Најважније из лекције

Класични концепт: Апсолутни простор и време (\( t = t' \)), важе Галилејеве трансформације (\( x = x' + vt \)).
Први постулат СТР: Сви физички закони имају исти облик у свим инерцијалним системима референце (не постоји апсолутно кретање/мировање).
Други постулат СТР: Брзина светлости у вакууму \( c \approx 3 \cdot 10^8\text{ m/s} \) је универзална константа и максимална брзина у природи, независна од кретања извора или посматрача.
Релативност истовремености: Истовременост зависи од стања кретања референтног система.
Черенковљево зрачење: Емисија светлости честица које се у материјалној средини крећу брже од светлости у тој средини (али увек мање од \( c \)).
У Њутновој класичној механици простор и време су апсолутни – време тече једнако за све посматраче (\( t = t' \)), а простор је независан од физичких процеса.
Галилејев принцип релативности: Сви закони класичне механике имају исти облик у свим инерцијалним системима референце.
Директне Галилејеве трансформације (за систем \( S' \) који се креће брзином \( v \) дуж \( x \)-осе у односу на \( S \)): \[ x = x' + vt \] \[ y = y', \quad z = z', \quad t = t' \] Инверзне трансформације: \[ x' = x - vt \] \[ y' = y, \quad z' = z, \quad t' = t \]
У класичној механици просторни размак (\( \Delta s = \Delta s' \)) и временски интервал (\( \Delta t = \Delta t' \)) између два догађаја су апсолутни и идентични за све посматраче.
Воз се креће брзином \( 20\text{ m/s} \). Путник у возу баци лоптицу напред брзином \( 5\text{ m/s} \) у односу на воз. Колика је брзина лоптице за посматрача на перону према класичној механици?
Према класичном сабирању брзина: \[ v_{\text{укупно}} = v_{\text{воз}} + v_{\text{лоптица}} = 20\text{ m/s} + 5\text{ m/s} = 25\text{ m/s} \]
Специјална теорија релативности (Ајнштајн, 1905) почива на два основна постулата који мењају класично схватање простора и времена:
1. Први постулат (Ајнштајнов принцип релативности): Физички закони имају исти математички облик у свим инерцијалним системима референце.
2. Други постулат (Принцип константности брзине светлости): Брзина светлости у вакууму \( c \) једнака је у свим инерцијалним системима референце и не зависи од брзине извора светлости или брзине посматрача.
\[ c = \frac{1}{\sqrt{\varepsilon_0 \mu_0}} \approx 3 \cdot 10^8 \text{ m/s} \quad (2{,}99792458 \cdot 10^8 \text{ m/s}) \] \( c \) представља максималну брзину преноса сигнала и интеракција у природи.
Класичан закон слагања брзина не важи за светлост. Брзина светлости емитоване из тела које се креће брзином \( v \) увек остаје \( c \), а не \( c + v \).
Ако се ракета креће брзином \( 0{,}5c \) и укључи предња светла, посматрач који мирује не мери брзину снопа \( 1{,}5c \), већ тачно \( c \).
У класичној физици пренос интеракција се сматра тренутним (бесконачна брзина), док је у теорији релативности брзина сигнала ограничена брзином \( c \). Због тога појам истовремености губи апсолутни карактер.
Подробна скица Ајнштајновог мисаоног експеримента о релативности истовремености. На дијаграму је приказана хоризонтална пруга са шинама. Изнад пруге се налази дугачак правоугаони вагон који се креће константном брзином \( v \) удесно, што треба означити стрелицом. Задњи крај вагона је означен тачком \( A \), а предњи крај тачком \( B \). Поред пруге, на земљи, стоји непокретни посматрач \( O \). У средини вагона, на једнакој удаљености од тачака \( A \) и \( B \), налази се посматрач \( O' \) који се креће заједно са вагоном.

У почетном тренутку, истовремено за посматрача \( O \), две муње ударају у крајеве вагона \( A \) и \( B \). Муње треба приказати као цик-цак линије које долазе одозго и погађају тачке \( A \) и \( B \). Одмах након удара, светлосни сигнали се шире из тачака \( A \) и \( B \) ка посматрачу \( O' \) унутар вагона, представљени линијама или стрелицама које показују правац ширења светлости.

Да би се илустровала релативност истовремености, дијаграм треба да прикаже стање вагона и посматрача \( O' \) у неком каснијем тренутку, након што су се померили удесно. У овом тренутку, светлосни сигнал са предњег краја \( B \) (коме се \( O' \) креће у сусрет) треба да буде приказан као да је већ стигао до посматрача \( O' \). Истовремено, светлосни сигнал са задњег краја \( A \) (од кога се \( O' \) удаљава) треба да буде приказан као да још увек није стигао до \( O' \), чиме се визуелно показује да за посматрача \( O' \) догађаји удара муња нису истовремени.
Два догађаја која су просторно раздвојена и истовремена за једног посматрача – нису истовремена за другог посматрача који се креће у односу на првог.
Мисаони експерименти (Gedankenexperiment) омогућавају теоријско предвиђање физичких исхода при брзинама упоредивим са брзином светлости, које је тешко директно реализовати у лабораторији.
Брзина светлости у вакууму \( c \) је апсолутна граница брзине у природи, али је брзина светлости у материјалним срединама мања (нпр. у води износи око \( 0{,}75c \)).
Черенковљево зрачење: Појава емитовања плавичасте светлости која настаје када се наелектрисане честице (нпр. електрони у језгру нуклеарног реактора) кроз материјалну средину крећу брзином већом од брзине светлости у тој средини (али и даље мањом од \( c \)).
Да ли електрони који у води путују брзином од \( 0{,}8c \) нарушавају други постулат Специјалне теорије релативности?
Одговор: Не нарушавају. Брзина светлости у вакууму (\( c \)) је универзална граница, док је брзина светлости у води мања (\( 0{,}75c \)). Пошто је \( 0{,}8c < c \), други постулат није прекршен.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Координатни систем \( S' \) креће се брзином \( v = 15\text{ m/s} \) дуж \( x \)-осе у односу на систем \( S \). У тренутку \( t = t' = 4\text{ s} \), посматрач у систему \( S' \) региструје догађај на координати \( x' = 50\text{ m} \). Израчунати просторну координату \( x \) тог догађаја у систему \( S \) према Галилејевим трансформацијама.
Применом директне Галилејеве трансформације: \[ x = x' + vt \] \[ x = 50\text{ m} + 15\frac{\text{m}}{\text{s}} \cdot 4\text{ s} = 50\text{ m} + 60\text{ m} = 110\text{ m} \] Одговор: Координата догађаја у систему \( S \) је \( x = 110\text{ m} \).
Задатак 2 (средњи): Свемирски брод се удаљава од Земље брзином \( v = 0{,}8c \) и емитује светлосни сигнал у правцу свог кретања. Колику брзину тог светлосног сигнала мери посматрач на Земљи:
а) према класичној механици?
б) према Специјалној теорији релативности?
а) Према класичном правилу сабирања брзина: \[ v_{\text{сигнал}} = v + c = 0{,}8c + c = 1{,}8c \] б) Према другом постулату Специјалне теорије релативности, брзина светлости у вакууму је иста у свим инерцијалним системима без обзира на кретање извора: \[ v_{\text{сигнал}} = c \] Одговор: Према класичној механици брзина би била \( 1{,}8c \), док је према СТР тачно \( c \).
Задатак 3 (тежак): На супротним крајевима свемирске станице дужине \( L \), истовремено за астронаута који у њој мирује, укључе се две сигналне сијалице. Посматрач у ракети пролеће великом брзином поред станице дуж правца који спаја те две сијалице. Да ли ће за посматрача у ракети ови догађаји бити истовремени и коју ће сијалицу прво видети укључену?
Догађаји неће бити истовремени за посматрача у ракети јер је истовременост релативна:
1. Посматрач у ракети се креће у сусрет светлости са предње сијалице, а удаљава се од светлости са задње сијалице.
2. Будући да се светлост у систему ракете шири истом брзином \( c \) из оба смера, светлосни сноп са предње сијалице ће пре стићи до посматрача.
3. Посматрач у ракети закључује да се прво упалила предња сијалица (она којој се ракета приближава).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: