Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а)
\( y = -x + 1, \ x \le 2 \) \( x = 2 \Rightarrow y = -2 + 1 = -1 \Rightarrow A(2, -1) \) (припада) \( x = 1 \Rightarrow y = -1 + 1 = 0 \Rightarrow B(1, 0) \) \( x = 0 \Rightarrow y = 0 + 1 = 1 \Rightarrow C(0, 1) \) \( y = 2x - 2, \ x \gt 2 \) \( x = 2 \Rightarrow y = 2 \cdot 2 - 2 = 2 \Rightarrow D(2, 2) \) (не припада) \( x = 3 \Rightarrow y = 2 \cdot 3 - 2 = 4 \Rightarrow E(3, 4) \) Нацртај правоугли координатни систем Oxy са јединичном дужи од 1 квадратића, са x-осом од -3 до 5 и y-осом од -2 до 6. Означи тачке A(2, -1), B(1, 0), C(0, 1), D(2, 2) и E(3, 4). Тачку A(2, -1) нацртај као пун кружић. Из тачке A повуци полуправу која пролази кроз тачке B(1, 0) и C(0, 1) и наставља се улево навише до ивице слике (нпр. до тачке (-3, 4)); на крају постави стрелицу. Тачку D(2, 2) нацртај као празан (шупаљ) кружић. Из тачке D повуци полуправу кроз тачку E(3, 4) која се наставља удесно навише (нпр. до тачке (4, 6)); на крају постави стрелицу. Поред графика напиши y = f(x).
б)
\( y = -x + 1, \ x \le 1 \) \( x = 1 \Rightarrow y = -1 + 1 = 0 \Rightarrow M(1, 0) \) (припада) \( x = 0 \Rightarrow y = 0 + 1 = 1 \Rightarrow N(0, 1) \) \( x = -1 \Rightarrow y = 1 + 1 = 2 \Rightarrow P(-1, 2) \) \( y = 2x - 2, \ x \gt 1 \) \( x = 1 \Rightarrow y = 2 \cdot 1 - 2 = 0 \Rightarrow M(1, 0) \) \( x = 2 \Rightarrow y = 2 \cdot 2 - 2 = 2 \Rightarrow Q(2, 2) \) \( x = 3 \Rightarrow y = 2 \cdot 3 - 2 = 4 \Rightarrow R(3, 4) \) Гране се спајају у \( M(1, 0) \). Нацртај правоугли координатни систем Oxy са јединичном дужи од 1 квадратића, са x-осом од -3 до 5 и y-осом од -1 до 6. Означи тачке M(1, 0), N(0, 1), P(-1, 2), Q(2, 2) и R(3, 4). Тачку M(1, 0) нацртај као пун кружић. Из тачке M повуци полуправу кроз тачке N(0, 1) и P(-1, 2) која се наставља улево навише (нпр. до тачке (-3, 4)); на крају постави стрелицу. Из исте тачке M повуци другу полуправу кроз тачке Q(2, 2) и R(3, 4) која се наставља удесно навише (нпр. до тачке (4, 6)); на крају постави стрелицу. Две полуправе чине непрекидну изломљену линију у облику слова V са теменом у тачки M(1, 0). Поред графика напиши y = f(x).

Детаљно решење

Корак 1: Анализа функција

Обе функције су задате по деловима: на сваком делу домена функција је задата линеарним изразом, па се њен график састоји од делова правих (полуправих). За сваку грану одређујемо по две тачке, при чему посебно рачунамо вредност у граничној тачки. Ако гранична тачка припада грани (знак \( \le \)), цртамо је пуним кружићем, а ако јој не припада (знак \( \gt \)), празним кружићем.

а) \( f(x) = \begin{cases} -x + 1, & x \le 2 \\ 2x - 2, & x \gt 2 \end{cases} \)

Корак 2: Прва грана \( y = -x + 1 \), \( x \le 2 \)

\[ x = 2 \Rightarrow y = -2 + 1 = -1 \Rightarrow A(2, -1) \] \[ x = 1 \Rightarrow y = -1 + 1 = 0 \Rightarrow B(1, 0) \] \[ x = 0 \Rightarrow y = 0 + 1 = 1 \Rightarrow C(0, 1) \] Тачка \( A(2, -1) \) припада графику (пун кружић). Овај део графика је полуправа са почетком у тачки \( A \) која пролази кроз тачке \( B \) и \( C \) и наставља се улево (навише).

Корак 3: Друга грана \( y = 2x - 2 \), \( x \gt 2 \)

\[ x = 2 \Rightarrow y = 2 \cdot 2 - 2 = 2 \Rightarrow D(2, 2) \] \[ x = 3 \Rightarrow y = 2 \cdot 3 - 2 = 4 \Rightarrow E(3, 4) \] Пошто је \( x \gt 2 \), тачка \( D(2, 2) \) не припада графику (празан кружић). Овај део графика је полуправа без почетне тачке \( D \), која пролази кроз тачку \( E \) и наставља се удесно (навише). У тачки \( x = 2 \) вредности грана се не поклапају (\( -1 \ne 2 \)), па график има "скок": \( f(2) = -1 \), а десно од 2 вредности почињу од (али не укључују) 2.

Корак 4: Цртање графика под а)


Нацртај правоугли координатни систем Oxy са јединичном дужи од 1 квадратића, са x-осом од -3 до 5 и y-осом од -2 до 6. Означи тачке A(2, -1), B(1, 0), C(0, 1), D(2, 2) и E(3, 4). Тачку A(2, -1) нацртај као пун кружић. Из тачке A повуци полуправу која пролази кроз тачке B(1, 0) и C(0, 1) и наставља се улево навише до ивице слике (нпр. до тачке (-3, 4)); на крају постави стрелицу. Тачку D(2, 2) нацртај као празан (шупаљ) кружић. Из тачке D повуци полуправу кроз тачку E(3, 4) која се наставља удесно навише (нпр. до тачке (4, 6)); на крају постави стрелицу. Поред графика напиши y = f(x).

б) \( f(x) = \begin{cases} -x + 1, & x \le 1 \\ 2x - 2, & x \gt 1 \end{cases} \)

Корак 5: Прва грана \( y = -x + 1 \), \( x \le 1 \)

\[ x = 1 \Rightarrow y = -1 + 1 = 0 \Rightarrow M(1, 0) \] \[ x = 0 \Rightarrow y = 0 + 1 = 1 \Rightarrow N(0, 1) \] \[ x = -1 \Rightarrow y = 1 + 1 = 2 \Rightarrow P(-1, 2) \] Тачка \( M(1, 0) \) припада графику (пун кружић). Овај део графика је полуправа са почетком у \( M \) кроз тачке \( N \) и \( P \).

Корак 6: Друга грана \( y = 2x - 2 \), \( x \gt 1 \)

\[ x = 1 \Rightarrow y = 2 \cdot 1 - 2 = 0 \Rightarrow M(1, 0) \] \[ x = 2 \Rightarrow y = 2 \cdot 2 - 2 = 2 \Rightarrow Q(2, 2) \] \[ x = 3 \Rightarrow y = 2 \cdot 3 - 2 = 4 \Rightarrow R(3, 4) \] Иако тачка \( M(1, 0) \) не припада другој грани, она припада првој грани. Вредности обе гране у \( x = 1 \) су једнаке (\( 0 = 0 \)), па се две полуправе спајају у тачки \( M(1, 0) \) и график је непрекидна изломљена линија са теменом у \( M(1, 0) \).

Корак 7: Цртање графика под б)


Нацртај правоугли координатни систем Oxy са јединичном дужи од 1 квадратића, са x-осом од -3 до 5 и y-осом од -1 до 6. Означи тачке M(1, 0), N(0, 1), P(-1, 2), Q(2, 2) и R(3, 4). Тачку M(1, 0) нацртај као пун кружић. Из тачке M повуци полуправу кроз тачке N(0, 1) и P(-1, 2) која се наставља улево навише (нпр. до тачке (-3, 4)); на крају постави стрелицу. Из исте тачке M повуци другу полуправу кроз тачке Q(2, 2) и R(3, 4) која се наставља удесно навише (нпр. до тачке (4, 6)); на крају постави стрелицу. Две полуправе чине непрекидну изломљену линију у облику слова V са теменом у тачки M(1, 0). Поред графика напиши y = f(x).

Корак 8: Закључак

Под а) график чине полуправа \( y = -x + 1 \) са крајњом тачком \( (2, -1) \) (која припада графику) и полуправа \( y = 2x - 2 \) која почиње у тачки \( (2, 2) \) (која не припада графику) - график има скок у \( x = 2 \). Под б) график је непрекидна изломљена линија састављена од полуправих \( y = -x + 1 \) и \( y = 2x - 2 \) са заједничким теменом \( (1, 0) \).

Кратак запис решења:

а)

\( y = -x + 1, \ x \le 2 \): \( A(2, -1) \) (пун), \( C(0, 1) \) \( y = 2x - 2, \ x \gt 2 \): \( D(2, 2) \) (празан), \( E(3, 4) \)

б)

\( y = -x + 1, \ x \le 1 \): \( M(1, 0) \) (пун), \( P(-1, 2) \) \( y = 2x - 2, \ x \gt 1 \): \( M(1, 0) \), \( R(3, 4) \) → гране спојене у \( M(1, 0) \)

Најважније из лекције

Реална функција: Пресликавање \( f: D \to \mathbb{R} \) које сваком аргументу \( x \in D \) додељује тачно један реалан број \( y = f(x) \).
Вертикални тест: Крива је график функције ако је свака вертикална права \( x = c \) сече у највише једној тачки.
Линеарна функција: \( f(x) = ax + b \); константна за \( a = 0 \).
Цели део броја: \( [x] \) је највећи цео број \( \le x \) (нпр. \( [2{,}7] = 2 \), \( [-1{,}2] = -2 \)).
Хипербола и асимптоте: График функције \( f(x) = \frac{1}{x} \) чине две гране које се приближавају координатним осама \( x = 0 \) и \( y = 0 \) (асимптотама), али их никада не секу.
Нека је \( D \subseteq \mathbb{R} \). Функција \( f: D \to \mathbb{R} \) која сваком броју \( x \in D \) додељује тачно један реалан број \( y = f(x) \) назива се реална функција.
Домен (област дефинисаности) је скуп \( D \) свих вредности за које је функција дефинисана.
За функцију \( f(x) = 0{,}6x + 3{,}8 \) дефинисану на скупу \( [0, +\infty) \), вредност за аргумент \( x = 4 \) износи: \[ f(4) = 0{,}6 \cdot 4 + 3{,}8 = 2{,}4 + 3{,}8 = 6{,}2 \]
Ако је функција дефинисана са \( f(x) = 3x - 5 \), одредити \( f(2) \) и \( f(-1) \).
\( f(2) = 3 \cdot 2 - 5 = 6 - 5 = 1 \)
\( f(-1) = 3 \cdot (-1) - 5 = -3 - 5 = -8 \)
График функције \( f: D \to \mathbb{R} \) је скуп свих тачака \( (x, y) \) координатног система за које важи \( y = f(x) \). Једнакост \( y = f(x) \) назива се једначина графика.
Вертикални тест: Крива у равни је график неке функције ако и само ако свака права паралелна \( y \)-оси (облика \( x = c \)) сече ту криву у највише једној тачки.
Ако нека вертикална права сече дату криву у две или више тачака, та крива није график функције, јер би истом броју \( x \) одговарало више различитих вредности \( y \).
Илустрација вертикалног теста. Приказати Декартов координатни систем са означеним осама \(x\) и \(y\). Нацртати глатку, континуирану криву која се хоризонтално увија (на пример, у облику слова 'S' положеног на бок), тако да за неку вредност \(x\) има више од једне \(y\) вредности. Кроз ову криву поставити вертикалну праву, означену са \(x = c\), која сече криву у тачно три јасно истакнуте различите тачке. Ове тачке пресека треба да буду видно обележене, показујући да крива не представља график функције јер за исту вредност \(x=c\) постоје три различите \(y\) вредности.
Да ли скуп тачака који образује кружницу може бити график неке функције \( y = f(x) \)?
Одговор: Не може. Вертикална права која пролази кроз средиште кружнице сече кружницу у две тачке, што значи да би једној вредности \( x \) одговарале две вредности \( y \), а то је у супротности са дефиницијом функције.
\[ f(x) = ax + b \quad (a, b \in \mathbb{R}) \] Ако је \( a = 0 \), функција је константна: \( f(x) = b \).
Функција може бити дефинисана различитим аналитичким изразима на различитим деловима свог домена (функција задата по гранама).
Функција апсолутне вредности дефинисана је по гранама: \[ |x| = \begin{cases} -x, & x < 0 \\ x, & x \ge 0 \end{cases} \]
Дата је функција: \[ f(x) = \begin{cases} -x + 2, & x \le 1 \\ 2x - 1, & x > 1 \end{cases} \] Израчунати \( f(0) \) и \( f(3) \).
За \( x = 0 \) користимо прву грану (\( 0 \le 1 \)): \( f(0) = -0 + 2 = 2 \).
За \( x = 3 \) користимо другу грану (\( 3 > 1 \)): \( f(3) = 2 \cdot 3 - 1 = 5 \).
Цели део броја \( x \), у ознаци \( [x] \), јесте највећи цео број који није већи од \( x \).
\[ [x] = \max\{k \in \mathbb{Z} \mid k \le x\} \]
  • \( [3{,}99] = 3 \)
  • \( [2{,}01] = 2 \)
  • \( [0{,}45] = 0 \)
  • \( [-0{,}13] = -1 \)
  • \( [-1{,}01] = -2 \)
График функције \( f(x) = [x] \) има степенасти облик са прекидима у целобројним тачкама.
Одреди вредност израза \( [4{,}7] - [-2{,}3] \).
\( [4{,}7] = 4 \)
\( [-2{,}3] = -3 \) (највећи цео број мањи или једнак \( -2{,}3 \) је \( -3 \))
Вредност израза: \( 4 - (-3) = 4 + 3 = 7 \).
График функције \( f: \mathbb{R} \setminus \{0\} \to \mathbb{R} \), дефинисане са \( f(x) = \frac{1}{x} \), назива се хипербола. Састоји се од две гране (у првом и трећем квадранту).
Асимптота је права којој се крива (грана графика) неограничено приближава, али је никада не додирује.
За функцију \( f(x) = \frac{1}{x} \):
  • Када \( x \to 0 \), вредност \( |y| \to +\infty \), па је вертикална права \( x = 0 \) (\( y \)-оса) вертикална асимптота.
  • Када \( x \to \pm\infty \), вредност \( y \to 0 \), па је хоризонтална права \( y = 0 \) (\( x \)-оса) хоризонтална асимптота.
Шта се дешава са вредношћу функције \( f(x) = \frac{1}{x} \) када се \( x \) позитивно приближава нули (нпр. \( x = 0{,}1; 0{,}01; 0{,}001 \))?
Вредности су: \( f(0{,}1) = 10 \), \( f(0{,}01) = 100 \), \( f(0{,}001) = 1000 \).
Закључак: Како се \( x \) приближава нули са позитивне стране, вредност функције \( f(x) \) постаје произвољно велика (тежи ка \( +\infty \)).

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Одреди вредности функције целог дела:
а) \( [5{,}85] \)
б) \( [-3{,}14] \)
в) \( [0] \)
а) \( [5{,}85] = 5 \)
б) \( [-3{,}14] = -4 \)
в) \( [0] = 0 \)
Задатак 2 (средњи): Дата је функција: \[ f(x) = \begin{cases} -x + 1, & x \le 2 \\ 2x - 2, & x > 2 \end{cases} \] Израчунај вредност израза \( f(-1) + f(2) + f(3) \).
За \( x = -1 \le 2 \): \( f(-1) = -(-1) + 1 = 1 + 1 = 2 \)
За \( x = 2 \le 2 \): \( f(2) = -2 + 1 = -1 \)
За \( x = 3 > 2 \): \( f(3) = 2 \cdot 3 - 2 = 6 - 2 = 4 \)
Збир: \( f(-1) + f(2) + f(3) = 2 + (-1) + 4 = 5 \).
Задатак 3 (средњи): Користећи вертикални тест, објасни зашто елипса чија је једначина \( x^2 + 4y^2 = 4 \) не представља график функције \( y = f(x) \).
Ако поставимо вертикалну праву \( x = 0 \) (\( y \)-осу), добијамо једначину: \[ 0^2 + 4y^2 = 4 \implies 4y^2 = 4 \implies y^2 = 1 \implies y = 1 \text{ или } y = -1 \] Права \( x = 0 \) сече елипсу у две тачке: \( (0, 1) \) и \( (0, -1) \). Према вертикалном тесту, пошто постоји вертикална права која сече криву у више од једне тачке, елипса није график функције.
Задатак 4 (тежак): Одреди вредност израза \( E = |x - 2| + [x] \) за \( x = -1{,}5 \) и за \( x = 2{,}7 \).
1) За \( x = -1{,}5 \):
\( |-1{,}5 - 2| = |-3{,}5| = 3{,}5 \)
\( [-1{,}5] = -2 \)
\( E = 3{,}5 + (-2) = 1{,}5 \)

2) За \( x = 2{,}7 \):
\( |2{,}7 - 2| = |0{,}7| = 0{,}7 \)
\( [2{,}7] = 2 \)
\( E = 0{,}7 + 2 = 2{,}7 \)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: