Најважније из лекције

Звук је механички лонгитудинални талас у опсегу од \(20\text{ Hz}\) до \(20\,000\text{ Hz}\). Испод \(20\text{ Hz}\) је инфразвук, а изнад \(20\text{ kHz}\) ултразвук.
Затегнута жица (оба краја учвршћена): \(\nu_n = n\frac{u}{2L}\), основни тон \(\nu_1 = \frac{u}{2L}\).
Ваздушни стуб (затворен на једном крају): \(\nu_n = (2n-1)\frac{u}{4L}\), основни тон \(\nu_1 = \frac{u}{4L}\).
Брзина звука у идеалном гасу: \(u = \sqrt{\frac{\gamma p}{\rho}} = \sqrt{\frac{\gamma RT}{M}}\), зависи директно од температуре средине (\(u \sim \sqrt{T}\)).
Звук је лонгитудинални механички талас који се простире кроз еластичну средину и чија се фреквенција налази у области чујности људског уха.
Акустика је део физике који проучава настанак, простирање и детекцију звука.
Врста таласа Фреквентни опсег Опис
Инфразвук \(\nu < 20\text{ Hz}\) Механички таласи испод границе људске чујности.
Чујни звук \(20\text{ Hz} \le \nu \le 20\,000\text{ Hz}\) Област чујности коју региструје здраво људско ухо.
Ултразвук \(\nu > 20\,000\text{ Hz}\) Механички таласи изнад границе људске чујности.
Извор звука је свако тело које осцилује фреквенцијом у интервалу од \(20\text{ Hz}\) до \(20\,000\text{ Hz}\) (затегнута жица, ваздушни стуб, мембрана, звучна виљушка, гласне жице).

Приликом осциловања затегнуте жице учвршћене на оба краја, на крајевима се увек образују чворови, а дуж жице стојећи таласи.

Илустрација стојећих таласа на затегнутој жици дужине L, учвршћеној на оба краја. Жица је представљена хоризонталном линијом, са фиксираним тачкама (чворовима) на оба краја. Приказана су три различита режима осциловања, поређана вертикално један испод другог, са јасно истакнутом дужином L за сваки случај. Осцилације су приказане синусоидним кривама изнад и испод централне линије, које представљају максималну амплитуду таласа. Сви хармоници треба да имају исту максималну амплитуду.

а) **Основни хармоник:** Приказан је таласни облик који формира један сегмент (половину синусоиде) са максималним одступањем (трбухом) тачно у средини жице (на L/2). На оба краја жице су чворови (тачке без осциловања). Таласна дужина овог хармоника је \(\lambda_1 = 2L\), што треба бити јасно означено поред таласног облика.

б) **Други хармоник:** Приказан је таласни облик који формира два сегмента (пуну синусоиду) са два трбуха и три чвора. Чворови су на крајевима жице и тачно у њеној средини (на L/2). Трбуси су лоцирани на L/4 и 3L/4. Сегменти осцилују у супротним фазама. Таласна дужина овог хармоника је \(\lambda_2 = L\), што треба бити јасно означено поред таласног облика.

в) **Трећи хармоник:** Приказан је таласни облик који формира три сегмента (један и по синусоиду) са три трбуха и четири чвора. Чворови су на крајевима жице, на L/3 и на 2L/3. Трбуси су лоцирани на L/6, L/2 и 5L/6. Сегменти осцилују са наизменичним фазама. Таласна дужина овог хармоника је \(\lambda_3 = \frac{2}{3}L\), што треба бити јасно означено поред таласног облика.
\[ \nu_n = n \frac{u}{2L}, \quad n = 1, 2, 3, \dots \] где је \(L\) дужина жице, \(u\) брзина трансверзалног таласа дуж жице, а \(n\) редни број хармоника.
Основни тон (први хармоник, \(n=1\)): Најнижа фреквенција којом жица може да осцилује: \[ \nu_1 = \frac{u}{2L} \quad (\lambda_1 = 2L) \]
Виши хармоници (\(n > 1\)): Трајни тонови виших фреквенција (\(\nu_2 = 2\nu_1, \nu_3 = 3\nu_1, \dots\)) који дају боју звуку жичаних инструмената. Скраћивањем дужине жице повећава се њена основна фреквенција.

У дувачким инструментима звук настаје осциловањем стуба ваздуха у цеви.

Илустрација стојећих таласа у вертикално постављеној цилиндричној цеви дужине \(L\), затвореној на доњем крају и отвореној на горњем крају. Дуж централне вертикалне осе цеви, приказани су стојећи таласи за следеће хармонике:

а) Основни хармоник (\(n=1\)):
   - Таласна дужина је \(\lambda_1 = 4L\).
   - На доњем, затвореном крају цеви (позиција \(x=0\)) формира се чвор (нулто померање).
   - На горњем, отвореном крају цеви (позиција \(x=L\)) формира се трбух таласа (максимално померање).
   - Талас је приказан као четвртина синусоиде, која глатко прелази од чвора до трбуха, показујући максимална позитивна и негативна померања.

б) Први виши непарни хармоник (\(n=2\)):
   - Таласна дужина је \(\lambda_2 = \frac{4L}{3}\).
   - На доњем, затвореном крају цеви (позиција \(x=0\)) је чвор, а на горњем, отвореном крају (позиција \(x=L\)) трбух таласа.
   - Унутар цеви приказан је додатни чвор на позицији \(x=2L/3\) и додатни трбух на позицији \(x=L/3\).
   - Талас је приказан као три четвртине синусоиде.

в) Други виши непарни хармоник (\(n=3\)):
   - Таласна дужина је \(\lambda_3 = \frac{4L}{5}\).
   - На доњем, затвореном крају цеви (позиција \(x=0\)) је чвор, а на горњем, отвореном крају (позиција \(x=L\)) трбух таласа.
   - Унутар цеви приказана су два додатна чвора на позицијама \(x=2L/5\) и \(x=4L/5\), и два додатна трбуха на позицијама \(x=L/5\) и \(x=3L/5\).
   - Талас је приказан као пет четвртина синусоиде.

За све приказане хармонике:
- Дужина цеви \(L\) треба бити јасно означена.
- Положаји чворова и трбуха треба да буду експлицитно означени на одговарајућим позицијама дуж цеви.
- Сваки талас треба да има симетричне кривуље максималног померања изнад и испод централне осе.
\[ \nu_n = (2n - 1) \frac{u}{4L}, \quad n = 1, 2, 3, \dots \] Фреквенција осциловања ваздушног стуба у цеви дужине \(L\) затвореној на једном крају (формирају се само непарни хармоници).
  • Цев затворена на једном крају: На затвореном крају је чвор, на отвореном крају трбух. За основни хармоник важи \(\lambda_1 = 4L\), \(\nu_1 = \frac{u}{4L}\).
  • Цев отворена на оба краја: На оба краја су трбуси, а у средини чвор. За основни хармоник важи \(\lambda_1 = 2L\), \(\nu_1 = \frac{u}{2L}\).
Резонаторска кутија: Шупље тело одређеног облика и димензија које стварањем стојећих таласа појачава звук извора (звучне виљушке, гитаре, виолине).
Кунтова цев служи за визуелизацију стојећих звучних таласа у ваздушном стубу. Помоћу ситног праха (нпр. плуте) у стакленој цеви уочавају се положаји чворова (где прах мирује) и трбуха (где се прах узбуркава), чиме се директно одређује таласна дужина звука.
Брзина простирања лонгитудиналних звучних таласа у гасу зависи од притиска \(p\), густине \(\rho\) и температуре \(T\) гаса.
\[ u = \sqrt{\frac{\gamma p}{\rho}} = \sqrt{\frac{\gamma R T}{M}} \] где је:
  • \(\gamma = \frac{C_p}{C_v}\) - Поасонов коефицијент (адијабатски индекс),
  • \(p\) - притисак гаса \([\text{Pa}]\),
  • \(\rho\) - густина гаса \([\text{kg/m}^3]\),
  • \(R = 8{,}314\text{ J/(mol}\cdot\text{K)}\) - универзална гасна константа,
  • \(T\) - апсолутна температура гаса \([\text{K}]\),
  • \(M\) - моларна маса гаса \([\text{kg/mol}]\).
Брзина звука у гасу директно је сразмерна квадратном корену апсолутне температуре (\(u \sim \sqrt{T}\)). Са порастом температуре ваздуха, брзина звука се повећава.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Затегнута жица гитаре има дужину \(L = 0{,}65\text{ m}\). Ако се трансверзални талас дуж ње простире брзином \(u = 520\text{ m/s}\), израчунати основну фреквенцију (први хармоник) коју емитује ова жица.
Основна фреквенција жице (\(n=1\)) дата је формулом: \[ \nu_1 = \frac{u}{2L} \] Заменом бројних вредности: \[ \nu_1 = \frac{520\text{ m/s}}{2 \cdot 0{,}65\text{ m}} = \frac{520}{1{,}3}\text{ Hz} = 400\text{ Hz} \] Одговор: Основна фреквенција жице износи \(400\text{ Hz}\).
Задатак 2 (средњи): Ваздушни стуб у цеви која је затворена на једном крају има дужину \(L = 0{,}85\text{ m}\). Брзина звука у ваздуху је \(u = 340\text{ m/s}\). Одредити фреквенцију основног тона (\(n=1\)) и првог вишег хармоника (\(n=2\)).
Фреквенција за цев затворену на једном крају рачуна се по формули: \[ \nu_n = (2n - 1)\frac{u}{4L} \] 1) За основни тон (\(n = 1\)): \[ \nu_1 = \frac{u}{4L} = \frac{340\text{ m/s}}{4 \cdot 0{,}85\text{ m}} = \frac{340}{3{,}4}\text{ Hz} = 100\text{ Hz} \] 2) За први виши хармоник (\(n = 2\)): \[ \nu_2 = (2 \cdot 2 - 1)\frac{u}{4L} = 3 \cdot \nu_1 = 3 \cdot 100\text{ Hz} = 300\text{ Hz} \] Одговор: Основни тон има фреквенцију \(100\text{ Hz}\), а први следећи хармоник \(300\text{ Hz}\).
Задатак 3 (средњи/тежак): Колико пута ће се повећати брзина простирања звука у идеалном гасу ако се његова апсолутна температура повећа са \(T_1 = 250\text{ K}\) на \(T_2 = 1000\text{ K}\)?
Брзина звука зависи од температуре према формули \(u = \sqrt{\frac{\gamma R T}{M}}\).
Однос брзина на температурама \(T_2\) и \(T_1\) је: \[ \frac{u_2}{u_1} = \frac{\sqrt{\frac{\gamma R T_2}{M}}}{\sqrt{\frac{\gamma R T_1}{M}}} = \sqrt{\frac{T_2}{T_1}} \] Заменом вредности: \[ \frac{u_2}{u_1} = \sqrt{\frac{1000\text{ K}}{250\text{ K}}} = \sqrt{4} = 2 \] Одговор: Брзина звука ће се повећати \(2\) пута.
Задатак 4 (тежак): Израчунати брзину звука у азоту (\(\text{N}_2\)) на температури \(t = 27\,^\circ\text{C}\). Моларна маса азота је \(M = 28 \cdot 10^{-3}\text{ kg/mol}\), а Поасонов коефицијент је \(\gamma = 1{,}4\). Универзална гасна константа износи \(R = 8{,}314\text{ J/(mol}\cdot\text{K)}\).
Претварамо температуру у келвине: \[ T = 27 + 273{,}15 \approx 300\text{ K} \] Примењујемо формулу за брзину звука у гасу: \[ u = \sqrt{\frac{\gamma R T}{M}} \] \[ u = \sqrt{\frac{1{,}4 \cdot 8{,}314\text{ J/(mol}\cdot\text{K)} \cdot 300\text{ K}}{28 \cdot 10^{-3}\text{ kg/mol}}} = \sqrt{\frac{3491{,}88}{0{,}028}} = \sqrt{124\,710} \approx 353{,}14\text{ m/s} \] Одговор: Брзина звука у азоту на датој температури износи приближно \(353{,}1\text{ m/s}\).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: