Најважније из лекције

Енергија осцилатора: Потенцијална \( E_{\text{p}} = \frac{1}{2}m\omega^2 A^2 \cos^2(\omega t + \varphi_0) \) и кинетичка \( E_{\text{k}} = \frac{1}{2}m\omega^2 A^2 \sin^2(\omega t + \varphi_0) \) периодично прелазе једна у другу са фреквенцијом \( 2\nu \) и периодом \( T/2 \).
Закон одржања енергије: Укупна енергија је константна: \( E = E_{\text{k}} + E_{\text{p}} = \frac{1}{2}m\omega^2 A^2 \). У равнотежном положају (\( x=0 \)) сва енергија је кинетичка, а у амплитудним положајима (\( x=\pm A \)) сва енергија је потенцијална.
Математичко клатно: Тело обешено о неистегљиву нит; повратна сила износи \( F = -mg \sin \theta \). Пошто је сила сразмерна \( \sin \theta \), а пређени пут сразмеран углу \( \theta \), осциловање за веће углове није строго хармонијско.
Хармонијски осцилатор током кретања непрекидно мења свој положај и брзину, због чега поседује и потенцијалну и кинетичку енергију. Уколико се занемаре силе отпора средине, осцилатор представља изолован систем.
Потенцијална енергија: \[ E_{\text{p}} = \frac{kx^2}{2} = \frac{m\omega^2 A^2}{2} \cos^2(\omega t + \varphi_0) \] где је \( k = m\omega^2 \) коефицијент еластичности, \( m \) маса тела, \( \omega \) кружна учестаност, а \( A \) амплитуда осциловања.
Кинетичка енергија: \[ E_{\text{k}} = \frac{mv^2}{2} = \frac{m\omega^2 A^2}{2} \sin^2(\omega t + \varphi_0) \] где је \( v \) брзина осцилатора.
График зависности кинетичке ($E_k$) и потенцијалне ($E_p$) енергије хармонијског осцилатора од времена ($t$).
Вертикална оса представља енергију ($E$), хоризонтална оса време ($t$).
На графику су приказане три линије:
1.  **Укупна енергија ($E$):** Константна хоризонтална линија на максималној вредности $E_{\text{max}} = \frac{m\omega^2 A^2}{2}$.
2.  **Потенцијална енергија ($E_p$):** Крива облика $\cos^2(\omega t)$ која осцилује између 0 и $E_{\text{max}}$ са периодом $T/2$. Она почиње од $E_{\text{max}}$ у $t=0$, опада до 0 на $t=T/4$, затим расте до $E_{\text{max}}$ на $t=T/2$, поново опада до 0 на $t=3T/4$ и враћа се на $E_{\text{max}}$ на $t=T$.
3.  **Кинетичка енергија ($E_k$):** Крива облика $\sin^2(\omega t)$ која осцилује између 0 и $E_{\text{max}}$ са периодом $T/2$. Она почиње од 0 у $t=0$, расте до $E_{\text{max}}$ на $t=T/4$, затим опада до 0 на $t=T/2$, поново расте до $E_{\text{max}}$ на $t=3T/4$ и враћа се на 0 на $t=T$.
Криве $E_p$ и $E_k$ осцилују у противфази, увек изнад или на нули, тако да је њихов збир $E_p + E_k = E_{\text{max}}$ у сваком тренутку.
Важне ознаке на $t$-оси: $0$, $T/4$, $T/2$, $3T/4$, $T$.
Важне ознаке на $E$-оси: $0$, $E_{\text{max}}$.
Осе треба да буду јасно означене као $t$ и $E$.
Потенцијална и кинетичка енергија мењају се са два пута мањим периодом (\( T_E = T/2 \)), односно са два пута већом фреквенцијом (\( \nu_E = 2\nu \)) у односу на фреквенцију осциловања тела.
Кинетичка и потенцијална енергија имају једнаке максималне вредности (\( E_{\text{p,max}} = E_{\text{k,max}} = \frac{m\omega^2 A^2}{2} \)) и фазно су померене за \( \pi/2 \). Када је једна енергија максимална, друга је једнака нули.
Укупна механичка енергија осцилатора једнака је збиру његове кинетичке и потенцијалне енергије у било ком тренутку.
\[ E = E_{\text{k}} + E_{\text{p}} = \frac{m\omega^2 A^2}{2} = \text{const.} \] Укупна енергија је константна и сразмерна је маси, квадрату кружне учестаности и квадрату амплитуде осциловања.
График зависности кинетичке (\(E_k\)), потенцијалне (\(E_p\)) и укупне механичке енергије (\(E\)) од елонгације \(x\).
Хоризонтална оса представља елонгацију \(x\) у интервалу од \( -A \) до \( +A \), са равнотежним положајем \( x=0 \) у центру. Вертикална оса представља енергију \(E\), са максималном вредношћу \(E_{\text{max}}\).
Потенцијална енергија (\(E_p\)) је параболична крива отворена нагоре, са минимумом \(E_p = 0\) у равнотежном положају \(x=0\) и максимумима \(E_p = E_{\text{max}}\) у амплитудним положајима \(x = \pm A\).
Кинетичка енергија (\(E_k\)) је параболична крива отворена надоле, са максимумом \(E_k = E_{\text{max}}\) у равнотежном положају \(x=0\) и нулама \(E_k = 0\) у амплитудним положајима \(x = \pm A\).
Криве \(E_p\) и \(E_k\) се секу у тачкама где је \(E_p = E_k = E_{\text{max}}/2\), при елонгацији \(x = \pm A/\sqrt{2}\).
Укупна механичка енергија \(E\) је константна хоризонтална права линија на вредности \(E_{\text{max}}\), која обухвата цео интервал од \( -A \) до \( +A \).
Брзина тела је максимална (\( v = v_{\text{max}} \)), елонгација је нула: \[ E_{\text{p}} = 0, \quad E_{\text{k}} = E_{\text{max}} = \frac{m\omega^2 A^2}{2} \]
Тело се тренутно зауставља (\( v = 0 \)), елонгација је максимална: \[ E_{\text{k}} = 0, \quad E_{\text{p}} = E_{\text{max}} = \frac{m\omega^2 A^2}{2} \]
Математичко клатно је тело малих димензија масе \( m \) (материјална тачка) обешено о неистегљиву нит занемарљиве масе дужине \( l \), које осцилује под дејством силе Земљине теже.
Дијаграм математичког клатна.
*   **Тачка вешања O:** Фиксна тачка на врху.
*   **Нит:** Линија дужине l, која полази из тачке O.
*   **Тело:** Мали круг масе m, позициониран на крају нити.
*   **Равнотежни положај:** Испрекидана вертикална линија која полази из O надоле, означавајући референтни положај.
*   **Угао отклона \theta:** Угао између нити и испрекидане вертикалне линије, са теменом у тачки O. Нит је отклоњена од вертикале.
*   **Сила затезања нити F_z:** Вектор који полази од тела m и усмерен је дуж нити ка тачки вешања O.
*   **Сила Земљине теже mg:** Вектор који полази од тела m и усмерен је строго вертикално надоле.
*   **Разлагање силе Земљине теже mg:** Сила mg је разложена на две компоненте:
    *   **Радијална компонента F_r:** Вектор који полази од тела m и усмерен је дуж правца нити, али од тачке вешања O (супротно од F_z).
    *   **Тангенцијална повратна сила F = -mg sin\theta:** Вектор који полази од тела m и усмерен је нормално на нит (тангенцијално на кружну путању клатна), ка равнотежном положају.
*   **Геометрија сила:** Вектори F_r, F и mg формирају правоугли троугао, где су F_r и F катете, а mg је хипотенуза.
*   **Путања:** Означити део кружног лука који приказује путању тела m, центриран у тачки O са полупречником l.
Повратна сила: \[ F = -mg \sin \theta \] где је \( g \) убрзање Земљине теже, а \( \theta \) угао отклона нити од равнотежног положаја.
Пређени лучни пут клатна је \( s = l \cdot \theta \). Пошто је повратна сила сразмерна са \( \sin \theta \), а не директно са отклоном \( \theta \) (односно путем \( s \)), кретање клатна за произвољне углове отклона није строго хармонијско.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Тело масе \( 0{,}2 \text{ kg} \) осцилује кружном учестаношћу \( \omega = 10 \text{ rad/s} \) и амплитудом \( A = 0{,}1 \text{ m} \). Израчунати укупну механичку енергију овог хармонијског осцилатора.
Укупна механичка енергија осцилатора рачуна се по формули: \[ E = \frac{m\omega^2 A^2}{2} \] Заменом познатих вредности: \[ E = \frac{0{,}2 \text{ kg} \cdot (10 \text{ rad/s})^2 \cdot (0{,}1 \text{ m})^2}{2} = \frac{0{,}2 \cdot 100 \cdot 0{,}01}{2} = \frac{0{,}2}{2} = 0{,}1 \text{ J} \] Одговор: Укупна механичка енергија износи \( 0{,}1 \text{ J} \).
Задатак 2 (средњи): Фреквенција осциловања материјалне тачке износи \( \nu = 4 \text{ Hz} \). Колика је фреквенција и са којим периодом се мења њена кинетичка енергија?
Кинетичка и потенцијална енергија мењају се са двоструко већом фреквенцијом од фреквенције осциловања тела: \[ \nu_E = 2\nu = 2 \cdot 4 \text{ Hz} = 8 \text{ Hz} \] Период осциловања енергије је једнак реципрочној вредности фреквенције промене енергије (или половини периода осциловања тела): \[ T_E = \frac{1}{\nu_E} = \frac{1}{8} \text{ s} = 0{,}125 \text{ s} \] Одговор: Кинетичка енергија се мења са фреквенцијом од \( 8 \text{ Hz} \) и периодом од \( 0{,}125 \text{ s} \).
Задатак 3 (средњи): При којој елонгацији \( x \) (израженој преко амплитуде \( A \)) су кинетичка и потенцијална енергија хармонијског осцилатора међусобно једнаке?
Када је \( E_{\text{p}} = E_{\text{k}} \), из закона одржања енергије следи: \[ E = E_{\text{p}} + E_{\text{k}} = 2E_{\text{p}} \implies E_{\text{p}} = \frac{E}{2} \] Заменом израза за потенцијалну и укупну енергију: \[ \frac{kx^2}{2} = \frac{1}{2} \frac{kA^2}{2} \implies x^2 = \frac{A^2}{2} \] Кореновањем добијамо: \[ x = \pm \frac{A}{\sqrt{2}} = \pm \frac{A\sqrt{2}}{2} \approx \pm 0{,}707 A \] Одговор: Енергије су једнаке при елонгацији \( x = \pm \frac{A\sqrt{2}}{2} \).
Задатак 4 (тежак): Тело масе \( 200 \text{ g} \) окачено је о нит занемарљиве масе и чини математичко клатно. Изведено је из равнотежног положаја за угао \( \theta = 30^\circ \). Колики је интензитет повратне силе која тежи да врати клатно у равнотежни положај у том тренутку? Узети \( g = 9{,}81 \text{ m/s}^2 \).
Повратна сила математичког клатна једнака је тангенцијалној компоненти силе теже: \[ F = mg \sin \theta \] Претварањем масе у основне јединице (\( m = 0{,}2 \text{ kg} \)) и знајући да је \( \sin 30^\circ = 0{,}5 \): \[ F = 0{,}2 \text{ kg} \cdot 9{,}81 \text{ m/s}^2 \cdot \sin 30^\circ = 0{,}2 \cdot 9{,}81 \cdot 0{,}5 = 0{,}981 \text{ N} \] Одговор: Интензитет повратне силе износи \( 0{,}981 \text{ N} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: