Најважније из лекције

Густина електричне струје: \( j = \frac{I}{S} \) са јединицом \( \text{A}/\text{m}^2 \). Смер јој одговара смеру струје. При константној струји, ужи пресек има већу густину струје.
Услови за електричну струју: Слободни носиоци наелектрисања и стална разлика потенцијала коју ствара извор.
Извори струје: Уређаји који одржавају разлику потенцијала помоћу неелектричних сила (хемијски елементи, акумулатори, фото-ћелије, генератори).
Електромоторна сила (ЕМС): \( \epsilon = \frac{A}{q} \), изражава се у волтима (\( 1\text{ V} = 1\text{ J}/\text{C} \)). Представља рад страних сила по јединици наелектрисања.
Амперметар: Инструмент за мерење струје (симбол: круг са словом А), са позитивним (црвеним) и негативним (црним) прикључком.
Густина електричне струје је векторска величина чији се правац поклапа с правцем кретања наелектрисања, а смер је исти као смер протока позитивног наелектрисања (смер струје).
\[ j = \frac{\Delta I}{\Delta S} \quad \text{или} \quad j = \frac{I}{S} \] \( j \) – густина струје, \( I \) – јачина електричне струје, \( S \) – површина попречног пресека проводника нормална на смер струје
Јединица за густину струје у СИ систему је ампер по квадратном метру (\( \text{A}/\text{m}^2 \)).
Ако кроз проводник променљивог попречног пресека протиче константна струја \( I \), кроз све пресеке тече иста струја, али је густина струје већа на местима са мањим попречним пресеком (\( S_1 > S_2 \implies j_1 < j_2 \)).
Приказан је хоризонтални проводник који се континуално сужава од ширег дела на левој страни ка ужем делу на десној. Кроз проводник тече струја са лева на десно. Две вертикалне линије означавају површине попречног пресека: шира површина $S_1$ на левој страни и ужа површина $S_2$ на десној страни. Вектор густине струје $j_1$ је нацртан унутар проводника на месту $S_1$, усмерен удесно и краћи. Вектор густине струје $j_2$ је нацртан унутар проводника на месту $S_2$, усмерен удесно и приметно дужи од $j_1$, илуструјући да је густина струје већа тамо где је пресек ужи.
Кроз проводник попречног пресека \( 2\text{ mm}^2 \) протиче електрична струја јачине \( 6\text{ A} \). Колика је густина електричне струје?
\( S = 2\text{ mm}^2 = 2 \cdot 10^{-6}\text{ m}^2 \)
\( I = 6\text{ A} \)
\[ j = \frac{I}{S} = \frac{6\text{ A}}{2 \cdot 10^{-6}\text{ m}^2} = 3 \cdot 10^6\,\frac{\text{A}}{\text{m}^2} = 3\,\frac{\text{A}}{\text{mm}^2} \]
За настанак и одржавање електричне струје неопходна су два услова:
  1. Постојање слободних наелектрисаних честица које могу да се крећу (нпр. слободни електрони у металима),
  2. Постојање спољашње силе која делује на наелектрисања и усмерава њихово хаотично кретање (електрично поље, тј. стална разлика потенцијала).
Извори електричне струје су уређаји који одржавају сталну разлику потенцијала на крајевима проводника.
Извори поседују два пола: позитиван (\(+\)) и негативан (\(-\)). Унутар извора делују неелектричне (стране) силе (хемијске, механичке, светлосне) које раздвајају наелектрисања и доводе их на полове.
Типови извора једносмерне струје:
  • Лакланшеов елемент: хемијски извор напона \( 1{,}5\text{ V} \).
  • Оловни акумулатор: користи се у аутомобилима, напона најчешће \( 12\text{ V} \); може дати врло јаке струје (преко \( 100\text{ A} \)).
  • Литијум-јонске батерије: користе се у мобилним телефонима и преносивим уређајима.
  • Алтернативни извори: соларни панели (фото-ћелије претварају светлост у струју), генератори на ветар (претварају механичку енергију у струју).
Шематски приказ извора једносмерне струје састоји се од две паралелне вертикалне црте. Десна црта је приметно дужа и тања, представљајући позитиван (+) пол. Лева црта је приметно краћа и дебља, представљајући негативан (-) пол. Симбол '+' треба поставити изнад горњег краја дуже црте, а симбол '-' изнад горњег краја краће црте.
Електромоторна сила (\( \epsilon \)) једнака је раду неелектричних сила унутар извора струје при раздвајању и премештању наелектрисања између његових полова по јединици тог наелектрисања.
\[ \epsilon = \frac{A}{q} \] \( \epsilon \) – електромоторна сила, \( A \) – рад неелектричних сила, \( q \) – количина раздвојеног наелектрисања
Јединица за електромоторну силу је волт (\( \text{V} \)): \[ 1\text{ V} = \frac{1\text{ J}}{1\text{ C}} \]
Колики рад изврше стране силе унутар акумулатора електромоторне силе \( 12\text{ V} \) при премештању наелектрисања од \( 50\text{ C} \)?
\( \epsilon = 12\text{ V} \)
\( q = 50\text{ C} \)
Из формуле \( \epsilon = \frac{A}{q} \) следи: \[ A = \epsilon \cdot q = 12\text{ V} \cdot 50\text{ C} = 600\text{ J} \]
Амперметар је мерни инструмент којим се мери јачина електричне струје у струјном колу. Заснива се на топлотном или магнетном дејству електричне струје.
Симбол амперметра у шемама струјних кола је слово A уписано у кружић.
Шематски симбол амперметра: круг нацртан пуном линијом. У самом центру круга налази се велико латинично слово А. Два равна, хоризонтална извода, једнаке дужине, простиру се изван круга, повезујући се са његовом периферијом тачно на левој и десној страни дуж хоризонталне осе, намењени за повезивање у електрично коло.
Амперметар за једносмерну струју има означене полове: позитиван (\(+\), обично црвене боје) и негативан (\(-\), црне боје).
Јачина струје се изражава у амперима (\( \text{A} \)), милиамперима (\( 1\text{ mA} = 10^{-3}\text{ A} \)) и микроамперима (\( 1\,\mu\text{A} = 10^{-6}\text{ A} \)).

Задаци за вежбање

Лаки ниво: Кроз попречни пресек проводника површине \( 4\text{ mm}^2 \) протиче струја јачине \( 8\text{ A} \). Израчунати густину струје у овом проводнику.
Подаци: \( S = 4\text{ mm}^2 \), \( I = 8\text{ A} \).
Формула: \( j = \frac{I}{S} \)
Рачун: \[ j = \frac{8\text{ A}}{4\text{ mm}^2} = 2\,\frac{\text{A}}{\text{mm}^2} = 2 \cdot 10^6\,\frac{\text{A}}{\text{m}^2} \]
Средњи ниво: У батерији се при преношењу наелектрисања од \( 40\text{ C} \) са једног пола на други изврши рад од \( 60\text{ J} \). Колика је електромоторна сила те батерије и о ком типу батерије је највероватније реч?
Подаци: \( q = 40\text{ C} \), \( A = 60\text{ J} \).
Формула за електромоторну силу: \[ \epsilon = \frac{A}{q} = \frac{60\text{ J}}{40\text{ C}} = 1{,}5\text{ V} \] Одговор: Електромоторна сила износи \( 1{,}5\text{ V} \). Највероватније је реч о стандардном Лакланшеовом елементу (обичној батерији).
Тежи ниво: Проводник се састоји из два спојена цилиндрична сегмента кроз које тече стална струја јачине \( 10\text{ A} \). Пречник ширег дела је \( d_1 = 2\text{ mm} \), а ужег \( d_2 = 1\text{ mm} \). Колико пута је густина струје у ужем делу већа него у ширем делу?
Површина попречног пресека кружног проводника сразмерна је квадрату пречника: \( S = \frac{d^2 \pi}{4} \).
Пошто је \( d_1 = 2 d_2 \), површине пресека се односе као: \[ \frac{S_1}{S_2} = \left(\frac{d_1}{d_2}\right)^2 = \left(\frac{2}{1}\right)^2 = 4 \implies S_1 = 4 S_2 \] Густине струје су: \[ j_1 = \frac{I}{S_1}, \quad j_2 = \frac{I}{S_2} \] Однос густина струја је: \[ \frac{j_2}{j_1} = \frac{\frac{I}{S_2}}{\frac{I}{S_1}} = \frac{S_1}{S_2} = 4 \] Одговор: Густина струје у ужем делу је \( 4 \) пута већа него у ширем делу.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: