Најважније из лекције

Услови равнотеже: Све спољашње силе и сви моменти сила морају бити уравнотежени: \(\vec{F}_r = 0\) и \(\vec{M}_r = 0\).
Статичка vs. Динамичка равнотежа:
  • Статичка: тело мирује (нпр. стуб зграде, књига на столу).
  • Динамичка: тело се креће без убрзања – праволинијски брзином \(v=\text{const}\) или ротира угаоном брзином \(\omega=\text{const}\) (нпр. падобранац при терминалној брзини).
Врсте статичке равнотеже:
  • Стабилна: по померању, резултантна сила враћа тело у равнотежни положај (нпр. куглица у чинији).
  • Лабилна: по померању, резултантна сила удаљава тело од равнотежног положаја (нпр. куглица на врху брда).
Статика је део механике (динамике) који проучава услове при којима на тело делују спољашње силе и моменти сила, али не доводе до покретања тела из стања мировања.
Статичка равнотежа је стање у коме круто тело мирује под дејством спољашњих сила и њихових момената, при чему су сва та дејства међусобно уравнотежена.
Да би тело било у стању статичке равнотеже (да мирује), морају бити испуњена два основна услова:
  • Резултантна спољашња сила која делује на тело једнака је нули:
\[ \vec{F}_r = \sum \vec{F}_i = 0 \]
  • Резултантни моменат свих спољашњих сила у односу на било коју тачку/осу једнак је нули:
\[ \vec{M}_r = \sum \vec{M}_i = 0 \]
Примена статике је од кључног значаја у грађевинарству, архитектури и машинству ради прорачуна стабилности објеката, мостова и дизалица како не би дошло до њиховог деформисања или рушења.
Књига масе \(1\text{ kg}\) лежи непомично на хоризонталном столу. Које силе делују на њу и зашто је она у статичкој равнотежи?
На књигу делују сила Земљине теже \(\vec{F}_g = m\vec{g}\) усмерена вертикално наниже и сила реакције стола \(\vec{N}\) усмерена вертикално навише. Пошто су ове две силе истог интензитета, истог правца, а супротног смера, њихова резултанта је \(\vec{F}_r = \vec{F}_g + \vec{N} = 0\). Моменти сила су такође нула, па се књига налази у стању статичке равнотеже и мирује.
Динамичка равнотежа је стање тела које се под дејством уравнотежених спољашњих сила и момената сила креће равномерно праволинијски (константном брзином \(v = \text{const}\)) или равномерно ротира око фиксиране осе (константном угаоном брзином \(\omega = \text{const}\)).
\[ \vec{F}_r = 0 \implies \vec{a} = 0 \quad (v = \text{const}) \] \[ \vec{M}_r = 0 \implies \vec{\alpha} = 0 \quad (\omega = \text{const}) \] Тело у динамичкој равнотежи нема убрзање (линијско нити угаоно), иако се налази у стању кретања.
Аутомобил који се креће по правом путу сталном брзином од \(90\text{ km/h}\) налази се у динамичкој равнотежи јер је вучна сила мотора тачно уравнотежена са силама трења и отпора ваздуха.
Да ли се ротор електромотора који се окреће константним бројем обртаја у минути налази у равнотежи?
Да, налази се у стању динамичке равнотеже, јер ротира константном угаоном брзином, што значи да је укупни резултантни моменат спољашњих сила (погонски моменат и моменат сила отпора) једнак нули.
Тело се налази у стању стабилне равнотеже уколико се после малог извођења из равнотежног положаја самостално враћа у тај положај.
Шематски приказ тела (куглице) у сферном удубљењу, приказан у пресеку:
а) Куглица (мали круг) налази се на дну конкавног сферног удубљења. Из центра куглице, вертикално наниже је усмерен вектор силе теже (\(\vec{mg}\)), а вертикално навише је усмерен вектор нормалне реакције подлоге (\(\vec{N}\)). Оба вектора су исте дужине, коаксијална су и усмерена у супротним правцима, што указује на њихово векторско поништавање (\(\vec{F}_r = 0\)).
б) Куглица (мали круг) је благо померена уз бочни, закривљени зид сферног удубљења. Вектор силе теже (\(\vec{mg}\)) и даље је усмерен вертикално наниже из центра куглице. Вектор нормалне реакције подлоге (\(\vec{N}\)) полази из центра куглице, управно је на тангенту закривљене површине у тачки додира и усмерен је навише, према центру сфере чији је удубљење део. Векторски збир ових двеју сила (\(\vec{mg}\) и \(\vec{N}\)) даје резултујућу силу (\(\vec{F}_r\)), која је усмерена тангенцијално низ падину, ка најнижој тачки удубљења, показујући тенденцију враћања куглице у равнотежни положај.
1. У равнотежном положају (на дну удубљења), сила теже \(m\vec{g}\) и реакција подлоге \(\vec{N}\) су истог правца и супротног смера, па је \(\vec{F}_r = 0\).
2. Када се тело благо помери из равнотежног положаја, правац реакције подлоге \(\vec{N}\) се мења (остаје нормалан на подлогу) и више се не поклапа са правцем силе теже.
3. Векторски збир ове две силе даје резултантну силу \(\vec{F}_r \neq 0\) која је усмерена ка равнотежном положају и враћа тело назад.
Куглица стављена на дно полулоптасте чиније. Ако је мало гурнемо у страну, она ће осциловати и вратити се на дно чиније.
Тело се налази у стању лабилне равнотеже уколико се после малог извођења из равнотежног положаја све више удаљава од њега.
Шематски приказ тела (куглице) на врху сферног испупчења у два стања, приказана једно поред другог:
а) Куглица (приказана као мали круг) на самом врху конвексне сферне површине. Нацртати вертикалну референтну линију која пролази кроз центар куглице и највишу тачку испупчења. Сила теже \(\vec{mg}\) је представљена вектором усмереним вертикално наниже, са почетком у центру куглице. Нормална реакција подлоге \(\vec{N}\) је представљена вектором усмереним вертикално навише, са почетком у контактној тачки између куглице и површине и пролазећи кроз центар куглице. Вектори \(\vec{mg}\) и \(\vec{N}\) су колинеарни, истог интензитета и супротног смера, што означава да је резултујућа сила \(\vec{F}_r = 0\). Не цртати стрелицу за \(\vec{F}_r\), већ само текст \(F_r = 0\).
б) Куглица (приказана као мали круг) благо померена у страну (нпр. десно) са врха испупчења, низ његову падину. Сила теже \(\vec{mg}\) је представљена вектором усмереним вертикално наниже, са почетком у центру куглице. Нормална реакција подлоге \(\vec{N}\) је представљена вектором усмереним нормално на тангенту површине у тачки контакта, пролазећи кроз центар куглице и центар закривљености сферног испупчења. Векторски збир \(\vec{mg}\) и \(\vec{N}\) даје резултујућу силу \(\vec{F}_r\). Вектор \(\vec{F}_r\) треба да буде усмерен тангенцијално низ падину испупчења, дакле од равнотежног положаја на врху.
1. На врху испупчења, сила теже и реакција подлоге су у истом правцу и супротног смера, тако да је \(\vec{F}_r = 0\) (тело може тренутно да мирује).
2. Када се тело незнатно помери у страну, сила реакције подлоге мења правац (остаје нормална на испупчену површину).
3. Резултантна сила \(\vec{F}_r = m\vec{g} + \vec{N}\) више није једнака нули и усмерена је од равнотежног положаја (низ испупчење), чиме подстиче даље удаљавање и пад тела.
Куглица балансирана на врху сферне куполе или оловка постављена усправно на свој заоштрени врх. И најмањи поремећај узрокује пад.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Која је суштинска разлика између статичке и динамичке равнотеже тела?
У оба стања спољашње силе и моменти сила су међусобно уравнотежени (\(\vec{F}_r = 0\) и \(\vec{M}_r = 0\)). Међутим, код статичке равнотеже тело мирује (\(v = 0, \omega = 0\)), док се код динамичке равнотеже тело креће равномерно праволинијски (\(v = \text{const} \neq 0\)) или равномерно ротира (\(\omega = \text{const} \neq 0\)) без убрзања.
Задатак 2 (средњи): Гимнастичар стоји на траци и балансира. Ако га блага сила изведе из равнотеже, а он без сопствене корекције падне са траке, о којој врсти равнотеже је реч? Објасните зашто.
Реч је о лабилној равнотежи. Када се тело изведе из равнотежног положаја за мали помак, резултантна сила и моменат сила не враћају тело назад, већ делују у смеру даљег удаљавања тела од почетног положаја, што доводи до пада.
Задатак 3 (тежак): Куглица се налази на дну сферне чиније. Објасните на основу слагања вектора зашто се куглица након малог отклањања у страну враћа ка дну, односно зашто је ова равнотежа стабилна.
Када је куглица на дну, сила теже \(m\vec{g}\) делује вертикално наниже, а нормална реакција подлоге \(\vec{N}\) вертикално навише, па је њихов збир нула. Када се куглица помери уз закривљени зид чиније за угао \(\theta\), сила реакције подлоге \(\vec{N}\) остаје нормална на површину чиније, што значи да је нагнута према вертикали. Векторским сабирањем силе теже \(m\vec{g}\) и силе \(\vec{N}\) добија се резултантна сила \(\vec{F}_r = m\vec{g} + \vec{N}\) која има тангенцијалну компоненту усмерену ка дну чиније (најнижој тачки). Ова повратна сила убрзава куглицу назад ка равнотежном положају, што по дефиницији представља стабилну равнотежу.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: