Најважније из лекције

Изобарски процес: Процес при коме је \( p = \text{const.} \) и \( n = \text{const.} \)
Геј-Лисаков закон: Запремина гаса директно је сразмерна апсолутној температури: \( \frac{V}{T} = \text{const.} \) односно \( \frac{V_1}{T_1} = \frac{V_2}{T_2} \). (Обавезно претворити температуру у келвине: \( T = t + 273 \)).
Изобаре: На \( V-T \) дијаграму су праве које пролазе кроз исходиште. Већи нагиб праве означава мањи притисак.
Авогадров закон: Гасови истих запремина при истом \( p \) и \( T \) имају једнак број молекула (\( N = \text{const.} \)).
Нормални услови: \( T_0 = 273 \, \text{K} \), \( p_0 = 101\,325 \, \text{Pa} \); један мол било ког гаса заузима \( V_m = 22{,}4 \, \text{dm}^3 \).
Изобарски процес је термодинамички процес који се одвија при константном притиску (\( p = \text{const.} \)) и константној количини гаса (\( n = \text{const.} \)).
Геј-Лисаков закон: Количник запремине и апсолутне температуре одређене количине идеалног гаса при сталном притиску је константан.
\[ \frac{V}{T} = \text{const.} \quad \Longleftrightarrow \quad \frac{V_1}{T_1} = \frac{V_2}{T_2} \] \( V \) – запремина гаса (\(\text{m}^3\)), \( T \) – апсолутна температура (\(\text{K}\))
Зависност од Целзијусове температуре: Геј-Лисак је експериментално утврдио линеарну зависност: \[ V = V_0 (1 + \gamma t) \] где је \( V_0 \) запремина на \( 0 \, ^\circ\text{C} \), \( t \) температура у \( ^\circ\text{C} \), а \( \gamma = \frac{1}{273 \, ^\circ\text{C}} \) коефицијент запреминског ширења гаса.
Микроскопско тумачење: При загревању гаса молекули се крећу брже и јаче ударају о зидове суда. Да би притисак остао константан, запремина мора да се повећа, чиме се смањује концентрација молекула и учесталост њихових удара.
Ако се гас запремине \( 2 \, \text{dm}^3 \) на температури \( 300 \, \text{K} \) загреје на \( 600 \, \text{K} \) при сталном притиску, његова запремина ће се удвостручити: \[ V_2 = V_1 \cdot \frac{T_2}{T_1} = 2 \, \text{dm}^3 \cdot \frac{600 \, \text{K}}{300 \, \text{K}} = 4 \, \text{dm}^3 \]
Запремина одређене количине гаса на \( 27 \, ^\circ\text{C} \) износи \( 1{,}5 \, \text{l} \). Колика ће бити запремина ако се гас изобарски охлади на \( -73 \, ^\circ\text{C} \)?
Температуре морамо превести у келвине:
\( T_1 = 27 + 273 = 300 \, \text{K} \)
\( T_2 = -73 + 273 = 200 \, \text{K} \)
Применом Геј-Лисаковог закона: \[ V_2 = V_1 \cdot \frac{T_2}{T_1} = 1{,}5 \, \text{l} \cdot \frac{200 \, \text{K}}{300 \, \text{K}} = 1{,}0 \, \text{l} \] Одговор: Запремина гаса биће \( 1{,}0 \, \text{l} \).
Крива (права) која приказује изобарски процес у одговарајућем дијаграму назива се изобара.
Дијаграм приказује V-T график у првом квадранту. Хоризонтална оса је означена као 'T' (температура), а вертикална оса као 'V' (запремина). Обе осе почињу од координатног почетка (0,0). На графику се налазе три праве линије, које представљају изобаре, све излазећи из координатног почетка. Ове линије одговарају различитим притисцима p1, p2 и p3. Линија са најмањим нагибом одговара притиску p1. Линија са средњим нагибом одговара притиску p2. Линија са највећим нагибом одговара притиску p3. Ово визуелно представља однос притисака p1 > p2 > p3. Свака линија треба да буде означена одговарајућим притиском (p1, p2, p3) поред себе.
Особине изобаре на дијаграмима:
  • \( V-T \) дијаграм: Изобара је права линија чији продужетак пролази кроз координатни почетак (\( T = 0 \, \text{K}, V = 0 \, \text{m}^3 \)).
  • \( V-t \) дијаграм: Изобара је права линија која сече \( V \)-осу у вредности \( V_0 \), а продужетак сече температурну осу на \( -273 \, ^\circ\text{C} \).
  • Поређење притисака: Изобара већег нагиба на \( V-T \) дијаграму одговара мањем притиску (\( p_1 > p_2 > p_3 \)). При истој температури, мањи притисак омогућава гасу да заузме већу запремину.
Ако на \( V-T \) дијаграму имамо две изобаре за исту количину гаса, како одређујемо која одговара вишем притиску?
Повучемо вертикалну линију за произвољну исту температуру \( T \). Изобара која даје мању запремину \( V \) одговара већем притиску \( p \), јер је према Бојл-Мариотовом закону запремина обрнуто сразмерна притиску. Дакле, изобара са мањим нагибом одговара вишем притиску.
Авогадров закон: У једнаким запреминама различитих гасова, при истим притисцима и температурама, налази се исти број молекула.
\[ N = n \cdot N_A = \frac{pV}{RT} N_A \] \( N \) – број молекула, \( n \) – количина супстанце (\(\text{mol}\)), \( N_A \approx 6{,}02 \cdot 10^{23} \, \text{mol}^{-1} \) – Авогадрова константа, \( R \approx 8{,}314 \, \frac{\text{J}}{\text{mol}\cdot\text{K}} \)
Нормални услови за гас:
  • Температура: \( T_0 = 273 \, \text{K} \) (\( 0 \, ^\circ\text{C} \))
  • Притисак: \( p_0 = 101\,325 \, \text{Pa} \) (\( 1 \, \text{atm} \))
  • Моларна запремина: Један мол било ког идеалног гаса при нормалним условима заузима запремину од \( V_{\text{mol}} = 22{,}4 \, \text{dm}^3 \).
Два мола азота (\(\text{N}_2\)) и два мола хелијума (\(\text{He}\)) на нормалним условима заузимају исту запремину: \[ V = 2 \, \text{mol} \cdot 22{,}4 \, \text{dm}^3/\text{mol} = 44{,}8 \, \text{dm}^3 \] и садрже идентичан број молекула (\( 2 N_A \)).
Колику запремину заузима \( 0{,}5 \, \text{mol} \) кисеоника при нормалним условима?
\[ V = n \cdot V_{\text{mol}} = 0{,}5 \, \text{mol} \cdot 22{,}4 \, \frac{\text{dm}^3}{\text{mol}} = 11{,}2 \, \text{dm}^3 \] Одговор: Запремина износи \( 11{,}2 \, \text{dm}^3 \).

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Идеални гас заузима запремину од \( 6 \, \text{dm}^3 \) на температури од \( 300 \, \text{K} \). Колика ће бити запремина гаса ако се при сталном притиску загреје до температуре од \( 400 \, \text{K} \)?
Подаци: \( V_1 = 6 \, \text{dm}^3 \), \( T_1 = 300 \, \text{K} \), \( T_2 = 400 \, \text{K} \), \( p = \text{const.} \)
Примењујемо Геј-Лисаков закон: \[ \frac{V_1}{T_1} = \frac{V_2}{T_2} \implies V_2 = V_1 \cdot \frac{T_2}{T_1} \] \[ V_2 = 6 \cdot \frac{400}{300} = 6 \cdot \frac{4}{3} = 8 \, \text{dm}^3 \] Одговор: Нова запремина гаса је \( 8 \, \text{dm}^3 \).
Задатак 2 (средњи): У посуди запремине \( 67{,}2 \, \text{dm}^3 \) налази се угљен-диоксид при нормалним условима (\( T = 273 \, \text{K}, p = 101\,325 \, \text{Pa} \)). Израчунати количину супстанце (број молова) и укупан број молекула тог гаса у посуди. (\( N_A = 6{,}02 \cdot 10^{23} \, \text{mol}^{-1} \))
1. Из Авогадровог закона следи да 1 мол на нормалним условима заузима \( V_m = 22{,}4 \, \text{dm}^3 \): \[ n = \frac{V}{V_m} = \frac{67{,}2 \, \text{dm}^3}{22{,}4 \, \text{dm}^3/\text{mol}} = 3 \, \text{mol} \] 2. Број молекула одређујемо као: \[ N = n \cdot N_A = 3 \, \text{mol} \cdot 6{,}02 \cdot 10^{23} \, \text{mol}^{-1} = 1{,}806 \cdot 10^{24} \] Одговор: Количина супстанце је \( 3 \, \text{mol} \), а број молекула је \( 1{,}806 \cdot 10^{24} \).
Задатак 3 (тежак): Одређена маса идеалног гаса налази се на температури од \( 27 \, ^\circ\text{C} \). За колико степени Целзијуса треба загрејати тај гас при сталном притиску да би се његова запремина повећала за \( 40\% \)?
Почетна апсолутна температура: \[ T_1 = 27 + 273 = 300 \, \text{K} \] Ако се запремина повећа за \( 40\% \), нова запремина износи: \[ V_2 = V_1 + 0{,}4 V_1 = 1{,}4 V_1 \] Из Геј-Лисаковог закона следи: \[ \frac{V_1}{T_1} = \frac{V_2}{T_2} \implies T_2 = T_1 \cdot \frac{V_2}{V_1} = 300 \, \text{K} \cdot 1{,}4 = 420 \, \text{K} \] Температура у Целзијусима након загревања: \[ t_2 = T_2 - 273 = 420 - 273 = 147 \, ^\circ\text{C} \] Потребно повећање температуре је: \[ \Delta t = t_2 - t_1 = 147 \, ^\circ\text{C} - 27 \, ^\circ\text{C} = 120 \, ^\circ\text{C} \quad (\Delta T = 120 \, \text{K}) \] Одговор: Гас треба загрејати за \( 120 \, ^\circ\text{C} \) (до температуре од \( 147 \, ^\circ\text{C} \)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: