Најважније из лекције

Еластична сила: Конзервативна повратна сила сразмерна деформацији: \(F_e = kx\).
Рад спољашње силе: Једнак површини троугла испод \(F\text{--}x\) графика: \(A = \frac{1}{2}kx^2\).
Потенцијална енергија: Енергија акумулирана у деформисаној опрузи: \(E_p = \frac{1}{2}kx^2\).
Кључне особине: У недеформисаном стању (\(x = 0\)) потенцијална енергија је једнака нули (\(E_p = 0\)), док је за било коју деформацију (истезање или сабијање) увек позитивна (\(E_p > 0\)).
Еластичност је својство тела да се након престанка деловања спољашње силе спонтано враћа у свој првобитни облик и величину.
Деформисано тело (истегнута или сабијена опруга) делује еластичном силом која тежи да га врати у недеформисано равнотежно стање. Еластична сила је конзервативна сила.
Смер еластичне силе увек је супротан смеру деформације (помераја из равнотежног положаја).
\[ F_e = k \cdot x \] \(F_e\) – интензитет еластичне силе \([\text{N}]\) \(k\) – коефицијент еластичности (крутост) опруге \([\text{N/m}]\) \(x\) – деформација (издужење или скраћење) опруге \([\text{m}]\)
Ако се опруга крутости \(k = 200\text{ N/m}\) истегне за \(x = 0{,}05\text{ m}\) (\(5\text{ cm}\)), интензитет еластичне силе износи: \[ F_e = 200\text{ N/m} \cdot 0{,}05\text{ m} = 10\text{ N} \]
Колика еластична сила делује у опрузи крутости \(k = 400\text{ N/m}\) када се она сабије за \(2\text{ cm}\)?
Претварамо деформацију у метре: \(x = 2\text{ cm} = 0{,}02\text{ m}\).
Примењујемо формулу за еластичну силу: \[ F_e = k \cdot x = 400\text{ N/m} \cdot 0{,}02\text{ m} = 8\text{ N} \] Одговор: Интензитет еластичне силе износи \(8\text{ N}\).
Пошто еластична сила није константна током истезања већ сразмерно расте са повећањем деформације, рад спољашње силе одређује се графички као површина испод праве \(F(x)\) на \(F\text{--}x\) дијаграму.
График зависности интензитета еластичне силе F од истезања опруге x (F-x дијаграм) у 2D Декартовом координатном систему.
На хоризонталној оси је деформација x, обележена стрелицом десно на крају осе.
На вертикалној оси је сила F, обележена стрелицом нагоре на крају осе.
Координатни почетак је (0,0).
Линија графика је права која полази тачно из координатног почетка (0,0) и линеарно расте у првом квадранту до крајње тачке P. Координате тачке P су $(x, kx)$, где $x$ представља максималну деформацију, а $kx$ максималну силу.
Из тачке P, спушта се испрекидана вертикална линија до хоризонталне осе, пресецајући је у тачки $(x, 0)$.
Означите ову тачку на хоризонталној оси словом '$x$'.
Из тачке P, повлачи се испрекидана хоризонтална линија до вертикалне осе, пресецајући је у тачки $(0, kx)$.
Означите ову тачку на вертикалној оси изразом '$kx$'.
Површина испод линије графика (праве од (0,0) до P), између те праве, хоризонталне осе и вертикалне испрекидане линије, представља правоугли троугао.
Врхови овог троугла су (0,0), $(x, 0)$ и $(x, kx)$.
Катете троугла су дужина $x$ (дуж хоризонталне осе) и $kx$ (дуж вертикалне испрекидане линије).
Ова површина троугла треба да буде светлосиво обојена и јасно обележена текстом: $A = \frac{1}{2} k x^2$.
\[ A = \frac{1}{2} k x^2 \] \(A\) – рад спољашње силе утрошен на деформацију опруге \([\text{J}]\)
Рад еластичне силе: При истезању или сабијању опруге рад еластичне силе је негативан (\(A_e = -\frac{1}{2}kx^2\)), јер она делује супротно од смера помераја. Рад спољашње силе која врши деформацију је позитиван (\(A_{\text{sp}} = \frac{1}{2}kx^2\)).
Потенцијална енергија еластичне деформације је енергија акумулирана у деформисаном телу и једнака је раду који спољашња сила изврши приликом деформације тог тела.
\[ E_p = \frac{1}{2} k x^2 \] \(E_p\) – потенцијална енергија еластичне опруге \([\text{J}]\) \(k\) – коефицијент еластичности опруге \([\text{N/m}]\) \(x\) – деформација опруге \([\text{m}]\)
У недеформисаном стању (\(x = 0\)), потенцијална енергија опруге једнака је нули (\(E_p = 0\)).
Потенцијална енергија еластичне деформације је увек позитивна (\(E_p > 0\)), без обзира на то да ли је опруга истегнута или сабијена, јер деформација \(x\) у формули фигурише на квадрат (\(x^2\)).
Колику потенцијалну енергију има опруга крутости \(k = 500\text{ N/m}\) када се истегне за \(0{,}1\text{ m}\)?
Примењујемо формулу за потенцијалну енергију: \[ E_p = \frac{1}{2} k x^2 = \frac{1}{2} \cdot 500\text{ N/m} \cdot (0{,}1\text{ m})^2 = 250 \cdot 0{,}01 = 2{,}5\text{ J} \] Одговор: Потенцијална енергија опруге износи \(2{,}5\text{ J}\).

Задаци за вежбање

Лаки ниво: Опруга коефицијента еластичности \(k = 300\text{ N/m}\) сабијена је за \(4\text{ cm}\). Израчунајте потенцијалну енергију акумулирану у тој опрузи.
Претварамо деформацију у SI јединице: \[ x = 4\text{ cm} = 0{,}04\text{ m} \] Рачунамо потенцијалну енергију: \[ E_p = \frac{1}{2} k x^2 = \frac{1}{2} \cdot 300\text{ N/m} \cdot (0{,}04\text{ m})^2 = 150 \cdot 0{,}0016\text{ m}^2 = 0{,}24\text{ J} \] Одговор: Потенцијална енергија опруге износи \(0{,}24\text{ J}\).
Средњи ниво: Под дејством силе од \(60\text{ N}\) опруга се истегне за \(3\text{ cm}\). Колики је коефицијент еластичности те опруге и колика је њена потенцијална енергија у том стању?
Подаци: \(F = 60\text{ N}\), \(x = 3\text{ cm} = 0{,}03\text{ m}\).
1. Из формуле за еластичну силу \(F = k \cdot x\) налазимо коефицијент еластичности: \[ k = \frac{F}{x} = \frac{60\text{ N}}{0{,}03\text{ m}} = 2000\text{ N/m} \] 2. Рачунамо потенцијалну енергију: \[ E_p = \frac{1}{2} k x^2 = \frac{1}{2} \cdot 2000\text{ N/m} \cdot (0{,}03\text{ m})^2 = 1000 \cdot 0{,}0009 = 0{,}9\text{ J} \] (Алтернативно: \(E_p = \frac{1}{2} F \cdot x = \frac{1}{2} \cdot 60\text{ N} \cdot 0{,}03\text{ m} = 0{,}9\text{ J}\))
Одговор: Коефицијент еластичности је \(2000\text{ N/m}\), а потенцијална енергија износи \(0{,}9\text{ J}\).
Тежи ниво: Опруга крутости \(k = 800\text{ N/m}\) првобитно је истегнута за \(x_1 = 2\text{ cm}\). Колики рад треба извршити спољашња сила да би се опруга додатно истегла до укупног издужења \(x_2 = 6\text{ cm}\)?
Претварамо издужења у метре: \[ x_1 = 0{,}02\text{ m}, \quad x_2 = 0{,}06\text{ m} \] Рад спољашње силе једнак је промени потенцијалне енергије опруге: \[ A = \Delta E_p = E_{p2} - E_{p1} = \frac{1}{2} k x_2^2 - \frac{1}{2} k x_1^2 = \frac{1}{2} k \left(x_2^2 - x_1^2\right) \] Уврштавамо бројне вредности: \[ A = \frac{1}{2} \cdot 800 \cdot \left((0{,}06)^2 - (0{,}02)^2\right) = 400 \cdot (0{,}0036 - 0{,}0004) \] \[ A = 400 \cdot 0{,}0032 = 1{,}28\text{ J} \] Одговор: За додатно истезање опруге потребно је извршити рад од \(1{,}28\text{ J}\).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: