8.6.3. Основне Интеракције Између Честица

Решење: Стандардни модел није дело једног научника — он је настао постепено, током друге половине XX века, као резултат рада великог броја теоријских и експерименталних физичара. Он описује 17 елементарних честица (шест кваркова, шест лептона, четири баждарна бозона и Хигсов бозон) и три од четири фундаменталне интеракције (електромагнетну, слабу и јаку). Неки од физичара који су највише допринели његовом настанку су: \[ \text{Мари Гел-Ман (Murray Gell-Mann)} \] Увео је појам кваркова и класификацију хадрона; добитник Нобелове награде 1969. године. \[ \text{Џорџ Цвајг (George Zweig)} \] Независно од Гел-Мана предложио је постојање кваркова (које је он назвао „асови”). \[ \text{Шелдон Глешоу, Абдус Салам, Стивен Вајнберг} \] (Sheldon Glashow, Abdus Salam, Steven Weinberg) — ујединили су електромагнетну и слабу интеракцију у јединствену електрослабу интеракцију; заједно су добили Нобелову награду 1979. године. \[ \text{Питер Хигс (Peter Higgs) и Франсоа Англер (François Englert)} \] Предвидели су постојање поља и честице (Хигсовог бозона) који елементарним честицама дају масу; Нобелову награду добили су 2013. године, након што је Хигсов бозон експериментално откривен 2012. у CERN-у. Осим њих, значајан допринос дали су и Ричард Фајнман, Џулијан Швингер и Шиничиро Томонага (квантна електродинамика), као и многи експериментални физичари који су радили на великим сударачима честица. Напомена: за овај задатак не постоји задати наставни пример (no section prompt), па је одговор заснован на садржају саме лекције о Стандардном моделу.