Најважније из лекције

Разлагање силе теже: Нормална компонента је \(F_n = mg\frac{l}{s}\), а паралелна компонента низ раван је \(F_p = mg\frac{h}{s}\).
Глатка стрма раван (са канапом): У равнотежи важи \(N = mg\frac{l}{s}\) и \(T = mg\frac{h}{s}\).
Раван са трењем: Сила статичког трења уравнотежава паралелну компоненту до вредности \(F_{tr,\text{max}} = \mu_s N\).
Коефицијенти трења: На граници проклизавања важи \(\mu_s = \frac{h}{l}\), док се мерењем при минималном нагибу где се клизање одржава добија динамички коефицијент \(\mu_d = \frac{h_{\text{min}}}{l}\).
Стрму раван карактеришу висина \(h\), дужина основице \(l\) и дужина косе странице \(s\).
Детаљан шематски приказ стрме равни. Геометријски троугао стрме равни је правоугли троугао АВС. Теме А је у доњем левом углу, теме В је у доњем десном углу, а теме С је у горњем десном углу. Страница АВ представља основицу дужине \(l\), страница ВС представља висину дужине \(h\), а страница АС је коса страница (хипотенуза) дужине \(s\). Угао нагиба стрме равни, означен са \(\alpha\), налази се код темена А, између хоризонталне основице АВ и косе странице АС.

На косој равни АС постављено је тело (једноставан правоугаони блок). Из центра масе тела полази вектор силе Земљине теже, означен са \(m\vec{g}\), усмерен вертикално наниже. Ова сила \(m\vec{g}\) разложена је на две компоненте које такође полазе из центра масе тела:
1.  Нормалну компоненту, означену са \(\vec{F_n}\), чија је вредност \(mg \frac{l}{s}\). Ова компонента је управна на стрму раван АС и усмерена од ње.
2.  Тангенцијалну (паралелну) компоненту, означену са \(\vec{F_p}\), чија је вредност \(mg \frac{h}{s}\). Ова компонента је паралелна са стрмом равни АС и усмерена низ раван.

Поред главног приказа, представљен је и засебан троугао сила који демонстрира сличност са геометријским троуглом стрме равни. Овај троугао сила формирају вектори \(\vec{m}\vec{g}\) (као хипотенуза), \(\vec{F_n}\) и \(\vec{F_p}\) (као катете које су међусобно управне). Унутар троугла сила, угао између вектора \(\vec{m}\vec{g}\) (вертикални правац) и \(\vec{F_n}\) (правац нормалан на стрму раван) је такође означен са \(\alpha\), визуелно потврђујући сличност са углом нагиба стрме равни.
Троугао који чине странице стрме равни (\(s, h, l\)) сличан је троуглу који формирају вектор силе Земљине теже и њене компоненте.
\[ F_n = mg \cdot \frac{l}{s} \quad \text{(нормална компонента)} \] \[ F_p = mg \cdot \frac{h}{s} \quad \text{(компонента дуж правца стрме равни)} \] где је \(m\) маса тела, \(g\) гравитационо убрзање, \(s\) дужина косе странице, \(h\) висина и \(l\) дужина основице стрме равни.
Ако је висина стрме равни \(h = 3\text{ m}\), основица \(l = 4\text{ m}\), а коса страница \(s = 5\text{ m}\), на тело масе \(m = 10\text{ kg}\) делује сила теже \(mg \approx 100\text{ N}\).
Нормална компонента је: \(F_n = 100\text{ N} \cdot \frac{4}{5} = 80\text{ N}\).
Компонента дуж стрме равни је: \(F_p = 100\text{ N} \cdot \frac{3}{5} = 60\text{ N}\).
Да би тело везано канапом мировало на глаткој стрмој равни, векторски збир свих сила мора бити једнак нули: \(\vec{N} + \vec{T} + m\vec{g} = 0\).
Силе се међусобно уравнотежавају по одговарајућим правцима:
  • Нормални правац: Нормална сила реакције подлоге уравнотежава нормалну компоненту силе теже: \[ N = mg \cdot \frac{l}{s} \]
  • Правац стрме равни: Сила затезања канапа уравнотежава компоненту силе теже дуж стрме равни: \[ T = mg \cdot \frac{h}{s} \]
Тело масе \(2\text{ kg}\) везано је канапом на глаткој стрмој равни висине \(0{,}6\text{ m}\) и косе дужине \(1\text{ m}\). Колика је сила затезања канапа? (\(g = 10\text{ m/s}^2\))
\(T = mg \cdot \frac{h}{s} = 2\text{ kg} \cdot 10\text{ m/s}^2 \cdot \frac{0{,}6\text{ m}}{1\text{ m}} = 12\text{ N}\).
Одговор: Сила затезања канапа износи \(12\text{ N}\).
Када се тело слободно налази на стрмој равни која није идеално глатка, кретању низ раван супротставља се сила статичког трења (\(F_{tr}\)).
При малим нагибима тело мирује и важи \(F_{tr} = mg \cdot \frac{h}{s}\). Повећањем нагиба, сила статичког трења расте до своје максималне вредности: \[ F_{tr,\text{max}} = \mu_s N = \mu_s \cdot mg \cdot \frac{l}{s} \]
При максималном нагибу при коме тело још увек мирује (на граници проклизавања): \[ mg \cdot \frac{h}{s} = \mu_s \cdot mg \cdot \frac{l}{s} \implies \mu_s = \frac{h}{l} \] где је \(\mu_s\) статички коефицијент трења.
Када тело проклиза, оно наставља да клизи и при мањим нагибима. Мерењем минималне висине \(h\) при којој тело још увек клизи, на исти начин се одређује динамички коефицијент трења: \(\mu_d = \frac{h}{l}\).

Задаци за вежбање

Лаки задатак: На глаткој стрмој равни дужине основице \(l = 8\text{ m}\) и дужине косе странице \(s = 10\text{ m}\) налази се тело масе \(5\text{ kg}\). Коликом силом тело притиска стрму раван (нормална реакција подлоге)? Узети \(g = 10\text{ m/s}^2\).
Нормална сила реакције подлоге једнака је нормалној компоненти силе теже: \[ N = mg \cdot \frac{l}{s} \] \[ N = 5\text{ kg} \cdot 10\text{ m/s}^2 \cdot \frac{8\text{ m}}{10\text{ m}} = 40\text{ N} \] Одговор: Сила реакције подлоге износи \(40\text{ N}\).
Средњи задатак: Квадар постављен на стрму раван почиње да клизи тек када се висина стрме равни подигне на \(h = 1{,}5\text{ m}\), при чему је дужина основице \(l = 2\text{ m}\). Израчунајте статички коефицијент трења између квадра и стрме равни.
Статички коефицијент трења одређује се из односа граничне висине и основице: \[ \mu_s = \frac{h}{l} \] \[ \mu_s = \frac{1{,}5\text{ m}}{2\text{ m}} = 0{,}75 \] Одговор: Статички коефицијент трења износи \(0{,}75\).
Тешки задатак: Тело масе \(4\text{ kg}\) налази се на стрмој равни димензија \(h = 3\text{ m}\), \(l = 4\text{ m}\) и \(s = 5\text{ m}\). Коефицијент статичког трења између тела и подлоге је \(\mu_s = 0{,}6\). Да ли ће тело самостално мировати на стрмој равни или ће проклизати? Узети \(g = 10\text{ m/s}^2\).
1. Израчунавамо компоненту силе теже која вуче тело низ раван: \[ F_p = mg \cdot \frac{h}{s} = 4\text{ kg} \cdot 10\text{ m/s}^2 \cdot \frac{3\text{ m}}{5\text{ m}} = 24\text{ N} \] 2. Израчунавамо максималну силу статичког трења: \[ N = mg \cdot \frac{l}{s} = 4\text{ kg} \cdot 10\text{ m/s}^2 \cdot \frac{4\text{ m}}{5\text{ m}} = 32\text{ N} \] \[ F_{tr,\text{max}} = \mu_s \cdot N = 0{,}6 \cdot 32\text{ N} = 19{,}2\text{ N} \] 3. Поређење: Пошто је \(F_p = 24\text{ N} > F_{tr,\text{max}} = 19{,}2\text{ N}\) (односно \(\frac{h}{l} = 0{,}75 > \mu_s = 0{,}6\)), сила која вуче тело низ раван је већа од максималне силе статичког трења.
Одговор: Тело ће проклизати низ стрму раван.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: