Најважније из лекције
• Услов за максимум (светла пруга): путна разлика је целобројни умножак таласне дужине \( \Delta L = n\lambda \) (\( n=0, \pm1, \pm2, \dots \)).
• Услов за минимум (тамна пруга): путна разлика је непаран број полуталаса \( \Delta L = (2n+1)\frac{\lambda}{2} \).
• Ширина интерференционе пруге: \( D = \lambda \frac{L}{d} \), што омогућава веома прецизно одређивање таласне дужине светлости \( \lambda \).
• Примене: Интерференција на танким слојевима (боје мехура сапунице, Њутнови прстенови) и прецизни интерферометри (Мајкелсонов, Фабри-Пероов) за мерење изузетно малих дужина и индекса преламања.
Томас Јунг је 1801. године реализовао први успешан експеримент интерференције светлости тако што је светлост из једног извора \( S_0 \) пропустио кроз два уска прореза \( S_1 \) и \( S_2 \), који су постали секундарни кохерентни извори.
Максимум интензитета јавља се у тачкама где је фазна разлика \( \Delta\phi = 2n\pi \), односно када је путна разлика једнака целобројном умношку таласне дужине: \[ \Delta L_{\text{max}} = n \lambda, \quad n \in \{0, \pm1, \pm2, \dots\} \] Број \( n \) представља ред интерференционог максимума (\( n = 0 \) је централни максимум).
Минимум интензитета настаје у тачкама где је фазна разлика \( \Delta\phi = (2n+1)\pi \), односно када је путна разлика једнака непарном броју половина таласних дужина: \[ \Delta L_{\text{min}} = (2n+1) \frac{\lambda}{2}, \quad n \in \{0, \pm1, \pm2, \dots\} \]
Када је растојање између извора \( d \) знатно мање од удаљености до заклона \( L \) (\( d \ll L \)), за угао скретања важи апроксимација \(\frac{x}{L} \approx \frac{\Delta L}{d}\), одакле је \( x = \frac{L \cdot \Delta L}{d} \).
- Мерење врло малих дужина и помераја,
- Мерење таласних дужина светлости,
- Прецизно одређивање индекса преламања различитих материјала.
Задаци за вежбање
\( d = 0{,}5\text{ mm} = 0{,}5 \cdot 10^{-3}\text{ m} = 5 \cdot 10^{-4}\text{ m} \)
\( L = 2\text{ m} \)
\( \lambda = 500\text{ nm} = 500 \cdot 10^{-9}\text{ m} = 5 \cdot 10^{-7}\text{ m} \)
Формула и рачун: \[ D = \lambda \frac{L}{d} \] \[ D = \frac{5 \cdot 10^{-7}\text{ m} \cdot 2\text{ m}}{5 \cdot 10^{-4}\text{ m}} = 2 \cdot 10^{-3}\text{ m} = 2\text{ mm} \] Одговор: Растојање између суседних максимума износи \( 2\text{ mm} \).
\( d = 0{,}8 \cdot 10^{-3}\text{ m} \)
\( L = 1{,}6\text{ m} \)
\( n = 4 \)
\( x_4 = 4{,}8 \cdot 10^{-3}\text{ m} \)
Формула и рачун:
Положај \( n \)-тог максимума одређен је изразом: \[ x_n = n \frac{L \lambda}{d} \implies \lambda = \frac{x_n \cdot d}{n \cdot L} \] \[ \lambda = \frac{4{,}8 \cdot 10^{-3}\text{ m} \cdot 0{,}8 \cdot 10^{-3}\text{ m}}{4 \cdot 1{,}6\text{ m}} = \frac{3{,}84 \cdot 10^{-6}}{6{,}4}\text{ m} = 0{,}6 \cdot 10^{-6}\text{ m} = 600\text{ nm} \] Одговор: Таласна дужина употребљене светлости је \( 600\text{ nm} \).
\( \lambda = 640\text{ nm} = 6{,}4 \cdot 10^{-7}\text{ m} \)
\( d = 0{,}4 \cdot 10^{-3}\text{ m} \)
\( L = 1{,}5\text{ m} \)
Анализа:
Интерференциони минимуми се јављају за путну разлику: \[ \Delta L_{\text{min}} = (2n+1)\frac{\lambda}{2} \] Први минимум настаје за \( n = 0 \), други за \( n = 1 \), а трећи минимум за \( n = 2 \): \[ \Delta L_3 = (2 \cdot 2 + 1)\frac{\lambda}{2} = \frac{5}{2}\lambda \] Веза између положаја на заклону и путне разлике је: \[ x = \frac{L \cdot \Delta L}{d} = \frac{5}{2} \cdot \frac{L \lambda}{d} \] \[ x = 2{,}5 \cdot \frac{1{,}5\text{ m} \cdot 6{,}4 \cdot 10^{-7}\text{ m}}{0{,}4 \cdot 10^{-3}\text{ m}} = 2{,}5 \cdot \frac{9{,}6 \cdot 10^{-7}}{4 \cdot 10^{-4}}\text{ m} = 2{,}5 \cdot 2{,}4 \cdot 10^{-3}\text{ m} = 6 \cdot 10^{-3}\text{ m} = 6\text{ mm} \] Одговор: Трећи интерференциони минимум налази се на удаљености од \( 6\text{ mm} \) од средине заклона.