Најважније из лекције

Знак рада:
  • Позитиван рад (\(A > 0\)): Сила делује под оштрим углом у односу на померај (активна компонента у смеру кретања).
  • Негативан рад (\(A < 0\)): Сила делује под тупим углом у односу на померај (нпр. сила трења и отпора).
  • Рад једнак нули (\(A = 0\)): Сила делује под правим углом (\(90^\circ\)) у односу на правац кретања.
Графички приказ: Рад силе на \(F_x - s\) графику једнак је површини испод криве (\(A = P\)).
Променљива сила: Рад се рачуна као производ средње вредности силе и пута: \(A = F_{\text{sr}} \cdot s\).
Рад силе је скаларна физичка величина која може бити позитивна, негативна или једнака нули, што зависи од угла између вектора силе \(\vec{F}\) и вектора помераја \(\Delta\vec{r}\).
Приказ деловања силе на тело при праволинијском кретању, представљен са три одвојена дијаграма (а, б, в) поређана хоризонтално. Сваки дијаграм приказује једноставно правоугаоно тело постављено на хоризонталну линију која представља правац кретања. Испод сваког тела, дуж хоризонталне линије, нацртан је вектор помераја \(\Delta\vec{r}\) усмерен удесно. Вектор силе \(\vec{F}\) полази из горњег центра тела.

а) Дијаграм за позитиван рад: Вектор силе \(\vec{F}\) усмерен је нагоре и удесно, формирајући оштар угао \(\alpha\) са вектором помераја \(\Delta\vec{r}\). Угао \(\alpha\) је јасно приказан између вектора \(\vec{F}\) и \(\Delta\vec{r}\). Дијаграм је означен натписом 'Позитиван рад'.

б) Дијаграм за негативан рад: Вектор силе \(\vec{F}\) усмерен је нагоре и улево, формирајући туп угао \(\beta\) са вектором помераја \(\Delta\vec{r}\). Угао \(\beta\) је јасно приказан између вектора \(\vec{F}\) и \(\Delta\vec{r}\). Дијаграм је означен натписом 'Негативан рад'.

в) Дијаграм за рад једнак нули: Вектор силе \(\vec{F}\) усмерен је вертикално нагоре, формирајући угао од \(90^\circ\) са вектором помераја \(\Delta\vec{r}\). Правоугаони симбол угла је приказан између вектора \(\vec{F}\) и \(\Delta\vec{r}\), или је угао означен са \(\gamma = 90^\circ\). Дијаграм је означен натписом 'Рад једнак нули'.
Позитиван рад (\(A > 0\)): Врши се када се смер активне компоненте силе поклапа са смером кретања тела (угао између силе и помераја је оштар). Сила тада погодује кретању тела.
Негативан рад (\(A < 0\)): Врши се када је смер активне компоненте силе супротан смеру кретања тела (угао између силе и помераја је туп). Примери: рад силе трења и рад силе отпора средине.
Рад једнак нули (\(A = 0\)): Ако је правац силе нормалан на правац кретања тела (угао од \(90^\circ\)), сила не утиче на кретање и не врши рад над телом.
Какав рад врши сила гравитације док се лопта креће вертикално увис?
Смер кретања лопте је навише, док сила гравитације делује наниже (смерови су супротни, односно угао је \(180^\circ\)). Пошто сила делује супротно смеру кретања, рад гравитационе силе је негативан.
Код праволинијског кретања, рад силе се може графички представити и израчунати помоћу дијаграма зависности активне компоненте силе од пута (\(F_x - s\)).
График зависности активне компоненте силе (\(F_x\)) од пута (\(s\)), приказан у Декартовом координатном систему. Хоризонтална оса је означена као \(s\) (пут) и усмерена је удесно. Вертикална оса је означена као \(F_x\) (активна компонента силе) и усмерена је нагоре. Приказана је линија графика, на пример, линеарно растућа права, која представља променљиву активну компоненту силе \(F_x\) у зависности од пута \(s\), налазећи се у потпуности изнад хоризонталне осе. На оси пута (\(s\)) су означене две тачке: почетни положај \(s_1\) и крајњи положај \(s_2\), при чему је \(s_1 < s_2\). Површина испод линије графика, ограничена вертикалним линијама из тачака \(s_1\) и \(s_2\) до линије графика, као и хоризонталном осом, осенчена је и означена словом \(A\), које симболизује извршени рад.
Површина фигуре ограничене линијом графика активне компоненте силе, \(x\)-осом (осом пута) и ординатама на почетку и крају пута, бројно је једнака извршеном раду силе: \[ A = P \]
Графички метод је нарочито погодан за одређивање рада када се интензитет активне компоненте силе мења током кретања.
Када на тело делује сила чији се интензитет мења дуж пута, укупан рад се може изразити преко средње вредности те силе.
\[ A = F_{\text{sr}} \cdot s \] \(A\) – извршени рад \([\text{J}]\)
\(F_{\text{sr}}\) – средња вредност активне компоненте силе на датом путу \([\text{N}]\)
\(s\) – пређени пут \([\text{m}]\)
Сила која вуче санке мења се дуж пута од \(6\text{ m}\), а њена средња вредност износи \(25\text{ N}\). Колики је извршени рад?
Применом формуле за рад променљиве силе: \[ A = F_{\text{sr}} \cdot s = 25\text{ N} \cdot 6\text{ m} = 150\text{ J} \]

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Тело се креће по хоризонталној подлози с лева на десно. Одредити знак рада који врше:
а) вучна сила која делује у смеру кретања,
б) сила трења између тела и подлоге,
в) сила нормалне реакције подлоге (усмерена вертикално навише).
а) Вучна сила делује у смеру кретања (угао \(0^\circ\)), па је њен рад позитиван (\(A > 0\)).
б) Сила трења делује у смеру супротном од смера кретања (угао \(180^\circ\)), па је њен рад негативан (\(A < 0\)).
в) Сила реакције подлоге је нормална на правац кретања (угао \(90^\circ\)), па је њен рад једнак нули (\(A = 0\)).
Задатак 2 (средњи): На тело које се креће праволинијски дуж пута од \(s = 12\text{ m}\) делује сила променљивог интензитета чија је средња вредност \(F_{\text{sr}} = 40\text{ N}\). Истовремено, на тело делује константна сила трења интензитета \(F_{\text{tr}} = 15\text{ N}\). Израчунати:
а) рад променљиве силе,
б) рад силе трења.
а) Рад променљиве силе: \[ A_1 = F_{\text{sr}} \cdot s = 40\text{ N} \cdot 12\text{ m} = 480\text{ J} \] б) Рад силе трења: Пошто сила трења делује супротно од смера кретања, њен рад је негативан: \[ A_{\text{tr}} = -F_{\text{tr}} \cdot s = -15\text{ N} \cdot 12\text{ m} = -180\text{ J} \]
Задатак 3 (тежак): Током померања тела на путу од \(s = 8\text{ m}\), вучна сила равномерно расте од почетне вредности \(F_1 = 10\text{ N}\) до крајње вредности \(F_2 = 30\text{ N}\). Смер деловања силе све време се поклапа са смером кретања. Одредити средњу вредност силе и укупан извршени рад.
Пошто се сила мења равномерно (линеарно), њена средња вредност једнака је аритметичкој средини почетне и крајње вредности: \[ F_{\text{sr}} = \frac{F_1 + F_2}{2} = \frac{10\text{ N} + 30\text{ N}}{2} = \frac{40\text{ N}}{2} = 20\text{ N} \] Рад силе износи: \[ A = F_{\text{sr}} \cdot s = 20\text{ N} \cdot 8\text{ m} = 160\text{ J} \] (Напомена: До истог резултата долази се рачунањем површине трапеза на \(F-s\) графику: \(P = \frac{F_1 + F_2}{2} \cdot s = 160\)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: