: Теме је \( T\left(-\frac{b}{2a}, \frac{4ac - b^2}{4a}\right) \), а оса симетрије је права \( x = -\frac{b}{2a} \).
Пресеци са осама:
  • Са \( y \)-осом: увек у тачки \( (0, c) \).
  • Са \( x \)-осом: зависи од \( D = b^2 - 4ac \): за \( D > 0 \) два пресека, за \( D = 0 \) један додир у темену, за \( D < 0 \) нема пресека.
Квадратна функција је функција \( f: \mathbb{R} \to \mathbb{R} \) дефинисана формулом: \[ f(x) = ax^2 + bx + c \] где су \( a, b, c \in \mathbb{R} \) реални бројеви (коефицијенти) и \( a \neq 0 \).
Парабола је крива у координатној равни која представља график квадратне функције.
Утицај водећег коефицијента \( a \):
  • Ако је \( a > 0 \), парабола је окренута нагоре (конвексна, има облик \( \cup \)).
  • Ако је \( a < 0 \), парабола је окренута надоле (конкавна, има облик \( \cap \)).
  • Што је вредност \( |a| \) већа, отвор параболе је ужи; што је \( |a| \) мање (ближе нули), отвор параболе је шири.
Одредити смер отвора парабола:
а) \( y = -3x^2 + 2x - 1 \)
б) \( y = \frac{1}{2}x^2 - 5 \)
а) Водећи коефицијент је \( a = -3 < 0 \), па је парабола окренута надоле.
б) Водећи коефицијент је \( a = \frac{1}{2} > 0 \), па је парабола окренута нагоре.
Свођењем квадратног тринома на потпун квадрат, квадратна функција се записује у канонском облику: \[ f(x) = a \left( x + \frac{b}{2a} \right)^2 + \frac{4ac - b^2}{4a} = a \left( x + \frac{b}{2a} \right)^2 - \frac{D}{4a} \] где је дискриминанта \( D = b^2 - 4ac \).
Нацртати основни график \( y = ax^2 \).
Транслирати график дуж \( x \)-осе за \( \left| \frac{b}{2a} \right| \) јединица: улево ако је \( \frac{b}{2a} > 0 \), односно удесно ако је \( \frac{b}{2a} < 0 \).
Добијени график транслирати дуж \( y \)-осе за \( \left| \frac{-D}{4a} \right| \) јединица: нагоре ако је \( -\frac{D}{4a} > 0 \), односно надоле ако је \( -\frac{D}{4a} < 0 \).
Трансформисати функцију \( y = x^2 + 2x - 3 \) у канонски облик: \[ x^2 + 2x - 3 = (x^2 + 2x + 1) - 1 - 3 = (x + 1)^2 - 4 \] График се добија транслацијом параболе \( y = x^2 \) за \( 1 \) јединицу улево и \( 4 \) јединице надоле.
Свести функцију \( y = -x^2 + 4x - 6 \) на канонски облик.
Издвајањем знака минус испред заграде и допуном до квадрата бинома добија се: \[ y = -(x^2 - 4x + 6) = -(x^2 - 4x + 4 + 2) = -((x - 2)^2 + 2) = -(x - 2)^2 - 2 \]
Теме параболе \( T(x_T, y_T) \) је тачка у којој функција достиже своју екстремну вредност (минимум за \( a > 0 \), односно максимум за \( a < 0 \)).
\[ T\left(x_T, y_T\right) = T\left( -\frac{b}{2a}, \frac{4ac - b^2}{4a} \right) = T\left( -\frac{b}{2a}, -\frac{D}{4a} \right) \] Напомена: \( y_T \) се може израчунати и директним уврштавањем: \( y_T = f(x_T) \).
Оса симетрије параболе је права паралелна \( y \)-оси која пролази кроз теме: \[ x = -\frac{b}{2a} \]
Одредити координате темена и једначину осе симетрије параболе \( y = 3x^2 - 6x + 5 \).
Коефицијенти су \( a = 3, b = -6, c = 5 \).
1. \( x_T = -\frac{b}{2a} = -\frac{-6}{2 \cdot 3} = \frac{6}{6} = 1 \)
2. \( y_T = f(1) = 3(1)^2 - 6(1) + 5 = 3 - 6 + 5 = 2 \)
Теме је \( T(1, 2) \), а оса симетрије је права \( x = 1 \).
Пресек са \( y \)-осом: Добија се за \( x = 0 \), па је тачка пресека увек \( (0, c) \).
Пресек са \( x \)-осом (нуле функције): Добијају се решавањем квадратне једначине \( ax^2 + bx + c = 0 \). Број пресечних тачака зависи од дискриминанте \( D = b^2 - 4ac \):
  • \( D > 0 \): Парабола сече \( x \)-осу у двема различитим тачкама \( (x_1, 0) \) и \( (x_2, 0) \).
  • \( D = 0 \): Парабола додирује \( x \)-осу у темену \( \left(-\frac{b}{2a}, 0\right) \).
  • \( D < 0 \): Парабола нема заједничких тачака са \( x \)-осом (цео график је изнад или испод осе).
Геометријски цртеж који приказује шест карактеристичних положаја параболе. Цртеж треба да се састоји од матрице 2x3 са шест одвојених координатних система. Сваки координатни систем треба да има јасно означене x- и y-осе са стрелицама на крајевима.

Горњи ред (три под-цртежа) приказује параболе за коефицијент \( a > 0 \), што значи да су окренуте нагоре (конвексне, U-облик):
1.  **Први под-цртеж (D > 0):** Парабола сече x-осу у две различите тачке. Теме параболе је испод x-осе.
2.  **Други под-цртеж (D = 0):** Парабола додирује x-осу у темену. Теме параболе је на x-оси.
3.  **Трећи под-цртеж (D < 0):** Парабола нема пресечних тачака са x-осом, већ лебди у потпуности изнад ње. Теме параболе је изнад x-осе.

Доњи ред (три под-цртежа) приказује параболе за коефицијент \( a < 0 \), што значи да су окренуте надоле (конкавне, ∩-облик):
1.  **Четврти под-цртеж (D > 0):** Парабола сече x-осу у две различите тачке. Теме параболе је изнад x-осе.
2.  **Пети под-цртеж (D = 0):** Парабола додирује x-осу у темену, прилазећи јој одоздо. Теме параболе је на x-оси.
3.  **Шести под-цртеж (D < 0):** Парабола нема пресечних тачака са x-осом, већ лежи у потпуности испод ње. Теме параболе је испод x-осе.

Све параболе треба да буду глатке и симетричне криве, пролазећи кроз назначене тачке или додирујући осе у складу са описом.
Колико заједничких тачака са \( x \)-осом има парабола \( y = x^2 - 4x + 4 \)?
Рачунамо дискриминанту: \[ D = b^2 - 4ac = (-4)^2 - 4 \cdot 1 \cdot 4 = 16 - 16 = 0 \] Пошто је \( D = 0 \), парабола додирује \( x \)-осу у једној тачки (темену), па има тачно једну заједничку тачку: \( (2, 0) \).
Одредити смер отвора параболе на основу знака коефицијента \( a \) (\( a > 0 \implies \cup \), \( a < 0 \implies \cap \)).
Уцртати пресек са \( y \)-осом, тачку \( (0, c) \).
Израчунати координате темена \( T(x_T, y_T) \) и повући осу симетрије \( x = x_T \).
Одредити нуле функције (пресеке са \( x \)-осом) решавањем једначине \( ax^2 + bx + c = 0 \) и уцртати их на \( x \)-осу.
Кроз добијене карактеристичне тачке скицирати глатку криву (параболу).
Скицирати график функције \( y = -x^2 + 2x + 3 \):
  • Отвор: \( a = -1 < 0 \implies \) окренута надоле.
  • Пресек са \( y \)-осом: \( (0, 3) \).
  • Теме: \( x_T = -\frac{2}{2(-1)} = 1 \), \( y_T = -(1)^2 + 2(1) + 3 = 4 \implies T(1, 4) \). Оса симетрије је \( x = 1 \).
  • Пресеци са \( x \)-осом: \( -x^2 + 2x + 3 = 0 \implies x_1 = -1, x_2 = 3 \), па су тачке \( (-1, 0) \) и \( (3, 0) \).

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Одредити координате темена и осу симетрије параболе \( y = x^2 - 4x + 3 \).
Коефицијенти су: \( a = 1, b = -4, c = 3 \).
\( x_T = -\frac{b}{2a} = -\frac{-4}{2 \cdot 1} = 2 \)
\( y_T = f(2) = 2^2 - 4 \cdot 2 + 3 = 4 - 8 + 3 = -1 \)
Теме: \( T(2, -1) \)
Оса симетрије: \( x = 2 \)
Задатак 2 (средњи): Одредити све карактеристичне тачке (пресек са \( y \)-осом, теме, нуле) за функцију \( y = 2x^2 - 8x + 6 \) и одредити њен канонски облик.
Коефицијенти су: \( a = 2, b = -8, c = 6 \).
1. Пресек са \( y \)-осом: \( (0, 6) \)
2. Теме: \[ x_T = -\frac{-8}{2 \cdot 2} = 2, \quad y_T = 2(2)^2 - 8(2) + 6 = 8 - 16 + 6 = -2 \implies T(2, -2) \]
3. Канонски облик: \( y = a(x - x_T)^2 + y_T = 2(x - 2)^2 - 2 \)
4. Нуле функције: \[ 2x^2 - 8x + 6 = 0 \implies x^2 - 4x + 3 = 0 \implies (x - 1)(x - 3) = 0 \] Парабола сече \( x \)-осу у тачкама \( (1, 0) \) и \( (3, 0) \).
Задатак 3 (тежак): Одредити коефицијенте \( a, b, c \) квадратне функције \( y = ax^2 + bx + c \) чије је теме у тачки \( T(1, -4) \) и која садржи тачку \( A(3, 0) \).
Користећи канонски облик функције преко темена \( T(x_T, y_T) = T(1, -4) \): \[ y = a(x - x_T)^2 + y_T = a(x - 1)^2 - 4 \] Пошто парабола пролази кроз тачку \( A(3, 0) \), уврштавамо њене координате: \[ 0 = a(3 - 1)^2 - 4 \] \[ 0 = 4a - 4 \implies 4a = 4 \implies a = 1 \] Сада враћамо вредност \( a = 1 \) у канонски облик и развијамо квадрат бинома: \[ y = 1(x - 1)^2 - 4 = (x^2 - 2x + 1) - 4 = x^2 - 2x - 3 \] Одговор: Коефицијенти су \( a = 1, b = -2, c = -3 \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: